Ширмеров тест један је од најпрактичнијих тестова за утврђивање количине излучених суза који се данас користи у офталмологији. Тест је једноставан за извођење како у клиничким тако и амбулантним условима.[1] Осмислио га је 1904. године др Ото Ширмер (Otto Schirmer 1864—1918) немачки офталмолог.[2]. Тестом се одреређује количина воденог слоја прекорнеалног сузног филма.[3]

Ширмеров тест
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностофталмологија

Клинички значај уреди

Ширмеров тест се користи у офталмолошким прегледима за мерење производње суза за дијагнозу стања као што су кератокоњунктивитис сика и суво око, који се могу манифестовати у бројним симптомима као што су страно тело или осећај песка, пецкање/пецкање, сузење, фотофобија и / или повремени оштри болови у очима. Кератокоњунктивитис сика се односи на суво око уопште, као и на упалу коњунктиве и рожњаче. Суво око се дели на смањену производњу суза и повећано испаравање суза, од којих оба резултују недовољним слојем течности (прекорнеални сузни филм) који нормално прекрива око. То је најраспрострањеније стање ока код старијих пацијената и једно од најчешћих стања у офталмологији, са распрострањеношћу широм света између 5% и 34%. Фактори ризика за суво око укључују рефрактивну хирургију, старост већу или једнаку 50 година и женски пол. 2007. године, дефиниција сувог ока је ажурирана како би се означила као мултифакторска болест која укључује сузе и површину ока и изазива нелагодност или поремећај вида, са потенцијалним оштећењем површине ока. Такође је праћен повећањем осмоларности сузног филма и запаљењем површине ока.[4][5][6][7]

Примена уреди

Како би се добио објективне доказе о смањеној секрецији суза, након, од пацијента добијених детаљнних анамнестичких података из историје болести о недовољном или одсутном излучивању суза и физичким прегледом болесника установљеног „сувог симптома“ очију приступа се извођењу Ширмеровог теста.[8]

Ширмеров тест, који је у следећим стањима (болестима) позитиван, указује на одсуство лучења суза или сувоћу у очима:[9]

  • Старење
  • Дехидрација органиозма
  • Чиреви (ерозије) и инфекције рожњаче
  • Инфекције ока (на пример конјуктивитис)
  • Недостатак витамина
  • Сјогренов синдром.[10]
  • Секундарне болести ока повезана са поремећајима у стварању суза, као што су: лимфом, леукемија, реуматоидни артритис.
  • Као привремена или трајна нуспојава накопн ласером изведена операције на оку.
  • Након извршених трансплантација на оку.[11]
  • Зачепљење сузног канала, када настаје поремећај у одвођењу суза у нос.

Начин извођења уреди

 
Квашење трака филтер папира сузама у дужини већој од 15 mm после 5 минута је нормалан налаз, а квашење мање од 5 mm након 5 минута сматра се „позитивним“ налазом
 
Позитивни налаз Ширмеровог теста (0,00) указује на одсуство лучења суза

Тест се изводи веома лако у клиничким и амбулантним условима, без анестезије или са локалном анестезијом ока (и тада носи назив „основни Ширмеров тест“), тако што се 5 mm дуга трака стерилног филтер папира „урања“ у форникс бочне трећине доњег очног капка, а 25 mm оставља да виси са спољне стране. (види слику горе десно).[12]

Квашење трака филтер папира сузама у дужини већој од 15 mm после 5 минута је нормалан налаз, а квашење мање од 5 mm након 5 минута сматра се „позитивним“ налазом (види слику доле десно).

Након изведеног теста треба саветовати пацијенту да најмање 30 минута након изведеног теста не трља очи. Такође контактна сочива пацијент може поставити најмање 2 сата након теста.[13]

Поузданост теста уреди

Иако се Ширмеров тест у пракси примењује више од 100 година, неколико студија показују да он неправилно идентификује велику групу пацијената са сувим очима, нпр:

  • Недавна студијска процена дијагностичких критеријума Ширмеровог теста дала је осетљивост од 42% и специфичност од 76% у Сјогреновом синдрому.[14][15]
  • Код старијих особа, резултате Ширмеровог теста понекад је тешко протумачити, што потврђује студаја у којој је од 62, наизглед здравих старијих особа, у 22% испитаника утврђен позитиван налаз Ширмеровог теста.[16]

Имајући у виду напред наведене недостатке Ширмеровог тест, данас се све више развијају нови све бољи тестови. Тако, нпр. један од новијих тестова мери количину молекула лактоферина. Пацијенти са ниском продукцијом суза и сувим оком имају низак ниво молекула лактоферина.[17]

Извори уреди

  1. ^ Kristine P; Isenberg, David A. Sjogren's Syndrome: Diagnosis and Therapeutic Challenges in the Elderly Drugs & Aging: 1.1.2008. - Volume 25 - Issue 1 - pp. 19-33
  2. ^ Otto Schirmer (1864-1918). German ophthalmologist. Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2016), Приступљено 19. новембар 2010.
  3. ^ Lemp MA, Foulks GN. Diagnosis and management of dry eye disease. In: Tasman W, Jaeger EA, eds. Duane's Ophthalmology. 2013 ed. Philadelphia, PA: Lippincott Williams & Wilkins; 2012:vol 4, chap 14.
  4. ^ Whittaker AL, Williams DL. Evaluation of Lacrimation Characteristics in Clinically Normal New Zealand White Rabbits by Using the Schirmer Tear Test I. J Am Assoc Lab Anim Sci. 2015 Nov;54(6):783-7. [PMC free article] [PubMed]
  5. ^ Zeev MS, Miller DD, Latkany R. Diagnosis of dry eye disease and emerging technologies. Clin Ophthalmol. 2014;8:581-90. [PMC free article] [PubMed]
  6. ^ Pucker AD, Ng SM, Nichols JJ. Over the counter (OTC) artificial tear drops for dry eye syndrome. Cochrane Database Syst Rev. 2016 Feb 23;2(2):CD009729.
  7. ^ Messmer EM. The pathophysiology, diagnosis, and treatment of dry eye disease. Dtsch Arztebl Int. 2015 Jan 30;112(5):71-81; quiz 82.
  8. ^ American Academy of Ophthalmology Preferred Practice Patterns Committee. Preferred Practice Pattern Guidelines. Comprehensive Adult Medical Eye Evaluation. Available at Available at: Preferred Practice PatternsПриступљено: 4.11.2014.
  9. ^ Ervin, Ann-Margret; Wojciechowski, Robert; Schein, Oliver (2010). „Punctal occlusion for dry eye syndrome”. Ур.: Ervin, Ann-Margret. Cochrane Database of Systematic Reviews. стр. CD006775. PMC 3729223 . PMID 20824852. doi:10.1002/14651858.CD006775.pub2. 
  10. ^ Akpek EK, Klimava A, Thorne JE,; et al. (2009). „Evaluation of patients with dry eye for presence of underlying Sjogren syndrome.”. Cornea. 28 (5): 493—7. PMC 2693267 . PMID 19421051. doi:10.1097/ICO.0b013e31818d3846. .
  11. ^ Ogawa Y, Okamoto S, Wakui M,; et al. (1999). „Dry eye after haematopoietic stem cell transplantation.”. Br J Ophthalmol. 83 (10): 1125—30. PMC 1722843 . PMID 10502571. doi:10.1136/bjo.83.10.1125. .
  12. ^ Thulasi, Praneetha; Djalilian, Ali Reza (2017). „Update in Current Diagnostics and Therapeutics of Dry Eye Disease”. Ophthalmology. 124 (11): S27—S33. ISSN 0161-6420. doi:10.1016/j.ophtha.2017.07.022. 
  13. ^ Brott, Nathan R.; Ronquillo, Yasmyne (2023), Schirmer Test, StatPearls Publishing, PMID 32644585, Приступљено 2024-01-17 
  14. ^ Versura, P.; Frigato, M.; Cellini, M.; Mulè, R.; Malavolta, N.; Campos, E. C. (2007). „Diagnostic performance of tear function tests in Sjogren's syndrome patients”. Eye (London, England). 21 (2): 229—37. PMID 16397619. S2CID 20962433. doi:10.1038/sj.eye.6702204. 
  15. ^ Liew, M. S.; Zhang, M.; Kim, E.; Akpek, E. K. (2012). „Prevalence and predictors of Sjogren's syndrome in a prospective cohort of patients with aqueous-deficient dry eye”. Br J Ophthalmol. 96 (12): 1498—503. PMID 23001257. S2CID 34540988. doi:10.1136/bjophthalmol-2012-301767. .
  16. ^ Drosos, A. A.; Andonopoulos, A. P.; Costopoulos, J. S.; Papadimitrio, C. S.; Moutsopoulos, H. M. (1988). „Prevalence of Primary Sjögren's Syndrome in an Elderly Population”. Rheumatology. 27 (2): 123—7. PMID 3365531. doi:10.1093/rheumatology/27.2.123. 
  17. ^ American Academy of Ophthalmology Cornea/External Disease PPP Panel. Preferred Practice Pattern Guidelines. Dry Eye Syndrome PPP - 2013. Available at: AAO, Hoskins Center for Quality Eye Care Приступљено:4.11.2014.

Литература уреди

Спољашње везе уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).