Шпански табан
Шпански табан (енгл. Miquelet lock), рани облик табана на кремен, који се користио у Европи, Африци и Азији од 16. до 19. века.
Карактеристике
уредиШпански табан састојао се од табанске дашчице, ороза с кременом, чанка с поклопцем, система опруга и обараче. Притиском на обарачу, ороз нагло пада и удара кременом о челични део поклопца фаље (оцило), при чему се стварају варнице које пале припалу у чанку. Припала кроз фаљу пали барут у цеви оружја.[1]
Код шпанског табана опруге и кочница су биле споља, на табанској дашчици, па су се сви делови табана прљали и ломили. Због једноставности, јефтине конструкције и лаке оправке, највише су га употребљавали Арапи и Турци. На територији бивше Југославије (17. и 18. век) најраспрострањенији табани на кремен били су шпански и француски.[1]
У Србији
уреди
Шпански табан са турске шешане.
У Српском рјечнику из 1852, овакав табан се назива арнаутски или турски.[2]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б Гажевић, Никола (1975). Војна енциклопедија (том 9). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 589.
- ^ Караџић 1852, стр. 310.
Литература
уреди- Стефановић Караџић, Вук (1852). Српски рјечник. Беч: Штампарија Јерменског манастира. стр. 310.
