50000 Quaoar

астероид

50000 Quaoar је нерезонантни транс-нептунски објекат и могућа патуљаста планета у Кујперовом појасу, подручје ледених планетесимала изван Нептуна. У пречнику има око 1,121 1.121 km (697 mi) приближно половину пречника Плутона. Објекат је откривен од стране америчких астромома Чеда Трујила и Мајкла Брауна у Паломар обсерваторији 4. јуна 2002.[5] Пронађени су знакови воденог леда на површини Quaoarа, што сугерише да се криовулканизан може појавити на Quaoaru.[6] Мала количина меатана присутан је на његовој површини који могу задржати само највећи објекти Кујперовог појаса.[7]У фебруару 2007, Weywot, синхрони мјесец у орбити око Quaoara, открио је Браун.[8] Oба објекта су именовани по митолошким личностима Индијанских народа Тонгве у Јужној Калифорнији. Quaoar је божанство стваралаца Тонгве,а Weywot је његов син.[9]

50000 Quaoar
Quaoar PRC2002-17e.jpg
Откриће
Открио Чедвик А. Трујило
Мајкл Е. Браун
Датум открића 25. мај 1954.
Орбиталне карактеристике
Афел 45.488 AU (6,805 Tm) × 106 км
Перихел 41.900 AU (6,268 Tm) × 106 км
Екцентрицитет 0.04106
Инклинација 7.9895°
Лонгитуда узлазног чвора 188.927°
Физичке карактеристике
Маса (1,40±0,21)×1021 kg[1][2] × 1024 кг
Запремина 7,02×108 km3[3] × 1010 км3
Густина 1,99±0,46 g/cm3[1]
2,18+0,43
−0,36
[4] гр/цм3
Друга космичка брзина ≈ 0.57 км/сек
Албедо 0,109±0,007 [1]
Привидна магнитуда 19.1
Атмосфера

ИсторијаУреди

ОткрићеУреди

 
Quaoar је откривен користећи Семјуел Ошин телескоп у Паломар обсерваторији

Quaoar је откривен 4. јуна 2002. од стране америчких астромома Чеда Трујила и Мајкла Брауна у Паломар обсерваторији код Паломар ланине у Сан Дијегу.[5] Откриће је било састављено од истраживања неба широког подручја града Калтек, које је дизајнирано да тражи најсјајније објекте Кујперовог појаса помоћу телескопа Семјуел Ошин од 1,22 метра у Паломар Обсерваторији.[10] Quaoar је први пут идентификован у сликама Трујилоа 5. јуна 2002, када је примјетио нејасан објекат магнитуде 18,6 који се полако креће међу звијездама сазвијежђа Змијоноша.[11][12] Quaoar се чинио релативно свијетлим за удаљени објекат, што сугерише да би могао да има величину упоредиву са пречником патуљасте планете Плутона.[13]

Да би утврдили Quauar-ову орбиту, Браун и Трујило покренули су потрагу за архивским сликама прекривања. Они су добили неколико слика снимљених NEATH-ом из различитих опсерваторија у 1996. и 2000–2002.[14] Посебно су пронађене и двије архивске фотографске плоче које је снимио астроном Чарлс Т. Ковал у мају 1983. године,[12] који је у то вријеме тражио хипотетичну Планету X у Паломар обсерваторији.[15][16] Из ових слика, Браун и Труило су могли да израчунају Quaoarову орбиту и дистанцу. Додатне слике Quaoar-а касније су биле идентификоване, при чему су најстарије познате на фотографској плочи снимљеној 25. маја 1954. из Palomar Observatory Sky Survey.[5][17]

Прије него што је најавио откриће Quaoar-a, Браун је планирао да изврши накнадна опажања помоћу свемирског телескопа Хабл за мјерење величине Quaoar-a[18] Такође је планирао да најави откриће што је прије могуће и установио је да је потребно да информације о открићу чувају повјерљивим током праћења.[19] Умјесто да поднесе свој Хабл приједлог под стручну рецензију, Браун је свој приједлог предао директно једном од Хаблових оператера, који је одмах доделио вријеме Брауну.[19][20] Док је постављао алгоритам посматрања за Хабл, Браун је такође планирао да користи један од Кецкових телескопа у Мауна Кеи, на Хавајима, као дио студије о криовулканизму на мјесецима Урана.[19] Ово му је обезбедило додатно вријеме за праћење и искористио је цјелокупну сесију посматрања у јулу за анализу Quauar-овог спектра и карактеризацију његовог површинског састава.[19][7]

РотацијаУреди

Период ротације Quaoar-a је неизвестан, а дата су два могућа периода ротације Quaoar-a (8,64 сата или 17,68 сати).[2] На основу ротационих свjетлосних кривина Quaoar-a посматраних од марта до јуна 2003. године, његов период ротације се мjери 17,6788 сати.[21]

СателитУреди

 
Quaoar и његов мјесец Weywot сликани од стране Хабла 2006.

Quaoar има један познати мјесец, Weywot (пуна ознака(50000) Quaoar I Weywot), откривен је 2006.[8] Сматра се да има пречник негдје око 170 km (110 mi).[22]

РеференцеУреди

  1. ^ а б в Braga-Ribas, F.; Sicardy, B.; Ortiz, J. L.; Lellouch, E.; Tancredi, G.; Lecacheux, J.; et al. (август 2013). „The Size, Shape, Albedo, Density, and Atmospheric Limit of Transneptunian Object (50000) Quaoar from Multi-chord Stellar Occultations”. The Astrophysical Journal. 773 (1): 13. Bibcode:2013ApJ...773...26B. doi:10.1088/0004-637X/773/1/26. hdl:11336/1641 . 
  2. ^ а б Fraser, Wesley C.; Batygin, Konstantin; Brown, Michael E.; Bouchez, Antonin (јануар 2013). „The mass, orbit, and tidal evolution of the Quaoar-Weywot system”. Icarus. 222 (1): 357—363. Bibcode:2013Icar..222..357F. CiteSeerX 10.1.1.441.8949 . arXiv:1211.1016 . doi:10.1016/j.icarus.2012.11.004. 
  3. ^ „Ellipsoid volume: 7.02494×10^8 km³”. WolframAlpha. Приступљено 8. 1. 2020. 
  4. ^ Fornasier, S.; Lellouch, E.; Müller, T.; Santos-Sanz, P.; Panuzzo, P.; Kiss, C.; et al. (јул 2013). „TNOs are Cool: A survey of the trans-Neptunian region. VIII. Combined Herschel PACS and SPIRE observations of nine bright targets at 70-500 µm”. Astronomy & Astrophysics. 555 (A15): 22. Bibcode:2013A&A...555A..15F. arXiv:1305.0449v2 . doi:10.1051/0004-6361/201321329. 
  5. ^ а б в „50000 Quaoar (2002 LM60)”. Minor Planet Center. International Astronomical Union. Приступљено 30. 11. 2017. 
  6. ^ Jewitt, David C.; Luu, Jane (децембар 2004). „Crystalline water ice on the Kuiper belt object (50000) Quaoar” (PDF). Nature. 432 (7018): 731—733. Bibcode:2004Natur.432..731J. PMID 15592406. doi:10.1038/nature03111. 
  7. ^ а б Schaller, E. L.; Brown, M. E. (новембар 2007). „Detection of Methane on Kuiper Belt Object (50000) Quaoar”. The Astrophysical Journal. 670 (1): L49—L51. Bibcode:2007ApJ...670L..49S. arXiv:0710.3591 . doi:10.1086/524140. 
  8. ^ а б Шаблон:Cite periodical
  9. ^ Schmadel, Lutz D. (2006). „(50000) Quaoar”. Dictionary of Minor Planet Names – (50000) Quaoar, Addendum to Fifth Edition: 2003–2005. Springer Berlin Heidelberg. стр. 1197. ISBN 978-3-540-00238-3. doi:10.1007/978-3-540-29925-7. 
  10. ^ Trujillo, C. A.; Brown, M. E. (јун 2003). „The Caltech Wide Area Sky Survey” (PDF). Earth, Moon, and Planets. 92 (1): L13—L16. Bibcode:2003EM&P...92...99T. doi:10.1023/B:MOON.0000031929.19729.a1. 
  11. ^ Trujillo, Chad. „Frequently Asked Questions About Quaoar”. physics.nau.edu. Northern Arizona University. Архивирано из оригинала на датум 11. 2. 2007. Приступљено 30. 11. 2017. 
  12. ^ а б Marsden, Brian G. (7. 10. 2002). „MPEC 2002-T34 : 2002 LM60”. Minor Planet Electronic Circular. Minor Planet Center. Приступљено 8. 1. 2020. 
  13. ^ „A Cold New World”. NASA Science. NASA. 7. 10. 2002. Приступљено 8. 1. 2020. 
  14. ^ Trujillo, Chad. „Quaoar Precoveries”. www.chadtrujillo.com. Архивирано из оригинала на датум 6. 12. 2002. Приступљено 30. 11. 2017. 
  15. ^ Nadin, Elisabeth (7. 10. 2002). „Caltech scientists find largest object in solar system since Pluto's discovery”. Caltech Matters. California Institute of Technology. Приступљено 8. 1. 2020. 
  16. ^ Wilford, John Noble (8. 10. 2002). „Telescopes Find a Miniplanet At the Solar System's Edge”. The New York Times. Приступљено 8. 1. 2020. 
  17. ^ „JPL Small-Body Database Browser: 50000 Quaoar (2002 LM60)” (2019-08-31 last obs.). Jet Propulsion Laboratory. 24. 9. 2019. Приступљено 20. 2. 2020. 
  18. ^ „Hubble Spots an Icy World Far Beyond Pluto”. HubbleSite. Space Telescope Science Institute. 7. 10. 2002. Архивирано из оригинала на датум 2. 8. 2007. 
  19. ^ а б в г Brown, Michael E. (7. 12. 2010). „Chapter Five: An Icy Nail”. How I Killed Pluto and Why It Had It Coming. Spiegel & Grau. стр. 63–85. ISBN 978-0-385-53108-5. 
  20. ^ Brown, Michael E. (18. 6. 2002). „Direct Measurement of the Size of the Largest Kuiper Belt Object”. Mikulski Archive for Space Telescopes. Space Telescope Science Institute: 9678. Bibcode:2002hst..prop.9678B. Приступљено 8. 1. 2020. 
  21. ^ Ortiz, J. L.; Gutiérrez, P. J.; Casanova, V.; Teixeira, V. R. (октобар 2003). „Rotational brightness variations in Trans-Neptunian Object 50000 Quaoar” (PDF). Astronomy & Astrophysics. 409 (2): L13—L16. Bibcode:2003A&A...409L..13O. doi:10.1051/0004-6361:20031253. 
  22. ^ Kretlow, M. (јануар 2020). „Beyond Jupiter – (50000) Quaoar” (PDF). Journal for Occultation Astronomy. 10 (1): 24—31. Bibcode:2020JOA....10a..24K.