Akari (slagalica)
| Овај чланак је започет или проширен кроз пројекат семинарских радова. Потребно је проверити превод, правопис и вики-синтаксу. Када завршите са провером, допишете да након |проверено=. |
Akari (Japanski: 明かり akari), takođe poznata i kao Light up i Muzej (Japanski: 美術館 bijutsukan), je logička slagalica koju je izdao Nikoli. Akari slagalica je NP - kompletan problem.
Istorijat уреди
Prva verzija Akari slagalice je izdata 2001. godine. Njen originalni kreator je japanska izdavačka kuća Nikoli, koja se bavi isključivo logičkim slagalicama i igrama. Imena koja su pripisana ovoj slagalici govore i problemu o kom ona govori: "Koliki je najmanji broj sijalica potreban da bi se osvetlile sve prostorije muzeja?" Zbog toga se tabla ove slagalice može postmatrati i kao plan interijera nekog Muzeja, radi lakšeg razumevanja cilja ove slagalice.[1]
Pravila уреди
Slagalica se sastoji od kvadratne mreže (tabele), sastavljene od belih i crnih ćelija, slične tabeli za ukrštene reči. Potrebno je postaviti sijalice u bele ćelije, tako da sve bele ćelije u mreži budu osvetljenje, pri čemu nijedna sijalica ne sme da obasjava drugu (nijedna sijalica ne sme biti u istoj koloni ili vrsti, osim ukoliko između njih ne postoji crna ćelija). Pozicije crnih ćelija su unapred određene i svetlost sijalica ne utiče na njih (ne obasjava ih). Mogu da sadrže brojeve od 0 do 4, koji označavaju broj sijalica koji mora da se nalazi uz ivice ćelije koja sadrži broj.
Metode rešavanja уреди
Na jednostavnom primeru 6x6 Akari slagalice, možemo pogledati jednu od metoda rešavanja.
Ukoliko postoji crna ćelija sa brojem 4 u sebi, ona može imati samo jednu konfiguraciju za postavljanje sijalica, kao na slici iznad, jer sijalice moraju biti uz svaku ivicu te ćelije. Slično je i sa crnim ćelijama koje sadrže broj 3 u sebi i nalaze se uz ivicu tabele ili uz drugu crnu ćeliju, ili sa ćelijama koje sadrže broj 2 i nalaze se u uglu tabele ili između druge dve crne ćelije.
Pravila o postavljanju sijalica nam govore o narednim koracima rešavanja problema. Zbog toga što svetlost jedne sijalice ne sme da obasjava drugu sijalicu, postoji samo jedna konfiguracija rešenja za ćeliju sa brojem 1 i ćeliju sa brojem 2 u sebi.
Na samom kraju primećujemo da uz ivice crne ćelije sa brojem 0 u sebi, ne sme da stoji nijedna sijalica, odakle zaključujemo da sijalica mora biti smeštena u ćeliju u donjem desnom uglu. Postavljanjem poslednje sijalice sve bele ćelije tabele postaju osvetljene, čime dolazimo do rešenja Akari slagalice.
Ostale metode уреди
Drugačiji pristup rešavanju Akari slagalice zasniva se na pronalaženju i obeležavanju belih ćelija (precrtavanjem ili upisivanjem tačkice), u kojima se sijalice ne smeju nalaziti. Najbolji primer za to su ćelije susedne crnoj ćeliji sa brojem 0 u sebi. Kao dodatni primer možemo uzeti konfiguraciju u kojoj crna ćelija sa brojem 1 već ima sijalicu u jednoj od svojih susednih ćelija, iz čega sledi da bilo koje druge bele ćelije, koje su u njenom susedstvu, mogu biti obeležene precrtane ili obeležene, i u njima ne može da se postavi sijalica.
Kompjuterska igra уреди
Kompanija Hudson Soft je 8. marta 2007. godine, u sklopu svoje serije slagalica, izdao Akari slagalicu za Nintendo DS konzolu. [2]
Reference уреди
- ^ [https://web.archive.org/web/20130522060615/http://www.nikoli.co.jp/en/puzzles/akari.html Архивирано на сајту Wayback Machine (22. мај 2013) Puzzles > Akari [Nikoli]]
- ^ Puzzle Series Vol. 12: Akari for DS - GameFAQs
Spoljašnje veze уреди
- Light up (Akari) je NP-kompletan problem (PDF viewer required)
- Akari JavaScript (језик: српски)