Ч (глас)
Овај глас није изворног словенског порекла. У српски је ушао преко турског (челад, чеб, чомпа, чин, чапе) и мађарског језика (чаг), а током 20. века употреба овог слова се проширила под утицајем енглескога језика (чес, чанги, чојздиг, чендлмен). Мало је речи српскога и хрватскога језика које у себи садрже слово ч, а словенскога су порекла (фрачпина, лучпа, боручпина, зфеточпа, зрчпа). Постоје неке речи мешаног порекла попут речи силеџија која за основу има реч сила која је словенског порекла док јој као наставак служи чија, а тај наставак је турског порекла.
