Колорадо (река)

главна река у западним Сједињеним Државама и Мексику
(преусмерено са Colorado River)

Колорадо (енгл. Colorado River, мохав. Aha Kwahwat) је река која протиче кроз САД и Мексико. Дуга је 2.330 km. Протиче кроз америчке савезне државе Колорадо, Јуту, Аризону, Неваду и Калифорнију и мексичке државе Сонору и Доњу Калифорнију. Извире на западним падинама Стеновитих планина. Улива се у Калифорнијски залив, али коришћење воде за наводњавање чини да река често пресуши у доњем току у Мексику, тако да често ни не стигне до мора. Слив реке Колорадо обухвата око 642.000 km². Проток воде у овој реци је променљив — од 113 m³/s у периодима суше до 28.000 m³/s у случају већих поплава.

Колорадо
Опште информације
Дужина2.330 km
Басен642.000 km2
Пр. проток40[1][2][1][3] m3s
Водоток
ИзворСтеновите планине, Колорадо[4]
Коор. извора40° 28′ 20″ N 105° 49′ 34″ W / 40.47222° С; 105.82611° З / 40.47222; -105.82611
УшћеКалифорнијски залив, 31° 48′ 57″ N 114° 48′ 22″ W / 31.81583° С; 114.80611° З / 31.81583; -114.80611
Коор. ушћа31° 54′ 00″ N 114° 57′ 03″ W / 31.90000° С; 114.95083° З / 31.90000; -114.95083[4]
Географске карактеристике
Држава/е САД
ПритокеИгл, Roaring Fork River, Gunnison River, Dolores River, Range Creek, San Juan River, Little Colorado River, Хила, Зелена река, Dirty Devil River, Paria River, Kanab Creek, Virgin River, Плава река, Bill Williams River, Havasu Creek, Little Dolores River, Muddy Creek, Piney River, Plateau Creek, Roan Creek, Williams Fork, Willow Creek, Tapeats Creek, Fraser River
Река на Викимедијиној остави
Река Колорадо у Великом кањону
Језеро Мид и Хуверова брана.

Река Колорадо и њене притоке познате су по својим драматичним кањонима, беловодним брзацима и једанаест америчких националних паркова. Она је витални извор воде за 40 милиона људи.[5] Реку и њене притоке контролише опсежни систем брана, резервоара и аквадуката, који у већини година преусмеравају читав њен ток за пољопривредно наводњавање и водоснабдевање из домаћинстава.[6][7] Њен велики проток и стрми нагиб користе се за производњу хидроелектричне енергије, а главне бране регулишу највеће захтеве за напајањем енергије у већем делу Западног међугорја. Интензивна потрошња воде исушила је доњих 100 mi (160 km) реке, која ретко доспела до мора од 1960-их.[6][8][9]

Референце

уреди
  1. ^ а б Nowak, Kenneth C. (2. 4. 2012). „Stochastic Streamflow Simulation at Interdecadal Time Scales and Implications to Water Resources Management in the Colorado River Basin” (PDF). Center for Advanced Decision Support for Water and Environmental Systems. University of Colorado. стр. 114. Архивирано из оригинала (PDF) 1. 5. 2014. г. Приступљено 11. 7. 2013. 
  2. ^ „USGS Gage #09424000 on the Colorado River near Topock, AZ – Daily Data”. National Water Information System. U.S. Geological Survey. 14. 2. 1935. Приступљено 21. 4. 2012. 
  3. ^ Wiltshire, Gilbert & Rogers 2010, стр. 102.
  4. ^ а б „Colorado River”. Geographic Names Information System. United States Geological Survey. 8. 2. 1980. 
  5. ^ „The Compact and Lees Ferry”. Colorado River Streamflow: A Paleo Perspective. Western Water Assessment. Архивирано из оригинала 29. 4. 2012. г. 
  6. ^ а б Waterman, Jonathan (15. 2. 2012). „Where the Colorado Runs Dry”. The New York Times. Приступљено 14. 10. 2014. 
  7. ^ „Imperial Valley”. Encyclopædia Britannica. 1995. 
  8. ^ Diaz, Henry F.; Anderson, Craig A. (28. 11. 2003). „Precipitation Trends and Water Consumption in the Southwestern United States”. Impact of Climate Change and Land Use in the Southwestern United States. U.S. Geological Survey. Архивирано из оригинала 9. 3. 2012. г. 
  9. ^ Postel, Sandra (19. 5. 2014). „A Sacred Reunion: The Colorado River Returns to the Sea”. National Geographic. Приступљено 19. 5. 2014. 

Литература

уреди


Спољашње везе

уреди