Артур Едвард Вејт
Артур Едвард Вејт (2. октобар 1857 — 19. мај 1942) је био британски песник и научни мистик који је опширно писао о окултним и езотеријским темама, и био је са-творац тарот шпила Рајдер–Вејт (који се назива и Рајдер–Вејт–Смит или Вејт–Смит шпил). Како га је описао његов биограф Р. А. Гилберт: „Вејтово име је преживело јер је он био први који је покушао систематско проучавање историје западног окултизма – посматраног као духовне традиције, а не као аспеката протонауке или као патологија религије.[1]
Артур Едвард Вејт | |
|---|---|
 Waite in 1911 | |
| Датум рођења | 2. октобар 1857. |
| Место рођења | Бруклин |
| Датум смрти | 19. мај 1942. (84 год.) |
| Место смрти | Лондон |
| Почивалиште | Bishopsbourne Village, in the county of Kent, England |
| Супружник |
|
Већи део свог живота провео је у Лондону или у блиском окружењу, повезан са разним издавачким кућама и уређујући часопис The Unknown World.
Рани живот и образовање
уредиАртур Едвард Вејт је рођен 2. октобра 1857. у Бруклину, Њујорк, Сједињене Америчке Државе, од невенчаних родитеља.[2] Вејтов отац, капетан Чарлс Ф. Вејт, је умро на пучини када је Артур био веома млад, а његова мајка-удовица, Ема Ловел, вратила се затим у своју домовину Енглеску, где је он и одрастао.[2] Били су довољно добростојећи да образују Вејта у малој приватној школи у северном Лондону .
Када је имао 13 година, школовао се два семестра на колеџу Сент Чарлс.[2] Када је напустио школу да би постао службеник, писао је стихове у слободно време. Године 1863. Вејтова мајка је прешла у католичанство и Артур је одгајан као католик. [3] Смрт његове сестре Фредерике Вејт 1874. године убрзо га је привукла у психичка истраживања. Са 21, почео је редовно да чита у библиотеци Британског музеја, проучавајући многе гране езотеризма. Године 1881. Вејт је открио списе Елифаса Левија.
Каријера
уредиЗлатна зора
уредиВејт се придружио Спољњем реду Херметичког реда Златне зоре у јануару 1891. године након што га је увео Е. В. Бериџ.[4] Године 1893. повукао се из Златне зоре. Године 1896. поново се придружио спољњем реду Златне зоре. Године 1899. ступио је у Други ред Златне зоре. Постао је масон 1901.[5][2] и ушао је у Societas Rosicruciana in Anglia 1902. године.
Године 1903. Вејт је основао Independent and Rectified Order R. R. et A. C.. Овај ред је распуштен 1914. Златна зора је била растрзана унутрашњим сукобима све до Вејтовог одласка 1914 године.
Масон
уредиВејт је био заинтересован за више степене масонерије и видео је иницијацију у слободном зидарству као начин да добије приступ овим обредима. Након што се придружио -{Societas Rosicruciana in Anglia}- и Витезовима Темпларима, Вејт је отпутовао у Швајцарску 1903. да би добио Regime Ecossais et Rectifie или Ректификовани шкотски обред и његов степен Chevalier Bienfaisant de la Cite Sainte (C.B.C.S.). Вејт је веровао да исправљени шкотски обред, више од било ког другог масонског обреда, представља „Тајну традицију“ мистичног духовног просветљења. [2]
Тарот шпил
уреди
Вејт је најпознатији по свом ангажовању на тарот шпилу Рајдер–Вејт, који је први пут објављен 1910. године, са илустрацијама колегинице из Златне зоре Памеле Колман Смит. Вејт је аутор пратеће књиге за шпил, Кључ за тарот, поново објављене у проширеном облику 1911. године као Сликовни кључ за тарот, водич за читање тарота.[6] Рајдер-Вејт тарот је био познат по томе што је у потпуности илустровао свих 78 карата, у време када су обично биле илустроване само 22 карте великих аркана. Пре објављивања овог шпила, многи езотерични читаоци тарота користили су шпил карата Марсејдки тарот. Рајдер-Вејт шпил је наставио да има велики утицај на савремени окултни тарот.
Лични живот
уредиГодине 1888. оженио се Адом Лејкман (такође званом „Лукаста”), и имали су једну ћерку, Сибил. Од 1900. до 1909. Вејт је зарађивао за живот као менаџер за Хорликс, произвођача сладног млека.[2]
Лукаста је умрла 1924. године,[2] а потом се оженио 1933. године са Мери Броабент Шофилд.[7]
Библиографија
уреди- Waite, A. E. (1886a). Israfel: Letters, Visions and Poems. London: Allen.
- Waite, A. E. (1886b). The Mysteries of Magic: A Digest of the Writings of Eliphas Levi. London: George Redway.
- Waite, A. E. (1887). The Real History of the Rosicrucians. London.
- Waite, A. E. (1888a). Alchemists Through the Ages.
- Waite, A. E. (1888b). Lives of Alchemystical Philosophers. London: George Redway.
- Waite, A. E. (1888c). Songs and Poems of Fairyland: An Anthology of English Fairy Poetry. London.
- Waite, A. E. (1891). The Occult Sciences: A Compendium of Transcendental Doctrine and Experiment. London: Kegan Paul, Trench, Trubner & Co., Ltd.
- Waite, A. E. (1893). The Alchemical Writings of Edward Kelly. London.
- Waite, A. E. (1896). Devil-Worship in France. London: George Redway.
- Waite, A. E. (1898). The Book of Black Magic and of Pacts.
- Waite, A. E. (1909). The Hidden Church of the Holy Grail.
- Waite, A. E. (1910). Steps to the Crown.
- Waite, A. E. (1911a). The Pictorial Key to the Tarot. London: William Ryder & Son, Ltd.
- Waite, A. E. (1911b). The Secret Tradition in Freemasonry. London: Rebman. Two volumes.
- Waite, A. E. (1912). The Book of Destiny and The Art of Reading Therein. London: William Rider & Son Ltd.
- Waite, A. E. (1913). The Book of Ceremonial Magic. London.
- Waite, A. E. (1913). The Secret Doctrine in Israel A Study of the Zohar and Its Connections. London: William Rider & Son Limited.
- Waite, A. E. (1914). The collected poems of Arthur Edward Waite, in two volumes. London: William Rider & Son Ltd.
- Waite, A. E. (1916). The Unknown Philosopher The Life of Louis Claude de Saint-Martin and the Substance of His Transcendental Doctrine. London.
- Waite, A. E. (1921). A New Encyclopedia of Freemasonry.
- Waite, A. E. (1922). Saint-Martin: The French Mystic and the Story of Modern Martinism.
- Waite, A. E. (1924). The Brotherhood of the Rosy Cross: Being Records of the House of the Holy Spirit in its Inward and Outward History. London: William Rider & Son Ltd.
- Waite, A. E. (1925). Emblematic Freemasonry and the Evolution of its Deeper Issues. London: William Rider & Son Limited.
- Waite, A. E. (1926). The Secret Tradition in Alchemy: Its Development and Records. New York: Alfred A. Knopf.
- Waite, A. E. (1929). The Holy Kabbalah.
- Waite, A. E. (1933). The Holy Grail, Its Legends and Symbolism. Rider & Co, Ltd.
- Waite, A. E. (1938). Shadows of Life and Thought: A Retrospective Review in the Form of Memoirs. London: Selwyn and Blount.
Референце
уреди- ^ Gilbert (1987).
- ^ а б в г д ђ е Gilbert (1986).
- ^ Caleb (2007).
- ^ King (1989).
- ^ Anon (n.d.).
- ^ Waite (1911a).
- ^ Graham (2018).