Treće zasedanje AVNOJ-a

заседање АВНОЈ-а у Београду, 7-10.08.1945.

Treće zasedanje AVNOJ-a održano je u Beogradu od 7. do 26. avgusta 1945. godine.[1] Na početku zasedanja, dotadašnji sastav AVNOJ-a je proširen, uvođenjem nekolicine bivših narodnih poslanika i drugih javnih ličnosti. Zadatak ovog zasedanja AVNOJ-a bio je da stvori preduslove za održavanje predstojećih izbora za Ustavotvornu skupštinu, kao i da donese odgovarajuće zakone. AVNOJ se 10. avgusta proglasio za Privremenu narodnu skupštinu Demokratske Federativne Jugoslavije, koja je nastavila rad do 26. avgusta.

Treće zasedanje AVNOJ-a

Međunarodno priznanje Jugoslavije

uredi

Krajem 1944. godine uspešno je okončana borba za međunarodno priznanje nove Jugoslavije. Na Krimskoj konferenciji predstavnika vodećih sila održanoj februara 1945, pored ostalog, data je preporuka o formiranju Nacionalnog komiteta i članova izbegličke vlade radi formiranja zajedničke vlade u Jugoslaviji.

U međuvremenu, došlo je do prvih kontakta između predsednika Jugoslovenske vlade u egzilu, dr Ivana Šubašića i predsednika NKOJ-a, Josipa Broza Tita na Visu. Tada je potpisan i Viški sporazum, koji je predviđao da se i dalje nastavi sa planovima o formiranju mešovite vlade.

Posle pregovora Tita sa premijerom Čerčilom i na insistiranje velikih sila, došlo je do stvaranja privremene vlade Demokratske Federativne Jugoslavije 7. marta 1945. u Beogradu.

Istu vladu su priznali SSSR, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD i druge savezničke države. Većinu ministra nove vlade činili su pripadnici NOP, dok su iz izegličke vlade bili osim Šubašića, dr Juraj Šutej, Milan Grol i Sava Kosanović.

Treće zasedanje AVNOJ-a

uredi

Posle obrazovanja jedinstvene vlade, pristupilo se stvaranju vlada federalnih jedinica.

Narodna vlada NR Srbije obrazovana je 9. aprila, NR Hrvatske 14. aprila, NR Makedonije 16. aprila, NR Crne Gore 17. aprila, NR Bosne i Hercegovine 27. aprila, a NRSlovenije 5. maja 1945.

7. avgusta 1945. održano je Treće zasedanje AVNOJ-a u Beogradu. On je proširen sa poslanicima poslednjeg jugoslovenskog parlamenta iz 1938. godine, koji se nisu kompromitovali saradnjom sa okupatprom, a takvih je bilo 36.

Prošireni AVNOJ nazvan je Privremena narodna skupština, koja je donela niz važnih zakona. Posebno se ističu izborni zakoni za Ustavotvornu skupštinu i Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji.

Izbori za Ustavotvornu skupštinu

uredi

Izbori za Ustavotvornu skupštinu održani su novembra 1945. Sa 96% glasova, snage Narodnog fronta su pobedile.

Nakon izbora, nova Ustavotvorna skupština se prvi put sastala novembra 1945. i jednoglasno usvojila Deklaraciju o proglašenju Federativne Narodne Republike Jugoslavije (FNRJ). Time je ona ispunila svoj prvi zadatak, rešavanja pitanja oblika vladavine.

Drugi važan zadatak je bilo donošenje Ustava. Posle dva meseca pretresa u Skupštini i opštenarodne debate, 31. januara 1946. usvojen je Ustav FNRJ. Njime su ozakonjene tekovine NOR-a, Istoga dana Ustavotvorna skupština je pretvorena u narodnu skupštinu.

Na taj način zbačena je monarhija i uspostavljena Republika.

AVNOJ je na taj način prestao da postoji.

Zanimljivosti

uredi
  • Ovo je prvo i jedino zasedanje AVNOJ-a koje je održano van buduće NR BiH.
  • Na početku zasedanja, dotadašnji sastav AVNOJ-a je proširen, uvođenjem nekolicine bivših narodnih poslanika i drugih javnih ličnosti. Jedan od njih je bio i Milan Grol.
  • Dan pre održavanja ovog zasedanja je bačena atomska bomba na Hirošimu, a tokom trećeg dana zasedanja je bačena druga atomska bomba na Nagasaki.

Reference

uredi
  1. ^ Dimić 2001, str. 314-315.

Literatura

uredi