Alkilacija je transfer alkil grupe sa jednog molekula na drugi. Alkil grupa se može preneti kao alkil karbokatjon, slobodni radikal, karbanjon ili karben (ili njihovi ekvivalenti).[1] Alkil grupe su verovatno najbrojnije grupe u organskoj hemiji, te su alkilirajući agensi u veoma širokoj upotrebi. Mnogi biološki ciljni molekuli ili njihovi sintetički prekurzori su formirani od alkil lanaca sa specifičnim funkcionalnim grupama u specifičnom poretku. Selektivna alkilacija, ili dodavanje delova lanca sa željenim funkcionalnim grupama se koristi posebno kad ne postoji zajednički biološki prekurzor. Alkilacija sa samo jednim ugljenikom se naziva metilacija.

U kontekstu rafinacije nafte, alkilacija se odnosi na specifičnu alkilaciju izobutana sa olefinima. To je jedan od glavnih aspekata poboljšavanja kvaliteta nafte.[2]

U medicini, alkilacija DNK se koristi u hemoterapiji da bi se oštetila DNK ćelija kancera. Alkilacija se obavlja klasom lekova zvanih alkilirajući citostatici.

ReferenceУреди

  1. ^ March Jerry; (1985). Advanced Organic Chemistry reactions, mechanisms and structure (3rd ed.). New York: John Wiley & Sons, inc. ISBN 978-0-471-85472-2
  2. ^ Stefanidakis, G.; Gwyn, J.E. (1993). „Alkylation”. Ур.: John J. McKetta. Chemical Processing Handbook. CRC Press. стр. 80—138. ISBN 978-0-8247-8701-1. 

LiteraturaУреди

  • Stefanidakis, G.; Gwyn, J.E. (1993). „Alkylation”. Ур.: John J. McKetta. Chemical Processing Handbook. CRC Press. стр. 80—138. ISBN 978-0-8247-8701-1. 

Vidi jošУреди

Spoljašnje vezeУреди