Шар B-1
Шар Б-1 (франц. Char B-1) је био француски тешки тенк из времена Другог светског рата.
| Шар Б-1бис | |
|---|---|
|
| |
| Основне карактеристике | |
| Земља порекла |  Француска
|
| Намена | тешки тенк |
| Произвођач | Рено |
| Почетак производње | 1930/1935. |
| Број примерака | 35 (Б-1)+ 486 (Б-1бис)[1] |
| Брзина на путу | 28 km/h |
| Досег | 200 km |
| Димензије и маса | |
| Дужина | 6.37 m |
| Ширина | 2,5 m |
| Висина | 2,79 m |
| Тежина | 31.5 t |
| Опрема | |
| Главно наоружање | хаубица од 75 mm у трупу |
| Споредно наоружање | 47 mm топ у куполи + митраљез 7,5 mm |
| Оклоп | 60 mm |
| Мотор | Шестоцилиндрични „Рено“ мотор |
| Снага (КС) | 300 КС |
| Посада | |
| Посада | 4 |
Историја уреди
Први средњи тенк у Француској војсци 30-их година био је Шар Д-1, али је развој тежег возила почео још 1927.
Б-1 уреди
1930. направљена су три прототипа, са топом од 75 mm постављеним у труп тенка и два митраљеза у куполи, који су тестирани 1931. као Шар Б-1.
Б-1бис уреди
Даље усавршавање повећало је дебљину оклопа и заменило куполу новом са топом од 47 mm и спрегнутим митраљезом. Мали број је наручен 1934. пре него што је даље усавршавање дало Б-1бис, који је постао главна варијанта у производњи.[2]
Карактеристике уреди
Труп су чинили ливени сегменти спојени попречним стубовима, на којима је почивало вешање. Возач је седео напред и лево. Десно од њега била је хаубица од 75 mm, коју је возач подизао кормилом од -15 до +25 степени. Окретање топа постизано је окретањем целог возила. Нишани су били у возачевом визиру и повезани са елевацијом хаубице. Командир се налазио у куполи APX-4 за једног човека (истој као код Сомуа S35), наоружаној топом СА35 калибра 47 mm и спрегнутим митраљезом од 7,5 mm. Испод командира у средини трупа били су пунилац хаубице и радио-оператер. Тенк је имао напредно хидраулично управљање, неопходно за нишањење хаубицом.[3]
У борби уреди
За своју предвиђену улогу подршке пешадији, Б-1бис био је импресиван тенк. Његов чеони оклоп био је непробојан за све немачке ПТ топове тог времена, осим када је ПВО Флак од 88 mm коришћен у противтенковске сврхе, хаубица од 75 mm избацивала је веома корисна експлозивна зрна, а топ СА35 од 47 mm био је смртоносан против немачких тенкова. Али, у непредвиђеним околностима његови недостаци били су болно уочљиви. Оба топа пуцала су споро, 75 mm зато што се нишанило окретањем целог тенка, а 47 mm зато што је у куполи био само један човек, који је морао да тражи циљеве, нишани, пуца и пуни топ сам. Домет возила био је једнак немачком Панцер III, али је тенк био спор, нарочито (због застарелог вешања) ван пута.[3]
Корисници уреди
Види још уреди
Референце уреди
Литература уреди
- Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. ISBN 978-000711228-9.
