Aortokoronarni bajpas

Aortokoronarni bajpas ili aortokoronarno premošćavanje (skraćeno ACBP) je operacija na srcu kojom se premošćuje suženje koronarnih krvnih sudova koji ishranjuju srce. Zbog velike raširenosti koronarne bolesti aortokoronarni bajpas danas je postao jedna od najčešće izvođenih hirurških intervencija u svetu kod bolesnika kod kojih je ugradnja stenta kontraindikovana ili nepouzdana.[1] Troškovi ove operacije su dosta veliki,[2][3][4] pa tako npr. u Srbiji oni se kreću između 350.000 i 500.000 dinara.[5]

Aortokoronarni bajpas
Coronary artery bypass surgery Image 657B-PH.jpg
Izvođenje aortokoronarnog bajpasa uz upotrebu vantelesnog krvotoka
ICD-10-PCS021209W
ICD-9-CM36.1
MeSHD001026
MedlinePlus002946

IstorijaУреди

Poslednje decenije 20. i prve decenije 21. veka, uvođenjem u kliničku praksu novih dijagnostičkih i terapijskih, kardioloških i kardiohirurških procedura, dovelo je do značajnog napretka u lečenju koronarnih bolesnika.[6][7] Lečenje ishemijske bolesti srca sada predstavlja jedan od najvećih izazova u savremenoj kardiologiji i kardiohirurgiji. Savremena farmakološka terapija, nove invazivne perkutane koronarne intervencije i usavršene kardiohirurške operacije u znatnoj meri su promenile shvatanje mehanizma koronarne bolesti, način zbrinjavanja i prognozu ovih bolesnika.[8][9]

Revaskularizacija miokarda tako je postala metoda kojom se obezbeđuje novi, dodatni dotok krvi u određene delove srčanog mišića (miokarda), u cilju bolje perfuzije ishemijom zahvaćenih delova miokarda, među kojima je hirurška metoda revaskularizacija miokarda putem aortokoronarnog premošćavanja (bajpas) postala zlatni standard kardiovaskularne hirurgije.[10][11][12]

 
Rene Favaloro se smatra „ocem“ bajpas operacije

Dana 2. maja 1960. godine, prvi put u istoriji medicine, urađena je prva direktna revaskularizacija miokarda kod čoveka implantacijom desne arterije mamarije na desnu koronarnu arteriju.[13] Operacija je urađena na kucajućem srcu. U bolnici Van-Etten u Njujorku operaciju je uradio Goetz sa saradnicima.[14] Ova operacija je urađena kod tridesetosmogodišnjeg bolesnika. Međutim, kako operacija nigde nije bila objavljena, ostala je dugo ne zapaćena, jer su podatke o njoj istoričari medicine našli u operativnom protokolu bolnice Van-Etten u Njujorku. Iako nije prvi izvodio ovu operaciju, René Favaloro je bio prvi koji je sistematski izvodio ACBP s ponovljivim rezultatima. Zato se smatra „ocem“ bajpas operacije, jer je priznat njegov ogroman doprinos na polju hirurške revaskularizacije. [15][16][17]

Razvoj tehnika ekstrakorporalne cirkulacije i metoda miokardne protekcije, široko je prihvaćene i standardizovanom revaskularizacijom miokarda na „mirnom” srcu u kardioplegičnom arestu, doveli su do potpunog napuštanja operacija na kucajućem srcu.[18] Međutim, unapređenjem tehnologije i operativnih tehnika, revaskularizacija miokarda na kucajućem srcu ponovo dobija na aktuelnosti i značaju. Ove tehniĉke varijacije i tehnološka unapreženja su se odnosila na stabilizaciju srca tokom šivenja anastomoze na koronarnoj arteriji, kao i na primenu protektivnog intraluminalnog šanta.

EpidemiologijaУреди

Šezdesetih godina 20. veka > 35% ukupnih smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika samo u SAD bio je rezultat je ishemijske bolesti srca, koja je bila nešto niža u evropskim zemljama (npr. Velika Britanija ∼29% i Holandija ∼25%).[19]

U takvim epidemiološkim usloivima opcija hirurške revaskularizacije bila je dugo očekivano rešenje za pacijente sa koronarnom arterijskom bolesti, pa je ova tehnologija brzo usvojena sa širokim entuzijazmom. Godišnji broj ACBP postupaka u SAD-u brzo se povećao na 30.000–40.000 u 1974. godine i premašio 60.000 u 1976.[20][21] Procenjeno je da je do 1976. već više od 300.000 pacijenata podvrgnuto ACBP.[22]

Godišnja stopa primene ACBP nastavila je rast pa je tako samo u SAD-u do 1979. rađeno i do 114.000 procedura godišnje.[23]

U analizi evropskih zemalja, godišnja stopa ACBP povećala se sa 137.000 na 225.000 postupaka godišnje između 1992. i 2000. godine.[24][25] Takođe i u SAD konstantan je porast broja ACBP iako se stopa prilagođena dobu i polu (na 100.000 stanovnika) konačno izravnana na 100–150 postupaka godišnje.[26]

Približavajući se prelazu između dva milenijuma, došlo je do perioda zasićenja tržišta, pa je primena ACBP-a počela sve više da opada. Studije zasnovane na podacima iz okruga Olmsted i državi Vašington pokazale su značajan pomak u odnosu PCI-ACBP; i dok je porast broja revaskularizacija stagnirao, broj PCI nastavio je da raste kako je broj ACBP opadao.[27]

U periodu od 2001. do 2008. godine broj postupaka revaskularizacije u SAD-u opao je sa 5.569 na 4.748 na 100.000 stanovnika zbog značajnog smanjenja ACBP (1.742 naspram 1.081; P < 0,001), ali ne i PCI (3.827–3.667; P = 0,74).[28] Ovo je uglavnom rezultat većeg odnosa preživljavnja u randomiziranim ispitivanjima sprovedenim tokom 1990-tih i 2000-tih. Naime rezultati ispitivanja pokazali su da je 71,0% do 73,5% pacijenata bilo živo 10 godina nakon PCI, odnosno ACBP ( P = 0,18), a preživljenje bez srčanog udara bilo je uporedivo manje (63,9% naspram 63,6%, odnosno P = 0,97).[29]

U većim objedinjenim analizama tokom petogodišnjeg praćenja, takođe nije bilo razlika u preživljavanju ili obliku smrti ili srčanom udaru.[30][31]

Noviji rezultati ispitivanja SYNTAX i studije ASCERT protivrečni su tim nalazima i mogli bi pokrenuti novi pomak u odnosima PCI i ACBP, ovoga puta u korist ACBP.[32][33]

Koronarna cirkulacija i njen značajУреди

Srce ishranju leva i desna koronarna arterija.

Leva koronarna arterija — ishranjuje oko 70% srčanog mišića (miokarda). Njen početni deo naziva se glavno stablo, koje se račva na prednju medjukomorsku i cirkumfleksnu granu. Prednja medjukomorska grana daje krv za kontraktilno najvažnije zone srca.

Desna koronarna arterija — daje zadnju medjukomorsku granu, takođe važan krvni sud za kontrakcije miokarda.

Prema uticaju pojedinik delova koronarne cirkulacije na kontraktilnost srčanog mišića što se utvrđuje koronografijom,[34] određuje se i prioriteti za premošćenja kod aortokoronarnog bajpasa. Tako npr. suženje glavnog stabla ili suženje visoko na prednjoj međukorskoj arteriji zahteva revaskularizaciju srčanog mišića u što skorijem vremenskom periodu.

Revaskularizacija miokardaУреди

Revaskularizacija miokarda se može postići na dva naĉina:

1. Perkutanim kardiološkim interventnim procedurama ( balon dilatacija sa ili bez ugradnje stenta u koronarne krvne sudove ) i/ili

2. Hirurškom revaskularizacijom miokarda

Hirurška revaskularizacija miokardaУреди

 
Tri koronarne arterijske bajpas grafta

Hirurška revaskularizacija miokardaa može se postići na jedan od sledeća tri naĉina:

1. Aortokoronarnim premošćavanjem — aortokoronarni bajpas

Hirurška revaskularizacija miokarda putem aortokoronarnog premošćavanja (bajpasa) se može postići na dva naĉina:

  • Uz pomoć pumpe za vantelesnu cirkulaciju (eng. Cardiopulmonary Bypass Machine-CPB - Heart-Lung machine), kada se aortokoronarno premošćavanje vrši na flakcidnom, mirnom srcu (u kardioplegiĉnom arestu).
  • Bez upotrebe pumpe za vantelesnu cirkulaciju, kada se aortokoronarno premošćavanje radi na kucajućem srcu (eng. Off-Pump Coronary Artery Bypass Grafting-OPCABG).
2. Transmiokardnom laserskom revaskularizacijom

Transmiokardna revaskularizacija pomoću lasera je relativno nova tehnika indirektne revaskularizacije miokarda, koja se koristi u tretmanu bolesnika sa izuzetno teškim i difuznim oboljenjem koronarnih arterija, kod kojih perzistira medikamentozno refrakterna angina, a oni nisu kandidati za perkutane kardiološke interventne procedure i aortokoronarni bajpas.

3. Revaskularizacijom matiĉnim stem-ćelijama

Ova metoda zasniva se na operacija srčanog mišića matičnim ćelijama pacijenta i podrazumeva usađivanje ćelija iz bedrene kosti u srce da bi se u njemu regenerisalo tkivo odumrlo nakon infarkta. Može se primenjivati kod pacijenata koji više nisu kandidati za neku od metoda revaskularizacije kao što su ugradnja stenta ili bajpasa.

IndikacijeУреди

Aortokoronarni bajpas u terapijske svrhe primenjuje se:[35][36]

  • Kod ljudi koji dugo godina boluju od šećerne bolesti,[37] jer se pokazalo da je kod njih uznapredovala koronarna bolest, koja je sa višestrukim suženjima i začepljenjima, tako da je bolja prognoza ako se podvrgnu ugradnji bajpasa nego ugradnji stenta.
  • Kod suženja glavnog stabla leve koronarne arterije.[38]
  • Ukoliko postoji izrazito veliki broj suženja, pa je shodno tome potrebno ugraditi veliki broj stentova, čak i ako pacijent nije dijabetičar.
  • Ako postoje čvrsta totalna začepljenja koja nije moguće rekanalistai ugradnjom stenta.[39]
  • Kada pacijenti imaju suženja ili začepljenja na prednjoj silaznoj koronarnoj arteriji, koja je najvažnija od tri prisutne.

PostupakУреди

Pre pristupanja ACBP najpre se vrše analize krvi, zatim obavlja preoperativna ultrasonografija srca. Operativni zahvat se radi u totalnoj anestezije, nakon koje se peracijom otvara grudni koš rezom preko sredine grudne kosti i izvodi zahvat na samom srcu.

Za ovo premošćenje koriste se arterije ili vene uzete sa drugog mesta tela gde njihovo prisustvo nije neophodno. Pomoću njih se krv iznad mesta suženja dovede do mesta ispod suženja. Tako srce dobija dovoljnu količinu krvi i sa njom kiseonik potreban za normalan rad srca. Krvni sudovi koji se koriste za bajpas se nazivaju graftovi.

ACBP se uglavnom izvodi na zaustavljenom srcu, uz primenu vantelesnog krvotoka. Međutim u izvesnim slučajevima moguće je uraditi ACBP na srcu koje radi. Operacije na kucajućem srcu se izvode kod bolesnika kojima je potreban manji broj premošćenja ili kod rizičnijih bolesnika ukoliko je to moguće izvesti.

 
Jednostruki i višestruki bajpas srca

Posle operacije pacijent se smeštana na odeljenje intenzivne nege, na kojoj ostaje na posmatranju od 24-48 sati. Nakon vađenja drenova (plastičnih cevčica postavljene preko kože u grudni koš tokom operacije), nastaviće se sa postoperativnom negom koja podrazumeva kretanje, uzimanje određenih lekova, fizikalne vežbe, vežbe disanja, ponovno uzimanje krvi i ultrazvuk srca.

Nakon oko sedam dana od operacije, pacijent se otpušta na kućno lečenje. Prvi kontrolni pregled, podrazumeva pregled kardiologa i pregled hirurga.

Vrste graftovaУреди

Postoje dve osnovne vrste graftova koji se koriste za uspostavljanje aortokoronarnog bajpasa : venski i arterijski.

Venski graftovi

Zbog osobina koje poseduju venski graftovi, čiji zid je manje kvaliteta oni spadaju manje kvalitetni graftovi i koriste se za postavljaje na krvne sudove srca manjeg značaja.[40]

Arterijski graftovi

Za razliku od venskih, arterijski graftovi su dugotrajniji i obezbeđuju bolje preživljavanje bolesnika. Arterija mamarija je arterijski graft koji se najviše koristi i stavlja se na prednju međukomorsku granu leve koronarne arterije.[41] Ona ishranjuje prednji zid grudnog koša sa koga se ovaj krvni sud skine i jednostavno prebaci na srce. Primena ovog grafta danas je postala opšte prihvaćena i gotovo obavezna metoda premošćavanja prednje međukomorske grane leve koronarne arterije.[42]

Značaj metodeУреди

Ovom metodom se:

  • Rešava bol kod bolesnika sa anginom pektoris.
  • Sprečava nastanak eventualnog infarkta srca.
  • Sprečava dalje pogoršanje funkcije srčanog mišića (miokarda) kod osoba koje su već preležale infarkt.

PrognozaУреди

Mortalitet (stopa smrtnosti) je u većim kardiohirurškim centrima mali (< 1%) kod bolesnika kod kojih srce nije jako oštećeno, a funkcija pluća, bubrega, jetre i drugih organa je uredna.[43][44]

Trajanje bajbasaУреди

Vremesnko trajanje ACBP zavisi od više faktora, jer bajpas hirurg samo premošćava suženje, ali ne može da zaustavu napredovanje bolesti, i novo suženje se može vremenom javiti ispod bajpasa. Neki od toh faktora su:[45][46][47]

  • venski graftovi traju kraće od arterijskih,
  • upotreba arterijskih graftova,
  • kvalitet primajućih krvnih sudovi srca,
  • regulacija faktora rizika i
  • zdrav način života koji produžavaju trajanje bajpasa.

U tom smislu uotreba arterije mamarije na prednju medjukomorsku granu leve koronarne arterije je neprikosnovena, uz suštinsko menjanje način života i ishrane od strane bolesnika može se obezbediti maksimalno produženje trajanja bajpaseva.[48]

Trajanje pojedinačnog venskog bypasa je oko 10 godina, dok arterija mamarija na prednjoj medjukomorskoj arteriji traje dugo. Ukoliko se graftovi vremenom zapuše, i bolesnik ponovo počne da oseća simptome potrebno je uraditi novu revaskularizaciju miokarda (novu hiruršku intervenciju), ili ukoliko je arterija mamarija prohodna moguće je samo izvršiti dilataciju – balon kateterom, i proširiti preostala suženja.[49]

IzvoriУреди

  1. ^ Kolessov VI, Potashov LV. Operations on the coronary arteries. Exp Chir Anaesth 1965; 10:3-8.
  2. ^ Weinstein MC, Stason WB. Cost-effectiveness of coronary artery bypass surgery, Circulation, 1982, vol. 66 (pg. III56-III66)
  3. ^ Pliskin JS, Stason WB, Weinstein MC, Johnson RA, Cohn PF, McEnany MT, Braun P. Coronary artery bypass graft surgery: clinical decision making and cost-effectiveness analysis, Med Decis Making, 1981, vol. 1 (pg. 10-28)
  4. ^ „Health, United States, 2013 With Special Feature on Prescription Drugs” (PDF). Приступљено 22. 1. 2021. 
  5. ^ „Operacija od 490.000 dinara”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 22. 1. 2021. 
  6. ^ Thorel CH. Pathologie der Kreislauforgane, Ergebn Allg Path path Anat, 1903, vol. 9 pg. 559 Google Scholar
  7. ^ Moritz AR, Hudson CL, Orgain ES. Augmentation of the extracardiac anastomoses of the coronary arteries through pericardial adhesions, J Exp Med, 1932, vol. 56 (pg. 927-931)
  8. ^ Case RB, Brachfeld N. Surgical therapy of coronary arterial disease with special reference to myocardial revascularization, Am J Cardiol, 1962, vol. 9 (pg. 425-438)
  9. ^ Glenn WW. Some reflections on the coronary bypass operation, Circulation, 1972, vol. 45 (pg. 869-877)
  10. ^ Schildt P, Stanton E, Beck CS. Communications between the coronary arteries produced by the application of inflammatory agents to the surface of the heart, Ann Surg, 1943, vol. 118 (pg. 34-45)
  11. ^ Battezzati M, Tagliaferro A, Cattaneo AD. Clinical evaluation of bilateral internal mammary artery ligation as treatment coronary heart disease, Am J Cardiol, 1959, vol. 4 (pg. 180-183)
  12. ^ Murray G, Porcheron R, Hilario J, Roschlau W. Anastomosis of systemic artery to the coronary, Can Med Assoc J, 1954, vol. 71 (pg. 594-597)
  13. ^ Olearchyk AS, Vasilii IK. A pioneer of coronary revascularization by internal mammary-coronary artery grafting, J Thorac Cardiovasc Surg, 1988, vol. 96 (pg. 13-18)
  14. ^ Konstantinov IE: Robert H. Goetz: The surgeon who performed the first successful clinical coronary artery bypass operation. Ann Thorac Surg 2000; 69:1966
  15. ^ Cooley DA. In memoriam. Tribute to Rene Favaloro, pioneer of coronary bypass, Tex Heart Inst J, 2000, vol. 27 (pg. 231-232)
  16. ^ Favaloro RG, Effler DB, Groves LK, Fergusson DJ, Lozada JS. Double internal mammary artery-myocardial implantation. Clinical evaluation of results in 150 patients, Circulation, 1968, vol. 37 (pg. 549-555)
  17. ^ Favaloro RG. Saphenous vein autograft replacement of severe segmental coronary artery occlusion: operative technique, Ann Thorac Surg, 1968, vol. 5 (pg. 334-339)
  18. ^ Chalmers TC. Randomization and coronary artery surgery, Ann Thorac Surg, 1972, vol. 14 (pg. 323-327)
  19. ^ Organisation for Economic Co-operation and Development http://stats.oecd.org/Index.aspx?DataSetCode=HEALTH_STAT (12 February 2013)
  20. ^ Braunwald E. Coronary artery bypass surgery—an assessment, Postgrad Med J, 1976, vol. 52 (pg. 733-738)
  21. ^ McIntosh HD, Garcia JA. The first decade of aortocoronary bypass grafting, 1967–1977. A review, Circulation, 1978, vol. 57 (pg. 405-431)
  22. ^ McIntosh HD, Garcia JA. The first decade of aortocoronary bypass grafting, 1967–1977. A review, Circulation, 1978, vol. 57 (pg. 405-431)
  23. ^ Miller DWJr, Ivey TD, Bailey WW, Johnson DD, Hessel EA. The practice of coronary artery bypass surgery in 1980, J Thorac Cardiovasc Surg, 1981, vol. 81 (pg. 423-427)
  24. ^ Balmer F, Rotter M, Togni M, Pfiffner D, Zeiher AM, Maier W, Meier B. Working Group Interventional Cardiology, Coronary Pathophysiology of the European Society of CardiologyPercutaneous coronary interventions in Europe 2000, Int J Cardiol, 2005, vol. 101 (pg. 457-463)
  25. ^ Togni M, Balmer F, Pfiffner D, Maier W, Zeiher AM, Meier B. Working Group of Interventional Cardiology and Coronary Pathophysiology, European Society of CardiologyPercutaneous coronary interventions in Europe 1992–2001, Eur Heart J, 2004, vol. 25 (pg. 1208-1213)
  26. ^ Gerber Y, Rihal CS, Sundt TM3rd, Killian JM, Weston SA, Therneau TM, Roger VL. Coronary revascularization in the community. A population-based study, 1990 to 2004, J Am Coll Cardiol, 2007, vol. 50 (pg. 1223-1229)
  27. ^ Ulrich MR, Brock DM, Ziskind AA. Analysis of trends in coronary artery bypass grafting and percutaneous coronary intervention rates in Washington state from 1987 to 2001, Am J Cardiol, 2003, vol. 92 (pg. 836-839)
  28. ^ Epstein AJ, Polsky D, Yang F, Yang L, Groeneveld PW. Coronary revascularization trends in the United States, 2001–2008, JAMA, 2011, vol. 305 (pg. 1769-1776)
  29. ^ The BARI InvestigatorsThe final 10-year follow-up results from the BARI randomized trial, J Am Coll Cardiol, 2007, vol. 49 (pg. 1600-1606)
  30. ^ Hlatky MA, Boothroyd DB, Bravata DM, Boersma E, Booth J, Brooks MM, Carrie D, Clayton TC, Danchin N, Flather M, Hamm CW, Hueb WA, Kahler J, Kelsey SF, King SB, Kosinski AS, Lopes N, McDonald KM, Rodriguez A, Serruys P, Sigwart U, Stables RH, Owens DK, Pocock SJ. Coronary artery bypass surgery compared with percutaneous coronary interventions for multivessel disease: a collaborative analysis of individual patient data from ten randomised trials, Lancet, 2009, vol. 373 (pg. 1190-1197)
  31. ^ Daemen J, Boersma E, Flather M, Booth J, Stables R, Rodriguez A, Rodriguez-Granillo G, Hueb WA, Lemos PA, Serruys PW. Long-term safety and efficacy of percutaneous coronary intervention with stenting and coronary artery bypass surgery for multivessel coronary artery disease: a meta-analysis with 5-year patient-level data from the ARTS, ERACI-II, MASS-II, and SoS trials, Circulation, 2008, vol. 118 (pg. 1146-1154)
  32. ^ Mohr FW, Morice MC, Kappetein AP, Feldman TE, Stahle E, Colombo A, Mack MJ, Holmes DRJr, Morel MA, Van Dyck N, Houle VM, Dawkins KD, Serruys PW. Coronary artery bypass graft surgery versus percutaneous coronary intervention in patients with three-vessel disease and left main coronary disease: 5-year follow-up of the randomised, clinical SYNTAX trial, Lancet, 2013, vol. 381 (pg. 629-638)
  33. ^ Weintraub WS, Grau-Sepulveda MV, Weiss JM, O'Brien SM, Peterson ED, Kolm P, Zhang Z, Klein LW, Shaw RE, McKay C, Ritzenthaler LL, Popma JJ, Messenger JC, Shahian DM, Grover FL, Mayer JE, Shewan CM, Garratt KN, Moussa ID, Dangas GD, Edwards FH. Comparative effectiveness of revascularization strategies, N Engl J Med, 2012, vol. 366 (pg. 1467-1476)
  34. ^ Sones FM, Shirey EK. Cine Coronary Arteriography. Mod Conc Cardiovasc Dis 1962; 31:735-8.
  35. ^ Harken DE, Black H, Dickson JF3rd, Wilson HE3rd. De-epicardialization: a simple, effective surgical treatment for angina pectoris, Circulation, 1955, vol. 12 (pg. 955-962)
  36. ^ Effectiveness of intravenous thrombolytic treatment in acute myocardial infarctionGruppo Italiano per lo Studio della Streptochinasi nell'Infarto Miocardico (GISSI), Lancet, 1986, vol. 1 (pg. 397-402)
  37. ^ Verska JJ, Walker WJ. Aortocoronary bypass in the diabetic patient, Am J Cardiol, 1975, vol. 35 (pg. 774-777)
  38. ^ Yusuf S, Zucker D, Peduzzi P, Fisher LD, Takaro T, Kennedy JW, Davis K, Killip T, Passamani E, Norris R, Morris C, Mathur V, Varnauskas E, Chalmers TC. Effect of coronary artery bypass graft surgery on survival: overview of 10-year results from randomised trials by the Coronary Artery Bypass Graft Surgery Trialists Collaboration, Lancet, 1994, vol. 344 (pg. 563-570)
  39. ^ Rogers JH, Franzen O. Percutaneous edge-to-edge MitraClip therapy in the management of mitral regurgitation, Eur Heart J, 2011, vol. 32 (pg. 2350-2357)
  40. ^ Favalaro RG: Saphenous vein autograft replacement of severe segmental coronary artery occlusion:operative technique. Ann Thorac Surg 1968;5:334-9.
  41. ^ Kolessov VL. Mammary artery coronary anastomosis as method of treatment for angina pectoris. J Thorac Cardiovasc Surg 1967; 54:535-544.
  42. ^ Vineberg AM. Development of anastomosis between coronary vessels and transplanted internal mammary artery. Can Med Assoc J 1946; 55: 117-9.
  43. ^ Head SJ, Howell NJ, Osnabrugge RL, Bridgewater B, Keogh BE, Kinsman R, Walton P, Gummert JF, Pagano D, Kappetein AP. The European Association for Cardio-Thoracic Surgery (EACTS) database: an introduction, Eur J Cardiothorac Surg, 2013
  44. ^ Vahanian A, Alfieri O, Andreotti F, Antunes MJ, Baron-Esquivias G, Baumgartner H, Borger MA, Carrel TP, De Bonis M, Evangelista A, Falk V, Iung B, Lancellotti P, Pierard L, Price S, Schafers HJ, Schuler G, Stepinska J, Swedberg K, Takkenberg J, Von Oppell UO, Windecker S, Zamorano JL, Zembala M, Bax JJ, Ceconi C, Dean V, Deaton C, Fagard R, Funck-Brentano C, Hasdai D, Hoes A, Kirchhof P, Knuuti J, Kolh P, McDonagh T, Moulin C, Popescu BA, Reiner Z, Sechtem U, Sirnes PA, Tendera M, Torbicki A, Von Segesser L, Badano LP, Bunc M, Claeys MJ, Drinkovic N, Filippatos G, Habib G, Kappetein AP, Kassab R, Lip GY, Moat N, Nickenig G, Otto CM, Pepper J, Piazza N, Pieper PG, Rosenhek R, Shuka N, Schwammenthal E, Schwitter J, Mas PT, Trindade PT, Walther T. Guidelines on the management of valvular heart disease (version 2012): The Joint Task Force on the Management of Valvular Heart Disease of the European Society of Cardiology (ESC) and the European Association for Cardio-Thoracic Surgery (EACTS), Eur Heart J, 2012, vol. 33 (pg. 2451-2496)
  45. ^ Farooq V, Serruys PW, Bourantas C, Vranckx P, Diletti R, Garcia Garcia HM, Holmes DR, Kappetein AP, Mack M, Feldman T, Morice MC, Colombo A, Morel MA, de Vries T, van Es GA, Steyerberg EW, Dawkins KD, Mohr FW, James S, Stahle E. Incidence and multivariable correlates of long-term mortality in patients treated with surgical or percutaneous revascularization in the synergy between percutaneous coronary intervention with taxus and cardiac surgery (SYNTAX) trial, Eur Heart J, 2012, vol. 33 (pg. 3105-3113) Google Scholar Crossref PubMed
  46. ^ Shahian DM, O'Brien SM, Sheng S, Grover FL, Mayer JE, Jacobs JP, Weiss JM, Delong ER, Peterson ED, Weintraub WS, Grau-Sepulveda MV, Klein LW, Shaw RE, Garratt KN, Moussa ID, Shewan CM, Dangas GD, Edwards FH. Predictors of long-term survival after coronary artery bypass grafting surgery: results from the Society of Thoracic Surgeons Adult Cardiac Surgery Database (the ASCERT study), Circulation, 2012, vol. 125 (pg. 1491-1500)
  47. ^ van Domburg RT, Kappetein AP, Bogers AJ. The clinical outcome after coronary bypass surgery: a 30-year follow-up study, Eur Heart J, 2009, vol. 30 (pg. 453-458)
  48. ^ Van Dijk D, Nierich AP, Eefting FD, et al. The Octopus Study: rationale and design of two randomized trials on medical effectiveness, safety and costeffectiveness of bypass surgery on the beating heart. Control Clin Trials. 2000;21:595– 609.
  49. ^ 195 Farkouh ME, Domanski M, Sleeper LA, Siami FS, Dangas G, Mack M, Yang M, Cohen DJ, Rosenberg Y, Solomon SD, Desai AS, Gersh BJ, Magnuson EA, Lansky A, Boineau R, Weinberger J, Ramanathan K, Sousa JE, Rankin J, Bhargava B, Buse J, Hueb W, Smith CR, Muratov V, Bansilal S, King S3rd, Bertrand M, Fuster V, Investigators FT. Strategies for multivessel revascularization in patients with diabetes, N Engl J Med, 2012, vol. 367 (pg. 2375-2384)

LiteraturaУреди

  • Greenhalgh J, Hockenhull J, Rao N, Dundar Y, Dickson RC, Bagust A. Drug-eluting stents versus bare metal stents for angina or acute coronary syndromes. Cochrane Database Syst Rev. 2010;(5):CD004587. PMID: 20464732
  • Hillis LD, Smith PK, Anderson JL, et al. 2011 ACCF/AHA guideline for coronary artery bypass graft surgery: a report of the American College of Cardiology Foundation/American Heart Association Task Force on Practice Guidelines. Circulation. 2011;124(23): e652-e735. PMID: 22064599
  • Kulik A, Ruel M, Jneid H, et al. Secondary prevention after coronary artery bypass graft surgery: a scientific statement from the American Heart Association. Circulation. 2015;131(10):927-964. PMID: 25679302
  • Møller CH, Penninga L, Wettersley J, Steinbruchel DA, Gluud C. Off-pump versus on-pump coronary artery bypass grafting for ischaemic heart disease. Cochrane Database Syst Rev. 2012;(3):CD007224. PMID: 22419321
  • Morrow DA, Boden WE. Stable ischemic heart disease. In: Mann DL, Zipes DP, Libby P, Bonow RO, Braunwald E, eds. Braunwald's Heart Disease: A Textbook of Cardiovascular Medicine. 10th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2014:chap 54.
  • Omer S, Cornwell LD, Bakaeen FG. Acquired heart disease: coronary insufficiency. In: Townsend CM, Beauchamp RD, Evers BM, Mattox KL, eds. Sabiston Textbook of Surgery. 20th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2017:chap 59.

Spoljašnje vezeУреди


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).