Acronicta rumicis je vrsta noćnog leptira (moljca) iz porodice sovica (Noctuidae). Vrstu je opisao Karl Line, 1758. godine u svom delu Systema Naturae. Jedna je od najčešćih vrsta u okviru roda Acronicta.[1]

Acronicta rumicis
Naučna klasifikacija edit
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Arthropoda
Klasa: Insecta
Red: Lepidoptera
Natporodica: Noctuoidea
Porodica: Noctuidae
Rod: Acronicta
Vrsta:
A. rumicis
Binomno ime
Acronicta rumicis

Rasprostranjenje i stanište

уреди

Vrsta je palearktičkog rasprostranjenja, a česta je u Kini, na Korejskom poluostrvu i u Japanu, kao i širom Evrope, sa izuzetkom krajnjeg severa.[2] Nema posebnih preferencija po pitanju habitata, ali su livade, šumski rubovi i čistine, bašte i ostala staništa sa umereno vlažnim uslovima optimalni. Iako je, u određenom delu areala, beleženo i prenamnožavanje koje je rezultovalo izvesnom štetom u agrikulturi, Acronicta rumicis ubrzano menja status ugroženosti, zbog gubitka adekvatnih staništa usled eksploatacije prirodnih resursa. Ovo je naročito slučaj u razvijenim zemljama.[3]

Biljka hraniteljka

уреди

Gusenice se hrane polifagno, lišćem zeljastih, polužbunastih i žbunastih biljnih vrsta. Često beležene hraniteljke su:[2] Rubus fruticosus (kupina), Prunus spinosa (trnjina), Taraxacum officinale (maslačak), Plantago lanceolata (uskolisna bokvica), Rumex crispus (zelje), Humulus lupulus (hmelj) i druge. Naučne studije i poljoprivredna praksa ukazuju na umerenu štetu u usevima gajenih biljaka kao što su različiti kupusi (Brassica oleracea), jagode (Fragaria sp.), pasulj (Phaseolus vulgaris). Gusenice se hrane mladim izdancima i lišćem, te sprečavaju napredak biljaka. U veštačkim uslovima, hrane se i mladim lišćem listopadnih drvenastih vrsta.

Životni ciklus

уреди

Acronicta rumicis najčešće ima dve generacije godišnje, a lete između aprila i avgusta. Gusenice se razvijaju od maja do jeseni.[4][5] Stadijum u kom vrsta prezimljava je lutka. Ženke polažu jaja u koloni na list biljke hraniteljke. Jaja su spljoštena, beličasto smeđa i sa mnogobrojnim radijalnim usecima. Nakon desetak dana, izležu se gusenice koje tokom prvog stupnja imaju proziran integument i crnu glavenu kapsulu. Po sledećem presvlačenju, integument se prekriva širokim i crnim papiloznim osnovama seta. Četvrti i osmi abdminalni segment već tokom ovog stupnja deluju krupnije od ostalih. Larve trećeg stupnja dobijaju markacije na integumentu, i to narandžasta polja koja sačinjavaju lateralnu liniju i bela polja na mestu subdorzalnih linija. Nakon sledećeg presvlačenja, razlika između četvrtog i osmog abdominalnog segmenta i svih ostalih je očitija, a sete duže. Gusenica petog stupnja varira u izgledu, u zavisnosti od ishrane, vremenskih uslova i meseca. Integument je smeđ, crn ili čak plavičast, raskošno ukrašen belim, narandžastim i crnim poljima kao i čupercima seta bele do svetlo smeđe boje. Odmaraju u defanzivnom položaju, podižući torakalni i kaudalni deo tela. [6]

Prezimljavanje

уреди

Pred zimu, gusenice se ulutkavaju u zaštitnom kokonu sačinjenom od jednog sloja svilenih niti i dostupnog materijala (grančice, lišće...). Sama lutka je glatka i tokom zime menja boju od smeđe do crne.[7]

Opis adulta

уреди

Raspon krila je do 45mm. Prednja krila su u različitim tonovima sive boje, a donja smeđa. Na prednjim krilima vidljva je bela, orkugla i oivičena markacija. Opisano je mnoštvo formi, koje se pojavljuju u različitim geografskim područjima. Osim razlika u obojenju, raspon krila može varirati i generalno je veći u azijskom delu areala.[8]

Galerija

уреди

Reference

уреди
  1. ^ „Acronicta (Viminia) rumicis (Linnaeus, 1758) | Fauna Europaea”. fauna-eu.org. Приступљено 2020-12-03. 
  2. ^ а б CHO, Young-Ho; NAM, Sang-Ho; KWON, Ohseok (2006-06-14). „Interaction of Acronicta rumicis (Lepidoptera: Noctuidae) and its larval parasitoid, Glyptapanteles liparidis (Hymenoptera: Ichneumonidae)”. Entomological Research. 36 (2): 79—84. ISSN 1738-2297. doi:10.1111/j.1748-5967.2006.00013.x. 
  3. ^ Dar, Mudasir Ahmad; Akbar, Shahid Ali; Khan, Zakir Hussain (2019-06-01). „Acronicta rumicis (Linnaeus, 1758), Emerging Pest of Apple Plantation in Kashmir Valley”. National Academy Science Letters (на језику: енглески). 42 (3): 287—289. ISSN 2250-1754. doi:10.1007/s40009-018-0730-2. 
  4. ^ Cho, Young-Ho; Nam, Sang-Ho; Kwon, Ohseok (2006). „Interaction of Acronicta rumicis (Lepidoptera: Noctuidae) and its larval parasitoid, Glyptapanteles liparidis (Hymenoptera: Ichneumonidae)”. Entomological Research (на језику: енглески). 36 (2): 79—84. ISSN 1748-5967. doi:10.1111/j.1748-5967.2006.00013.x. 
  5. ^ Dolinskaya, I. V. (2014-08-01). „Egg Morphology of some Noctuidae (Lepidoptera)”. Vestnik Zoologii. 48 (4): 353—364. ISSN 2073-2333. doi:10.2478/vzoo-2014-0043. 
  6. ^ Cho, Young-Ho; Kwon, Oh-Seok; Nam, Sang-Ho (2006-02-01). „Species Composition and Seasonal Distribution of the Endoparasitoids on Acronicta rumicis (Lepidoptera, Noctuidae)”. Journal of Ecology and Environment. 29 (1): 55—60. ISSN 2287-8327. doi:10.5141/jefb.2006.29.1.055. 
  7. ^ Szwejda, Jerzy; Wrzodak, Robert (2007-01-01). „Phytophagous Entomofauna Occurring On Carrot and Plant Protection Methods”. Vegetable Crops Research Bulletin (на језику: енглески). 67 (2007): 95—102. ISSN 1898-7761. doi:10.2478/v10032-007-0034-4. 
  8. ^ Bestimmungshilfe für die in Europa nachgewiesenen Schmetterlingsarten

Spoljašnje veze

уреди