Шкије
Шкије (алб. Shkije) или Шкје (алб. Shkje) је пејоративни[1][2][3][4][5] термин из гегијског дијалекта албанског језика који се односи на Србе,[6] док албанска заједница у Грчкој и Италији термин користи за означавање Грка или Латина или једноставно становништво које не говори албански. Арванити у Грчкој користе облик шкла (алб. shkla) који се односи на Грке,[7][8][9] док Арбереши у Италији, који знатним дијелом поријекло воде од Арванита, користе ријечи шклан (shklan) и шклеришт (shklerisht) које значе „они које не говоре арберешки” или „они који говоре неразумљив језик”, при томе мислећи на латинске језике.[8] Ријеч је настала од венецијанске ријечи schiavone која исто значи[7] или од термин „Словени” (лат. Sclavus),[10] која традиционално има значење „сусједни странци”.[11]
Термин је широко распрострањен у албанској књижевности, нпр. у „Горској гусли” Ђерђа Фишта.[12] Сами Фрашери такође користи термин у својим радовима. Током Југословенских ратова, албанске новине су за Србе користиле термин Шкја (алб. Shkja).[13]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Petersen, Roger D. (2011-09-30). Western Intervention in the Balkans: The Strategic Use of Emotion in Conflict (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 44. ISBN 978-1-139-50330-3.
- ^ „Racist' Newspaper Riles U.N. In Kosovo”. www.washingtonpost.com. Приступљено 2021-07-19.
- ^ „Pacaku: Hate speech hampers Roma integration”. Prishtina Insight (на језику: енглески). 2016-09-13. Приступљено 2021-07-19.
- ^ Gjoshi, Raba (2014). In the name of freedom of expression. Pristina: Youth Initiative for Human Rights – Kosovo. стр. 5.
- ^ „Advokat na TV upotrebio pogrdan naziv za Srbe - "škije"”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2021-07-19.
- ^ Fishta & Elsie 2005, стр. 459
- ^ а б Arshi Pipa (1978), Albanian literature: social perspective, Albanische Forschungen (19-20), R. Trofenik, стр. 55—56, ISBN 9783878281061, OCLC 5281689, „Since « Shkla- vun » is the albanization of Venetian « Schiavone », it would seem that the setting is Maina. This region, stretching alongside Mount Taygetus and extending into the sea...”
- ^ а б Shuka, Gjergji (15. 04. 2015). Tridhjetë Këngë Dhe Legjenda Ballkanike: Studim Mbi Origjinën Historike. Shtëpia Botuese Naimi. стр. 78. ISBN 978-9928-109-86-6.
- ^ Tsitsipis 1981, стр. 100–102.
- ^ Skendi 1980, стр. 69.
- ^ Pipa, Arshi (1989). The politics of language in socialist Albania. Boulder: East European Monographs. стр. 178. ISBN 978-0880331685. „North Albanian call Slavs shqé (sg. shqá <shkjá <shklá, from sclavus), whereas to Greco-Albanians shklerisht means ‘in the Greek language.’ Hamp observes that “obviously the meaning is traditionally ‘the neighbouring foreigner,’ as with Welsh, Vlah, etc."”
- ^ Fishta & Elsie 2005.
- ^ Balkan War Report: Bulletin of the Institute for War & Peace Reporting. Institute for War & Peace Reporting. 1997. „For example, Serb and Macedonian newspapers frequently refer to Albanians as "Shiptars", while Albanian papers call Serbs "Shkja". Both terms are perceived as insulting by the peoples concerned.”
Литература уреди
- Shuka, Gjergji (15. 04. 2015). Tridhjetë Këngë Dhe Legjenda Ballkanike: Studim Mbi Origjinën Historike. Shtëpia Botuese Naimi. стр. 78. ISBN 978-9928-109-86-6.
- Skendi, Stavro (1980). Balkan Cultural Studies. East European Monographs. стр. 69. ISBN 978-0-914710-66-0. „Shkje is the plural of Shkja, which in Albanian means both Slav and Orthodox Christian. Its derivation is: L. sclavus > Alb. shklavus > shkla > shkja”
- Tsitsipis, Lukas D. (1981). Language Change and Language Death in Albanian Speech Communities in Greece: By Lukas D. Tsitsipis. University of Wisconsin--Madison.
- Fishta, Gjergj; Elsie, Robert (2005). The Highland Lute. I.B.Tauris. стр. 459. ISBN 978-1-84511-118-2.