Шурахбил ибн Хасана
Абу Абд Алах Шухрабил ибн Хасана (571 или 573–639) је био рани исламски преобраћеник, сахаба (пратилац исламског проповедника Мухамеда) и кључни заповедник рашидунске војске током муслиманског освајања Леванта.
Шурахбил ибн Хасана | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 571. г. н. е. |
Место рођења | Амвас, |
Датум смрти | 639. година п. н. е. |
Место смрти | Bilad al-Sham, Праведни калифат |
Војна каријера | |
Служба | 632–639. |
Војска | Рашидунска |
Чин | генерал |
Учешће у ратовима | Византијско арапски ратови Ратови Риде, Битка код Јамама, Муслиманско освајање Сирије и Египта, *Опсада босре (маја 634.)
|
Младост
уредиШурахбилов отац је био извесни Абд Алах ибн Мутах, који је био члан арапског племена Кинда.[1] Шурахбил је добио име по мајци Хасани.[1] Кроз касније бракове своје мајке, био је повезан са курејшким клановима Зухре и Xумах из Меке.[1] Шурахбил је био рани преобраћеник у ислам и убраја се међу сахабах (сапутници) исламског пророка Мухамеда.[1] Он је био део друге муслиманске миграције у Абисинију из Меке да би избегао прогон паганског племена Курејша.[1]
Војна каријера
уредиБитке за Мухамедовог живота и Ратови Рида
уредиШурахбил је касније учествовао у упадима против паганских Арапа током живота Мухамеда. Након Мухамедове смрти 632. године, многа арапска племена која су прихватила ислам напустила су веру и побегла из Муслиманске државе.[1] Ратове Риде је касиније покренуо широм Арабије калиф Ебу Бекр (р. 632-634) како би потчинио та племена.[1] Током тих ратова, Шурахбил се борио на муслиманској страни као заменик војсковође Халида ибн ел Валида у походу у Акраби или Јамамау у средишњем Наџду. [1]
Освајање Леванта
уредиНакон муслиманске победе у ратовима Рида, Шурахбил је именован за заповедника једне од четири муслиманске војске послане да освоје Левант од Византијског царства и његових арапских хришћанских савезника.[1][2] Шурахбилова војска бројала је 7000 људи, а њена зона операција одговарала је територији Палестина Секунде.[1] Постоје оскудне појединости о Шурахбиловим походима.[1] Према историјама Ибн Исхака и ел Вакидија, Шурахбил је био присутан током опсаде Босре, коју је предводио Халид ибн ел Валид у мају 634. године.[3]Био је то први велики сиријски град који су освојили муслимани.[3]
Касније, у јулу, Шурахбил је служио као заменик Амр Ибн ел Аса у одлучној победи против Византинаца у бици код Аџнадајна, где су такође забележени значајни губици муслимана, између Рамле и Бет Џибрина.[3] Муслимани су очигледно прогонили Византијце на север и поразили их у бици код Фахла у децембру 634 / јануар 635, где је Шурахбил такође био заменик војсковође.[4] Према историчару из 8. века Сајфу ибну Омеру, Абу Убајда је напустио Шурахбила и Ибн ел Аса, који је био задужен за Фахлу (Пела), и наставили су да опседају Бајсан који се на крају након неколико дана предао након мањих сукоба.[5] Шурахбил је вероватно командовао и одиграо главну улогу у хватању муслимана у Гераси (Џераш) и на подручју Голана између краја 634. и почетка 635. година.[1]
Након што је византијска војска под царем Ираклијем била упућена у битку код Јармука, Шурахбил је био задужен за освајање северне Палестине.[1][6] То је постигао са изузетком Цезареје, коју су касније заузели други муслимански генерали након опсаде која је трајала неколико година.[1]
Смрт
уредиШурахбил је умро 639. од куге у Амвасији у централној Палестини заједно са још једним од четири главна муслиманска команданта, Јазида ибн Аби Суфјана. Према историчару ел-Баладурију из 9. века, био је стар 69 година, док је историчар из 13. века Ибн ел Атир написао да је умро у 67. години живота.
Референце
уреди- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ Bosworth 1997, стр. 508
- ^ Donner 1981, стр. 114
- ^ а б в Donner 1981, стр. 129
- ^ Donner 1981, стр. 130
- ^ Donner 1981, стр. 137
- ^ Donner 1981, стр. 152–153
Литература
уреди- Bosworth, C. E. "Shuraḥbīl b. Ḥaṣana". In Bosworth, C. E.; van Donzel, E.; Heinrichs, W. P.; Lecomte, G. The Encyclopaedia of Islam, New Edition, Volume IX: San–Sze. . Leiden: E. J. BRILL. 1997. ISBN 978-90-04-10422-8..
- Donner, Fred M. The Early Islamic Conquests. . Princeton: Princeton University Press. 1981. ISBN 978-1-4008-4787-7..