Википедија

Boni Bler

Boni Katlin Bler (rođena 18. marta 1964) je penzionisana američka brzinska klizačica. Ona je jedna je od najboljih klizačica svoje epohe i jedna od najuspešnijih sportista u olimpijskoj istoriji. Bler se takmičila za Sjedinjene Države na olimpijskim igrama četiri puta, osvojivši pet zlatnih i jednu bronzanu medalju.

Boni Bler
Boni Bler
Puno imeBonnie Blair
Datum rođenja(1964-03-18)18. март 1964.
Mesto rođenjaKornvol, Njujork
 SAD
PrebivališteSAD
Državljanstvoameričko
Zanimanjesportista

Bler je svoj olimpijski debi imala u Sarajevu 1984. godine, gde je završila na osmom mestu na 500 metara. U to vreme Bler je trenirala klizanje u kratkim i dugim stazama. Osvojila je svetsko prvenstvo u kratkim stazama 1986. godine. Bler se vratila na Olimpijske igre 1988. godine takmičeći se u dugoj stazi na Zimskim olimpijskim igrama 1988. godine u Kalgariju. Tamo je osvojila svoju prvu zlatnu olimpijsku medalju na 500 metara i bronzanu medalju na 1.000 metara. Bler je osvojila dve zlatne medalje na Zimskim olimpijskim igrama 1992. godine u Albervilu i svoje poslednje dve zlatne olimpijske medalje na igrama u Lilehameru 1994. godine. Bler se nastavila da se takmiči tokom 1995. godene, kada je održano Svetsko prvenstvo u Milvokiju, a konačno se povukla u martu 1995. godine.

Nakon što se povukla iz brzinskog klizanja, Bler je postala motivacijski govornik. Uvedena je u Sportsku dvoranu slavnih u Čikagu, Atletsku kuću slavnih Visconsina i Olimpijsku dvoranu slavnih Sjedinjenih Država.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje уреди

Bler je rođena u Kornvolu u Njujorku od roditelja Čarlija i Eleanor Bler. Ona je najmlađa od šestoro dece.[1] Njena kuma je kanadska klizačica Kati Pristner.[2] Porodica se preselila u Šampejn u državi Ilinois kada je Boni bila malo dete.[1][3] Sledeći svoju braću i sestre, Boni se prvi put okušala u klizanju kad joj je bilo dve godine.[3] Učestvovala je u svom prvom klizačkom naticanju kad je imala 4. godine.[3] U ranoj mladosti se Bler takmičila u „pak stilu”, odnosno brzom klizanju na kratke staze, gde se nekoliko klizača istovremeno kreće po ledu.[4] Sa 7 godina, Bler je pobedila u svojoj starosnoj grupi na klizačkom prvenstvu u Ilinoisu.[5] Ona je pohađala Džefersonovu srednju školu i kasnije Sentenijalnu srednju školu u Šampejnu.[6] Pored klizanja, Bler je takođe bila vođa čirlidera i član studentskog saveta.[7]

Tek 1979. godine, kad je olimpijska medaljistkinja Kati Pristner Faminov postala trener Blerove, ona je prešla iz pak stila na brzo klizanje na duge staze u kojem se klizači takmiče za najbrže vreme.[4] Sa 15 godina, Bler se oprobala u nacionalnom timu, stekavši mesto u svom prvom pokušaju.[8] Usredsređena na Olimpijske igre 1984. godine, Bler je otišla na pripreme u Evropi.[3] Da bi se pokrili troškovi njenih priprema u Evropi, Udruženje dobrovoljaca policije iz Šampejna je počelo da je delom sponzira.[2][4] Srednju školu je završila putem pošte 1982. godine.[3] Ona se preselila se u okolinu Milvokija da bi trenirala sa američkim nacionalnim timom za brzo klizanje,[7] živeći sa porodičnim prijatelja tokom tog perioda.[8] Bler je pohađala nastavu na Parkland koledžu, mada je nastava bila manje prioritetna nego obuka, i ona nije stekla diplomu.[7][9]

Karijera уреди

Rana karijera i prve Olimpijske igre (1984–1986) уреди

Bler je debitovala na međunarodnom takmičenju na Svetskom prvenstvu u sprintu 1984. gde je zauzela deseto mesto.[10] Kasnije te godine, Bler se pojavila na svojim prvim Olimpijskim igrama sa 19 godina u Sarajevu.[11] Bler se nije smatrala favoritom i kasnije se prisetila da je bila srećna samo što je bila na igrama i videla svoju porodicu na tribinama.[12][13] Nije uspela da osvoji medalju i završila je osma na 500 metara.[1] SAD nisu uspele da osvoje nijednu medalju u brzom klizanju na Olimpijskim igrama 1984.[14] Posle Olimpijskih igara 1984. Bler je blisko sarađivala sa trenerom Majkom Krouom kako bi poboljšala svoje veštine klizanja kako bi se takmičila sa moćnim klizačima Istočne Nemačke.[15]

Snažan nastup na metričkom višebojskom prvenstvu Međunarodnog klizačkog saveza Sjedinjenih Država, održanom u Vest Alisu, Viskonsin, doneo je Blerovoj mesto u američkom ženskom sprinterskom timu na duge staze za Svetsko prvenstvo 1985. godine.[16] Bler je pobedila na 500 i 1500 metara na takmičenju u Vest Alisu, i smatrana je jednim od najjačih kandidata za medalju američkog tima.[16][10] Na stazi Svetskog kupa 1985-1986, Bler je završila četvrta na četiri udaljenosti: 500 metara, 1.000 metara i 1.500 metara.[15] U maju 1985. godine, u vreme kada je američkom brzom klizanju nedostajalo jedinstvo, Međunarodna asocijacija brzog klizanja SAD zamenila je trenera nacionalnog tima Dajan Holum sa Majkom Krouom.[17]

Za to vreme, Bler je trenirala na kratke i duge staze. Bler je pobeđivala na svetskim prvenstvima 1984, 1985. i 1986. i bila je ukupni svetski šampion u kratkim stazama 1986. godine.[18]

Uspon i osvajanje olimpijske medalje (1987–1989) уреди

Početkom 1987, Bler je osvojila titulu svetskog kupa na 500 i 1.000 metara.[19] Usledila je titula u Svetskom kupu tako što je postavila svoj prvi svetski rekord na 500 metara sa vremenom 39,43 sekunde.[20] Bler je takođe dokazala da može da pobedi svetsku šampionku iz Istočne Nemačke Karin Enke-Kaniju u međusobnim mečevima.[19] Iako je Bler bila četiri inča niža od Enke-Kanije, Blerina tehnika i brzo startno vreme učinili su je velikom konkurencijom.[19] Bler je držala svetski rekord na 500 metara do decembra 1987. kada je Krista Rotenburger nadmašila njeno vreme na Svetskom prvenstvu. Blair je, pod lošim vremenskim prilikama sa kašljem i prehladom, završila druga na takmičenju. Sveukupno, Bler je osvojila 4 od 18 ženskih medalja na Svetskom prvenstvu 1987; Klizači iz Istočne Nemačke, uključujući Rotenburger, osvojili su 13.[14]

Reference уреди

  1. ^ а б в Woolum, Janet (1998). Outstanding Women Athletes. Greenwood Publishing Group. стр. 90—92. Архивирано из оригинала 25. 4. 2016. г. Приступљено 13. 9. 2015. 
  2. ^ а б Reilly, Rick (7. 3. 1988). „The Mettle to Medal”. SI.com. Архивирано из оригинала 31. 12. 2017. г. Приступљено 30. 12. 2017. 
  3. ^ а б в г д Schwartz, Larry. „ESPN Classic - Blair is special ... but she doesn't know it”. www.espn.com. Архивирано из оригинала 31. 8. 2017. г. Приступљено 31. 8. 2017. 
  4. ^ а б в Hersh, Phil (13. 12. 1987). „Champaign's Bonnie Blair is, Quite Simply, Just a Good Skate”. chicagotribune.com (на језику: енглески). Приступљено 26. 1. 2020. 
  5. ^ Sagert, Kelly Boyer; Overman, Steven J. (2012). Icons of Women's Sport [2 volumes] (на језику: енглески). ABC-CLIO. ISBN 978-0-313-38549-0. 
  6. ^ Nelson, Murry (2013). American Sports: A History of Icons, Idols, and Ideas. ABC-CLIO. стр. 137. Архивирано из оригинала 16. 6. 2016. г. Приступљено 13. 9. 2015. 
  7. ^ а б в Rushin, Steve (19. 12. 1994). „child of innocence”. SI.com. Архивирано из оригинала 31. 12. 2017. г. Приступљено 30. 12. 2017. 
  8. ^ а б Longman, Jere (19. 2. 1995). „Retiring at Top Speed; With Blair, Winning Comes First, Then the Party”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 11. 9. 2017. г. Приступљено 10. 9. 2017. 
  9. ^ „Parkland College Alumni Association - Notable Alumni Stories”. www.parkland.edu (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 31. 12. 2017. г. Приступљено 30. 12. 2017. 
  10. ^ а б Homers, Judy (12. 1. 1985). „Coach Gets U.s. Speedskating Team Off Thin Ice”. tribunedigital-chicagotribune (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 3. 2. 2018. г. Приступљено 2. 2. 2018. 
  11. ^ Nelson, Murry (2013). American Sports: A History of Icons, Idols, and Ideas. ABC-CLIO. стр. 137. ISBN 9780313397530. Архивирано из оригинала 2016-05-03. г. Приступљено 2015-09-13. 
  12. ^ „Washingtonpost.com: Blair Wins 1,000, Sets Gold Record for U.S. Women”. www.washingtonpost.com. Архивирано из оригинала 2016-06-25. г. Приступљено 2017-09-02. 
  13. ^ „Bonnie Blair shares the experience of her first Olympic Games, the ones in Sarajevo - Sarajevo Times”. Sarajevo Times (на језику: енглески). 8. 2. 2015. Архивирано из оригинала 2. 9. 2017. г. Приступљено 2. 9. 2017. 
  14. ^ а б Bonk, Thomas (7. 12. 1987). „World Cup Speed Skating : Bonnie Blair Derails East German Sweep”. Los Angeles Times (на језику: енглески). ISSN 0458-3035. Архивирано из оригинала 3. 9. 2014. г. Приступљено 31. 12. 2017. 
  15. ^ а б Levin, Bob (фебруар 1988). „Born to Skate”. Maclean's (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 02. 2020. г. Приступљено 16. 2. 2020. 
  16. ^ а б „Gliding Along”. tribunedigital-chicagotribune (на језику: енглески). 13. 1. 1985. Архивирано из оригинала 3. 2. 2018. г. Приступљено 2. 2. 2018. 
  17. ^ Homer, Judy (13. 5. 1985). „Holum In An Icy Break-up”. tribunedigital-chicagotribune (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 3. 2. 2018. г. Приступљено 2. 2. 2018. 
  18. ^ Hersh, Phil (26. 2. 1990). „Short-track Speedskating Long On Thrills”. tribunedigital-chicagotribune (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2. 9. 2017. г. Приступљено 2. 9. 2017. 
  19. ^ а б в Associated Press (15. 3. 1987). „Bonnie Blair Makes a Name for Herself”. Los Angeles Times (на језику: енглески). ISSN 0458-3035. Архивирано из оригинала 28. 9. 2015. г. Приступљено 31. 12. 2017. 
  20. ^ „Biographies & Statistics: 500m Ladies World Record Progression”. www.isu.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 31. 12. 2017. г. Приступљено 1. 1. 2018. 

Spoljašnje veze уреди

 
Boni Bler na Vikimedijinoj ostavi.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Boni_Bler&oldid=26007032”