Чича Срећков лист

Чича Срећков лист за сербске земљоделце (црквенословенски Чича СрећковЪ листЪ за сербске землЪдЪлце) је лист који је излазио у периоду од 1847. до 1848. године у Београду. То је први лист у Србији намењен практичној обуци сељака.

Чича Срећков лист
Насловна страна Чича Срећков лист, број 1, 6. јануар 1848. године
ТипНедељне новине
ИздавачПечатано у Правителственой КнЪигопечатнЪи
УредникАтанасије Николић
Оснивање1847.
Језикцрквенословенски
СедиштеБеоград

О новинама

уреди

Први број Чича Срећковог листа изашао је у Београду, 1. јануара 1847. године, а последњи децембра 1848. Излазио је сваког уторка, једном недељно. Годишња претплата је била 2 талира.[1] Доноси поучне прилоге, као и упутства о гајењу пољопривредних култура, воћа, пчела.[2] [3]

Часопис је добио назив по надимку његовог издавача, Атанасија Николића, који је био познат у свим српским крајевима као Чича Срећко. Новине су биле широко познате и нестрпљиво ишчекиване. У Војводини су се мештани окупљали у читалишту да слушају док неко наглас чита

 
Аћим Медовић: О одбијању деце. - У: Чича Срећков лист, број 17, 27. април 1948, страна 134

новопристигли број новина. Атанасије Николић је имао идеју да се покрене пољопривредни лист због назадовања земљорадње и сточарства у Шумадији. Лист је имао око 400 претплатника, али је само половина плаћала претплату. Држава је препознала сопствени интерес у таквој уређивачкој политици листа и финансијски га је подржавала. На посредан начин је помагала и издавање пољопривредне литературе омогућавајући да се у државној штампарији штампају и књиге везане за пољопривредну област.[4] Лист је врло кратко излазио због малог броја претплатника и био је угашен.[5][6]

Уредник и издавач

уреди

Уредник и издавач био је Атанасије Николић. Атанасије Николић био је професор и први ректор Лицеја, просветни и књижевни радник.[7][5]

Аутори прилога

уреди

У часопису је публиковао Аћим Медовић, лекар и писац, први председник Српског лекарског друштва, секретар санитетског одељења у Попечитељству унутрашњих дела, физикус Пожаревачког округа и професор судске медицине на Великој школи у Београду.

Теме

уреди

Атанасије Николић писао је поуке и доносио дописе о летини, побројавао је и описивао разне сорте домаћег воћа.[8]

 
Атанасије Николић: О ладолежима. - У: Чича Срећков лист, бр. 2, стр. 13, 1848
 
Атанасије Николић: О ладолежима. - У: Чича Срећков лист, бр. 2, стр. 14, 1848

Лист је пратио резултате у пољопривреди. Објављивао је јавне похвале најуспешнијих земљорадника, давао савете о начинима гајења одређених култура или стоке, припреми и обради земљишта, као и другим важним новинама и методама рада намењених земљорадничком становништву. Лист је објављивао и податке о површинама засејаним различитим културама, ценама пољопривредних производа и низ прилога у којима су, у виду дијалога, подучавани сељаци. Похвале н ајуспешнијих пољопривредника требало је да допринесе већем залагању, али и да буде подстицај за успешније ангажовање и бољу бригу о усевима. Среске старешине су се залагале на спровођењу привредне политике на селу.[4]

Занимљивости

уреди

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Чича СрећковЪ листЪ за сербске землЪдЪлце / издателЬ и учредникЬ А[танасије] НиколићЪ. - Год. 1, бр. 1 (јануар 1847)-год. 2, бр. 52 (децембар 1848). - Београд : А[танасије] Николић, 1847-1848 (Београд : Печатано у Правителственой КнЪигопечатнЪи). - 28 cm. - Једанпут недељно у уторак. - Циљ: напредак пољопривреде у отаџбини. Доноси поучне прилоге, упутства о гајењу пољопривредних култура, воћа, пчела.... - Цена годишње 2 талира
  2. ^ Српска штампа : 1768-1995. : историјско-библиографски преглед / Милица Кисић, Бранка Булатовић. Штампа и српско друштво 19. и 20. века / Милош Мишовић. - Београд : Медија центар, 1996 (Београд : Стандард 2). - стр: 60; 24 cm. - (Библиотека Press документи ; 1).
  3. ^ Уставобранитељи и њихова влада : (1838-1858) / од Слободана Јовановића. - Београд : Српска краљевска академија, 1912 (У Београду : Штампано у Државној штампарији Краљевине Србије). - XII, стр:100 ; 24 cm. - (Посебна издања / Српска краљевска академија ; књ. 36. Друштвени и историјски списи ; књ. 12)
  4. ^ а б Миљковић Катић, Бојана (2014). Пољопривреда Кнежевине Србије : (1834-1867). Београд: Историјски институт. стр. 268—269. 
  5. ^ а б Анђелковић, Миливој (2003). Животописи знаменитих Срба : од тајне до истине. Београд: Златоусти. стр. 27—40. 
  6. ^ Николић, Атанасије (2002). Биографија верно својом руком написана. Београд: Српско друштво за историју науке. стр. 96—97. 
  7. ^ „Атанасије Николић”. Калдрма Крагујевац. Архивирано из оригинала 25. 05. 2019. г. Приступљено 25. 5. 2019. 
  8. ^ Тежак, 16. новембар 1924, стр:9
  9. ^ „Београдске приче: Зашто Србин неће у келнере”. Вечерње новости. Приступљено 25. 5. 2019. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди