Шпоретар је мајстор занатлија који врши поправку шпорета.

Шпоретар
Зидани шпорет
Занимање
Назив занимањазанатлија шпоретар

О занату уреди

Шпоретар је једно од занимања којих више нема. [1]

 
Електрични шпорет Сиеменс,коришћен у домаћинству око 1940. Данас се налази у збирци Музеја науке и технике у Београду.

У другој половини 19. века спремање хране на нашим просторима обављало се на зиданим шпоретима, али су рингле и рерна били од метала. Цеви за одвод дима били су исто тако од метала. Временом и употребом рерна и цеви су прегоревали те их је требало поправљати. Након Првог светског рата у домаћинства се све више уводе метални шпорети, који су се чешће оштећивали и које је требало поправљати. Јавило се тако и ново занимање - шпоретари. То су били приучени шпенглери, тј. лимари. Сем поправке прегореног дела шпорета, умеће им је било и направити оптимални одвод дима. Циљ је био да са димом не оде и топлота, важна како за шпорет и спремање хране, тако и зими за загревање просторије.[1]

Касније се јављају изучени мајстори лимари, чији се опсег радова проширивао, а шпоретски занат био је споредан или шегртски.[1]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в Tešić, Miloš; Martinov, Milan; Lazić, Lazar, ур. (1992). Стари занати у Војводини (Научно-стручни скуп Стари занати у Војводини). Novi Sad: Kulturno-istorijsko društvo Proleće na čenejskim salašima - PČESA. стр. 69. 

Спољашње везе уреди