Дежа ви
Дежа ви (франц. déjà vu — већ виђено) или промнезија (грч. προμνησία — предсећање), често као погрешно „дежа ву”, снажан је утисак да је особа већ видела нешто што иначе види први пут.
Зигмунд Фројд је сматрао да је у питању парамнезија настала услед тога што нови утисак подсећа на неки ранији, заборављени, односно потиснути доживљај или фантазам.
Врсте парамнезије уреди
Постоје две врсте парамнезија који се разликују по својој врсти афекције: парамнезијама препознавања и парамнезијама сећања.[1]
Парамнезије препознавања уреди
Међу парамнезијама препознавања описане су следеће:
- Капграс синдром.
- Фреголи синдром.
- Редупликативне пармнезије.
Парамнезије сећања уреди
Међу парамнезијама сећања описују се следеће:[1]
- Већ виђено: је врста препознавања парамнезије, коју је описао Емиле Боирац (1917), као феномен који има сигурност да се сензорно искуство које се данас живи је искусан у прошлости.
- Жаме ви: ова појава се односи на то када особа има осећај да није у стању да препозна ситуацију, место, реч или особа упркос томе што други противурече томе да би то требало да буде познато или препознато.
Парамнезије повезане са алкохолизмом уреди
Прекомерна и / или хронична конзумација алкохола има последице недостатка тиамина / витамина Б1, што може довести до Корсаковљев синдром, проблем који узрокује оштећења памћења које карактерише конфабулација сећања врло сличан симптомима парамнезија. На пример: особа формира приче путем блиских подстицаја (слике, предмети, обележја људи, животиња) повезујући их и тако формирајући сећање које живи као стварно упркос томе што је изложено супротном.
Симптоми уреди
Симптоми који карактеришу парамнезију су:[1]
- Конфабулација сећања (на пример: људи пријављују и чувају успомену на нешто што је производ заблуде и у шта особа која пати понекад чврсто верује).
- Лажна идентификација у заблуди (сопственог идентитета, ситуација, предмета и места).
Извори уреди
- ^ а б в „ПАРАМНЕЗИЈА: Шта је то, узроци, симптоми, врсте и примери - Психологија - 2021”. nsp-ie (на језику: српски). Приступљено 2021-10-12.
Литература уреди
- Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.