Чича Срећков лист
Чича Срећков лист за сербске земљоделце (црквенословенски Чича СрећковЪ листЪ за сербске землЪдЪлце) је лист који је излазио у периоду од 1847. до 1848. године у Београду. То је први лист у Србији намењен практичној обуци сељака.
 Насловна страна Чича Срећков лист, број 1, 6. јануар 1848. године | |
| Тип | Недељне новине |
|---|---|
| Издавач | Печатано у Правителственой КнЪигопечатнЪи |
| Уредник | Атанасије Николић |
| Оснивање | 1847. |
| Језик | црквенословенски |
| Седиште | Београд |
О новинама
уредиПрви број Чича Срећковог листа изашао је у Београду, 1. јануара 1847. године, а последњи децембра 1848. Излазио је сваког уторка, једном недељно. Годишња претплата је била 2 талира.[1] Доноси поучне прилоге, као и упутства о гајењу пољопривредних култура, воћа, пчела.[2] [3]
Часопис је добио назив по надимку његовог издавача, Атанасија Николића, који је био познат у свим српским крајевима као Чича Срећко. Новине су биле широко познате и нестрпљиво ишчекиване. У Војводини су се мештани окупљали у читалишту да слушају док неко наглас чита
новопристигли број новина. Атанасије Николић је имао идеју да се покрене пољопривредни лист због назадовања земљорадње и сточарства у Шумадији. Лист је имао око 400 претплатника, али је само половина плаћала претплату. Држава је препознала сопствени интерес у таквој уређивачкој политици листа и финансијски га је подржавала. На посредан начин је помагала и издавање пољопривредне литературе омогућавајући да се у државној штампарији штампају и књиге везане за пољопривредну област.[4] Лист је врло кратко излазио због малог броја претплатника и био је угашен.[5][6]
Уредник и издавач
уредиУредник и издавач био је Атанасије Николић. Атанасије Николић био је професор и први ректор Лицеја, просветни и књижевни радник.[7][5]
Аутори прилога
уредиУ часопису је публиковао Аћим Медовић, лекар и писац, први председник Српског лекарског друштва, секретар санитетског одељења у Попечитељству унутрашњих дела, физикус Пожаревачког округа и професор судске медицине на Великој школи у Београду.
Теме
уредиАтанасије Николић писао је поуке и доносио дописе о летини, побројавао је и описивао разне сорте домаћег воћа.[8]
- Гајење пољопривредних култура
- Пчеларство
- Воћарство
-
Чича Срећков лист, број 2, 1848. -
Чича Срећков лист, број 3, 1848. -
Досетке, број 3, 1848. -
Попис воћа у Подринском крају, број 4, страна 13, 1848. -
Попис воћа у Подринском крају, број 4, страна 14, 1848.
Лист је пратио резултате у пољопривреди. Објављивао је јавне похвале најуспешнијих земљорадника, давао савете о начинима гајења одређених култура или стоке, припреми и обради земљишта, као и другим важним новинама и методама рада намењених земљорадничком становништву. Лист је објављивао и податке о површинама засејаним различитим културама, ценама пољопривредних производа и низ прилога у којима су, у виду дијалога, подучавани сељаци. Похвале н ајуспешнијих пољопривредника требало је да допринесе већем залагању, али и да буде подстицај за успешније ангажовање и бољу бригу о усевима. Среске старешине су се залагале на спровођењу привредне политике на селу.[4]
Занимљивости
уреди| „ | Први лист за земљораднике био је Чича Срећков лист, а уредник му је био Атанасије Николић. Николић је у њему хвалио добре и прекоревао лоше домаћине. Као лоше посебно је именовао сељаке из околине града, посетиоце Симине кафане називајући их ладолежима.[9] | ” |
Галерија
уреди-
Чича Срећко побуђује сељаке к напредку, У: Чича Срећков лист, број 4, 1848. -
Чича Срећков лист, број 3 -
Чича Срећков лист, број 7
Референце
уреди- ^ Чича СрећковЪ листЪ за сербске землЪдЪлце / издателЬ и учредникЬ А[танасије] НиколићЪ. - Год. 1, бр. 1 (јануар 1847)-год. 2, бр. 52 (децембар 1848). - Београд : А[танасије] Николић, 1847-1848 (Београд : Печатано у Правителственой КнЪигопечатнЪи). - 28 cm. - Једанпут недељно у уторак. - Циљ: напредак пољопривреде у отаџбини. Доноси поучне прилоге, упутства о гајењу пољопривредних култура, воћа, пчела.... - Цена годишње 2 талира
- ^ Српска штампа : 1768-1995. : историјско-библиографски преглед / Милица Кисић, Бранка Булатовић. Штампа и српско друштво 19. и 20. века / Милош Мишовић. - Београд : Медија центар, 1996 (Београд : Стандард 2). - стр: 60; 24 cm. - (Библиотека Press документи ; 1).
- ^ Уставобранитељи и њихова влада : (1838-1858) / од Слободана Јовановића. - Београд : Српска краљевска академија, 1912 (У Београду : Штампано у Државној штампарији Краљевине Србије). - XII, стр:100 ; 24 cm. - (Посебна издања / Српска краљевска академија ; књ. 36. Друштвени и историјски списи ; књ. 12)
- ^ а б Миљковић Катић, Бојана (2014). Пољопривреда Кнежевине Србије : (1834-1867). Београд: Историјски институт. стр. 268—269.
- ^ а б Анђелковић, Миливој (2003). Животописи знаменитих Срба : од тајне до истине. Београд: Златоусти. стр. 27—40.
- ^ Николић, Атанасије (2002). Биографија верно својом руком написана. Београд: Српско друштво за историју науке. стр. 96—97.
- ^ „Атанасије Николић”. Калдрма Крагујевац. Архивирано из оригинала 25. 05. 2019. г. Приступљено 25. 5. 2019.
- ^ Тежак, 16. новембар 1924, стр:9
- ^ „Београдске приче: Зашто Србин неће у келнере”. Вечерње новости. Приступљено 25. 5. 2019.
Литература
уреди- Српска штампа : 1768-1995. : историјско-библиографски преглед / Милица Кисић, Бранка Булатовић. Штампа и српско друштво 19. и 20. века / Милош Мишовић. - Београд : Медија центар, 1996 (Београд : Стандард 2). - 513 стр. : факс. ; 24 cm. - (Библиотека Press документи ; 1)(COBISS)[мртва веза]
- Пољопривреда Кнежевине Србије : (1834-1867) / Бојана Миљковић Катић ; уредник Срђан Рудић. - Београд : Историјски институт, Београд (Colorgrafx : Београд). - 382 стр. : илустр. ; 25 cm. - (Посебна издања / Историјски институт ; књ. 65)
