Alkilacija

Alkilacija je transfer alkil grupe sa jednog molekula na drugi. Alkil grupa se može preneti kao alkil karbokatjon, slobodni radikal, karbanjon ili karben (ili njihovi ekvivalenti).^[1] Alkil grupe su verovatno najbrojnije grupe u organskoj hemiji, te su alkilirajući agensi u veoma širokoj upotrebi. Mnogi biološki ciljni molekuli ili njihovi sintetički prekurzori su formirani od alkil lanaca sa specifičnim funkcionalnim grupama u specifičnom poretku. Selektivna alkilacija, ili dodavanje delova lanca sa željenim funkcionalnim grupama se koristi posebno kad ne postoji zajednički biološki prekurzor. Alkilacija sa samo jednim ugljenikom se naziva metilacija.

U kontekstu rafinacije nafte, alkilacija se odnosi na specifičnu alkilaciju izobutana sa olefinima. To je jedan od glavnih aspekata poboljšavanja kvaliteta nafte.^[2]

U medicini, alkilacija DNK se koristi u hemoterapiji da bi se oštetila DNK ćelija kancera. Alkilacija se obavlja klasom lekova zvanih alkilirajući citostatici.

Reference уреди

^ March Jerry; (1985). Advanced Organic Chemistry reactions, mechanisms and structure (3rd ed.). New York: John Wiley & Sons, inc. ISBN 978-0-471-85472-2
^ Stefanidakis, G.; Gwyn, J.E. (1993). „Alkylation”. Ур.: John J. McKetta. Chemical Processing Handbook. CRC Press. стр. 80—138. ISBN 978-0-8247-8701-1.

Literatura уреди

Stefanidakis, G.; Gwyn, J.E. (1993). „Alkylation”. Ур.: John J. McKetta. Chemical Processing Handbook. CRC Press. стр. 80—138. ISBN 978-0-8247-8701-1.

Vidi još уреди

Spoljašnje veze уреди

Pravljenje polikarbonatna
Alkylating+agents на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)

[1] March Jerry; (1985). Advanced Organic Chemistry reactions, mechanisms and structure (3rd ed.). New York: John Wiley & Sons, inc. ISBN 978-0-471-85472-2

[2] Stefanidakis, G.; Gwyn, J.E. (1993). „Alkylation”. Ур.: John J. McKetta. Chemical Processing Handbook. CRC Press. стр. 80—138. ISBN 978-0-8247-8701-1.

[1]

[2]