Штедњак или шпорет (домаћа пећ) је кућни апарат који припада стандардном инвентару кухиње, а користи се за термичко припремање хране. Иако се данас као гориво највише користе електрична енергија и бутан гас или земни гас, још увек постоје и пећи које се загревају на чврсто горива попут угља или дрвета. Њихова негативна страна је загађивање природне средине[1].

Плински штедњак

ОписУреди

 
'Електрични шпорет из 1940. године

Савремен шпорет — кухињски штедњак — чине два пара рингли од којих се један загрева електричном енергијом, други гасом (пропан-бутан), и једна рерна. Могуће су и друге комбинације.

Реч шпорет или шпархет како се још назива, потиче од немачке речи Sparherd састављене од sparen (штедети) и Herd (огњиште).[2] Поред назива шпорет одомаћен је назив штедњак што би био отприлике превод са немачког.

У зависности од тога којом се енергијом напаја или које гориво троши за штедњаке (шпорете) се користе појмови: електрични штедњак, плински штедњак, комбиновани штедњак (плинско-електрични) или обичан штедњак или шпорет (на дрва и угаљ).

Шпорет се масовније јавља на овим просторима после Другог светског рата. У Војводини се још увек може наћи и од цигала зидани шпорет чија је само горња плоча од туча.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Критеријуми за избор пећи за кухињу”. 
  2. ^ Клајн, Шипка, Велики речник страних речи и израза, Прометеј, Нови Сад, 2007. стр. 1484:

ЛитератураУреди

  • Harris, Howell J., “Inventing the U.S. Stove Industry, c. 1815–1875: Making and Selling the First Universal Consumer Durable,” Business History Review, 82 (Winter 2008), 701–33
  • Harris, Howell, “Coping with Competition: Cooperation and Collusion in the U.S. Stove Industry, c. 1870–1930,” Business History Review, 86 (Winter 2012), 657–692.
  • Roth C., “Micro Gasification: Cooking with gas from biomass“[мртва веза] 1st edition, released January 2011 Published by GIZ HERA – Poverty-oriented Basic Energy Service

Спољашње везеУреди