Самарија (древни град)
Самарија или Шомрон (хебр. שומרון [Shomron]) је антички град у Палестини, по којем се назива и северни део античке израелске државе. Данас село Сабастија (Sabastīyah) у Палестиниској Народној Самоуправи. Град је основан око 925. пре н.е, а после поделе Соломонове државе био је престоница северног Израела (Краљевине Израел) у периоду од 920.[1] или 876.[2] до 721. пре н.е.[2][1]
 Рушевине Самарије (1925). | |
  Приказ на мапи Израела | |
| Место |  Палестина |
|---|---|
| Координате | 32° 16′ 35″ С; 35° 11′ 42″ И / 32.27639° С; 35.195° И |
| Историја | |
| Градитељ | Јеровоам I |
| Основан | 925[1]-876. пре н.е.[2] |
| Период | стари век (925-721. пре н.е) |
Историја уреди
Успон и пад Израиља уреди
По предању сачуваном у Библији, град је основао шести цар независног Израиља Амрије (876-869. пре н.е), како би створио нову престоницу уместо Јерусалима, који је остао у Јудеји. Врхунац развоја и напретка град је доживео за време цара Јеровоама II (786-746. пре.н.е), о чему сведоче остаци раскошних грађевина и слоноваче на археолошким налазиштима у Самарији, као и прекори грађанима Самарије због луксузног живота, сачувани у Библији - Књига пророка Амоса.[2] Самарија је била јака тврђава са казаматираним зидинама. Асирски краљ Саргон II освојио је Самарију 721. пре н.е. после двогодишње опсаде, разорио град и отерао читаво становништво у ропство (по асирским изворима било је чак 27.000 заробљеника). Пад Самарије означио је и крај северне јеврејске државе, краљевства Израиљ.[2]
Каснија обнова и опадање уреди
Самарија је обновљена као македонска колонија 331. пре н.е, а 107. пре н.е. поново ју је разорио израелски првосвештеник и владар Хиркан (135-104. пре н.е). Обновљена је под краљем Иродом (73. пре н.е), који је подигао нове зидине. Достигла је пуни процват под влашћу Рима (71. пре н.е - 395), да би под Византинцима (395-636) почела да опада. За владе Арабљана (636-1009) постала је безначајно село.[1]
Референце уреди
Литература уреди
- Дејвид Џ. Голдберг, Џон Д. Рејнер, ЈЕВРЕЈИ, ИСТОРИЈА И РЕЛИГИЈА, Клио. Београд (2003), стр. 46-55
- Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 8), Војноиздавачки завод, Београд (1974), стр. 321