Отворите главни мени

Шукрија Куртовић

Шукрија Куртовић (Гацко, 1890-Сарајево, 1973) публициста и писац

БиографијаУреди

Шукрија је рођен 1890. године у Херцеговини, у градићу Гацку. По књижевном критичару Јовану Скерлићу: Шукрија Куртовић, рођен је у једном од најсрпскијех крајева наше колевке Херцеговине, од детињства се осећао Србином и такав је вазда остао.[1] Гимназију је матурирао у Мостару, а дипломирао је права на Универзитету у Бечу.[2] Његов брат је погинуо 1915. године у Првом светском рату као српски официр. Он је учествовао као српски добровољац у Русији 1916. године. Одликован је јула 1919. године српским краљевским орденом Белог Орла са мачевима V степена, као резервни пешадијски поручник српске војске.[3] Произведен је 12. јула 1920. године у чин резервног пешадијског поручника југословенске краљевине.

Још као младић, бечки студент објавио је 1914. године у Сарајеву, брошуру "О национализовању муслимана". Од тада се он јавља као најбољи тумач и заступник муслиманских интереса.

Покренуо је Куртовић 1919. године у Сарајеву лист "Будућност", као орган напредних националиста међу муслиманима. Да би парирао Спаховој муслиманској странци, основао је марта 1920. године са Шефкијом Глухићем "Муслиманску тежачку странку". Та партија је издавала свој лист "Глас тежака". Међутим први на листи за изборе 1920. године био је његов рођени брат Алија Куртовић надконтролор у Сарајеву. Сарађивао је са Демократском странком од првих дана њеног рада, и био први на њеној листи 1920. године у Сарајеву. Биран је неколико пута за народног посланика у Скупштини Краљевине Југославије, прво као демократа (до 1929) а касније из редова Муслиманске демократске странке. Он је 1933. године ушао у шири Главни одбор Југословенске националне странке Богољуба Јефтића.

Тридесетих година 20. века он је запослен у сарајевском "Шипаду", као генерални директор.

Познат је као критичар дела писца Иве Андрића "На Дрини ћуприја". У својој расправи је 1962. године указивао на наводно шовинистичке статове овог писца Нобеловца према муслиманима.

РеференцеУреди

  1. ^ Јован Скерлић: "Писци и књиге", 7. свеска, Београд 1922.
  2. ^ "Prvo jugoslovensko narodno pretstavništvo izabrano 1931. godine", Beograd 1931.
  3. ^ "Службени војни лист", Београд 2. август 1919.