Aleksa Jelić
Aleksa Jelić (Beograd, 19. novembar 1976[1][2]) srpski je pop pevač i umetnik iz Beograda.
| Aleksa Jelić | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Ime po rođenju | Aleksa Jelić |
| Datum rođenja | 19. novembar 1976. |
| Mesto rođenja | Beograd, SFR Jugoslavija |
| Zanimanje | muzičar |
| Muzički rad | |
| Aktivni period | 2007—danas |
| Žanr | Pop Disko Dens Rok |
| Instrument | violina, viola |
| Ostalo | |
| Veb-sajt | Internet stranica |
Biografija
уредиMuzikom i umetnošću se počeo baviti od svog najranijeg detinjstva. Rano je naučio svirati violinu a zatim i violu. U 17. godini postaje najmlađi član stalne postave Pozorišta na Terazijama. U ovom periodu, pored stalnih postavki u svojoj matičnoj kuci, igra i u predstavama drugih pozorišta.
Početkom 1999. godine, preselio se u Barselonu, gde je živeo 7 godina. Igrao je u Mladoj Kompaniji Instituta za Teatar „IT DANSA“ kao i u Barselonskom Liceo. Tokom ovog perioda počeo je i da komponuje, što je za rezultat imalo nastanak više od 20 pesama kao rezultat saradnje sa grupom prijatelja-muzičara. Krajem 2006. vraća se u Srbiju i objavljuje album „U tami disko kluba“.
Godine 2007. i 2008. učestvuje na Beoviziji sa pesmama „Beli Grad“ (2007) i „Beli Jablan“ (2008) koju je otpevao u duetu sa Anom Štajdohar. Te 2008. godine zauzima drugo mesto, po glasovima publike i žirija, i dobija nagradu za najbolji scenski nastup. Krajem septembra 2012. izdao je singl podrške Beogradskoj paradi ponosa nazvan „Idemo u grad“.[3]
Bio je učesnik šoua koji se prikazivao na Prvoj srpskoj televiziji Tvoje lice zvuči poznato.
Sin je gitariste i pevača Yu grupe Dragog Jelića.[4]
Diskografija
уреди- U tami disko kluba (2008)
- Javna tajna (2010)
- Metamorfoza (2019)
Reference
уреди- ^ „Aleksa Jelić - biografija”. Архивирано из оригинала 15. 11. 2012. г. Приступљено 01. 10. 2012.
- ^ Poznati.info: Aleksa Jelić Biografija Архивирано на сајту Wayback Machine (26. август 2014)/
- ^ „Parada ponosa dobila i himnu”. Архивирано из оригинала 07. 03. 2014. г. Приступљено 02. 09. 2013.
- ^ Aleksa Jelić imitirao svog oca Dragog koji ga je bodrio iz publike, a zatim i sam izašao na scenu i počeo da praši Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2021), 17. 10. 2021.