Шефка Хоџић

Шефка Хоџић (1943-?) је босанскохерцеговачка жена позната као починиоц убиства труднице, које је 1969. године изазвало сензационално суђење у тадашњој Југославији. Хоџић, која није имала деце, је наводно убила трудну Алију Хасановић када је сазнала да је трудна, а затим је сама почела да симулира трудноћу. Дана 6. октобра 1969. је убила Алију хицима из пиштоља, а потом јој је из утробе извадила дете.

Шефка Хоџић
Датум рођења	1943.

Позадина

Шефка Хоџић рођена је у селу Јусићи, у близини Зворника, где је становништво претежно муслиманске вероисповести. Село се водило традицијом, а главни човек у селу је био хоџа, коме се локално становништво често обраћало за савете. Шефка је за разлику од осталих жена у селу знала да пише и да чита. Била је удата за човека по имену Наџиб, који ју је неколико пута избацивао из куће, под оптужбама да је тровала комшијске кокошке.

Убиство

Како се наводи, дана 6. октобра 1969. године, Шефка је на ободу причала са жртвом Алијом Хасановић, која је била у 9. месецу трудноће. Алија се запутила у суседно село Анђелиће, где је била удата. Пошто није стигла кући, мештани су помислили да су је труднички трудови сустигли негде на путу, а затим су кренули у потрагу. Шефка је у међувремену разгласила да се породила и добила девојчицу. Мештани су убрзо открили Алијино тело крај потока, близу села Камењача. Стомак јој је био распорен, а дете из њега извађено и однето.

Након што су нашли тело, полиција није знала одакле да почне. Алија је била упуцана у леђа три пута из пиштоља, а затим јој је дете извађено из утробе. На прави траг је указао лекар патолог који је поставио тезу да је злочин извршила нероткиња жељна детета.

„ Дете је из мајчине утробе могао да отме само неко ко га је премного желео, а није могао да га има. Треба тражити жену која има дете, а није га родила. ”

Одмах је затражен преглед свих жена у селу које су се на дан убиства породиле. Међу њима је била и Шефка, која је "рођење" девојчице објавила око 19 сати навече, два сата након Алијине смрти. Гинеколошким прегледом установљено је да се Шефка није породила и да је целу своју трудноћу одглумила.

Суђење

Највеће огорчење према Шефки показали су људи из Босне и Херцеговине. На адресу њеног будућег бранитеља упућиване су претње, презир, клевете. Напустили су је и муж Неџиб, и њена мајка, и браћа и сестре, а породица Хоџић продала је имање и из села Јусића преселила се у Калесију код Тузле.

„ Овај податак био је довољан да се у Јусићима, Шефкином селу, сви подигну против ње и затраже смртну казну како се она више никада не би вратила код њих. Заправо, на овај начин село је тражило обрачун са Шефком. А Шефка се у босанским димијама, с марамом на глави, у гуменим опанцима и с окрвављеним ножем у џепу, без покушаја да се с њега скину трагови крви, појавила пред истражним суцем предајући му своју судбину у руке. ”

Наиме, Шефка је тврдила да су јој други само донели дете, да није имала појма од кога је и на који начин узето, и да је тек кад је беба сутрадан рано ујутро издахнула, сазнала да је Алија претходног дана убијена и да јој је отворен стомак.

На суђењу, Шефка је рекла:

„ Познавала сам Алију, добро, знала сам да је трудна и да ће добити дете, била ми је пријатељица, како бих њу могла убити. ”

Окружни суд у Тузли, а затим и Врховни суд Босне и Херцеговине, због злочина осудили су Шефку Хоџић на смртну казну. Међутим, Врховни суд Југославије је због недостатка доказа и немогућности да Врховни суд Босне и Херцеговине реши кључну дилему о томе да ли је Шефка могла сама убити Алију Хусеновић, смртну казну преиначио на казну строгог затвора у трајању од 20 година.

Након одслужења казне

Шефка је ослобођена раније него што јој је казна предвиђала, 1983. године. Постоје многе приче које нису потврђене о њеном животу након одслужења казне, али ниједну није могуће потврдити.