Словеначки национализам

Словеначки национализам је национализам који тврди да су Словенци нација и промовише културно јединство Словенаца. Словеначки национализам први пут се јавио као одговор на прилив идеја национализма из Француске револуције који је стигао у данашњу Словенију када су француске снаге под командом Наполеона Бонапарте основале Илирске провинције које су захватале и словеначке територије. Словеначки националисти као што су Антон Корошец прихватили су идеју уједињења Јужних Словена током Првог свјетског рата као средство ослобађања Словеније од аустроугарске владавине.

Застава Словеније

Романтичка слика планине Триглав сликара Марка Пернхарта. Триглав је национални симбол Словеније који је приказан на застави Словеније

Након што је реформистичка влада предвође комунистичком партијом легализовала остале политичке партије, нове политичке партије објавиле су Мајску декларацију, захтијевајући формирање суверене, демократске и плуристичке словеначке државе. Референдум о независности од Југославије је одржан 26. децембра 1990. на коме је већина подржала независност. Словенија је прогласила независност 25. јула 1991. године.

Литература

• Cole, Jeffrey E., ур. (2011). Ethnic groups of Europe : an encyclopedia. Santa Barbara, Calf.: ABC-CLIO. ISBN 9781598843026. 
• Motyl, Alexander J. (2001). Imperial ends the decay, collapse, and revival of empires. New York: Columbia University Press. ISBN 9780231506700.