Dž. P. Morgan

(преусмерено са Džon Pirpant Morgan)

Džon Pirpant Morgan stariji (17. april 1837 – 31. mart 1913)[1] bio je američki finansijer i bankar koji je dominirao korporativnim finansijama na Vol stritu tokom pozlaćenog doba. Kao šef bankarske firme koja je na kraju postala poznata kao J.P. Morgan and Co, on je bio pokretačka snaga talasa industrijske konsolidacije u Sjedinjenim Državama koji je obuhvatao kraj 19. i početak 20. veka.

Dž. P. Morgan
Puno imeDžon Pirpant Morgan
Ime po rođenjuJohn Pierpont Morgan
Druga imenaJ. P. Morgan
Datum rođenja17 april, 1837(1837-04-17)
Mesto rođenjaHartford, Konektikat
 SAD
Datum smrti31. mart 1913.(1913-03-31) (75 god.)
Mesto smrtiRim
 Italija
PrebivališteSAD
Državljanstvoameričko
UniverzitetUniverzitet u Getingenu
Zanimanje
  • Finansijer
  • bankar
  • kolekcionar umetnosti
DelovanjeOsnivanje J.P. Morgan & Co.
Organizovanje Morganovog „novčanog trasta” koji poseduje kontrolni interes u U.S. Stilu, Dženeral elektriku, International Mercantile Marine, International Harvester, AT&T, Aetna i 21 železnica
Deca4
Potpis

Tokom svoje karijere na Vol Stritu, Dž. P. Morgan vodio je formiranje nekoliko uglednih multinacionalnih korporacija, uključujući U.S. Stil korporacije, Internašonal harvestera i Dženeral elektrika. On i njegovi partneri takođe su imali kontrolne interese u brojnim drugim američkim preduzećima, uključujući AT&T, Vestern junion i 24 železnice. Zbog svog finansijskog uticaja, Morgan je imao ogroman uticaj na državne zakonodavce i finansije. Za vreme Panike iz 1907, organizovao je koaliciju finansijera koja je spasla američku ekonomiju od propasti.

Kao vodeći finansijer progresivne ere, posvećenost J. P. Morgana efikasnosti i modernizaciji pomogla je transformaciji oblika američke ekonomije. Adrijan Vuldridž je okarakterisao je Morgana kao „najvećeg američkog bankara”.[2] Morgan je preminuo u snu 1913. godine u Rimu u Italiji, u 75. godini života, ostavljajući svoje bogatstvo i posao svom sinu, Džonu Pirpontu Morganu mlađem. Biograf Ron Černov procenio je njegovo bogatstvo na samo 118 miliona dolara (od čega je otprilike 50 miliona dolara u njegovoj ogromnoj umetničkoj kolekciji), neto vrednost koja je navodno navela Džona D. Rokfelera da kaže: „i da misli, on nije čak bio ni bogat čovek”.[3][4]

Detinjstvo i obrazovanje

уреди

Morgan je rođen i odrastao u Hartfordu, Konektikat, u porodici Džunijusa Spensera Morgana (1813–1890) i Džulijet Pierpont (1816–1884) iz uticajne porodice Morgan.[5][6] Pierpont,[7] kako je više voleo da ga znaju, imao je raznoliko obrazovanje delimično zahvaljujući planovima njegovog oca. U jesen 1848. prelazi u Hartfordsku državnu školu, zatim na Episkopsku akademiju u Češiru, Konektikat (danas Akademija Češir), gde se stanovao kod direktora. Septembra 1851, položio je prijemni ispit za Englesku srednju školu u Bostonu, koja se specijalizovala za matematiku za karijeru u trgovini. U aprilu 1852, Morgana je pogodila bolest koja je postajala sve češća kako je njegov život napredovao: reumatska groznica ga je ostavila u takvim bolovima da nije mogao da hoda, i Džunijus ga je poslao na Azore da se oporavi.[8]

Tamo se oporavljao skoro godinu dana, a zatim se vratio u Boston da nastavi studije. Nakon diplomiranja, otac ga je poslao u Beleriv, školu u švajcarskom selu La Tur-de-Pe, gde je naučio da tečno govori francuski. Otac ga je potom poslao na Univerzitet u Getingenu da usavrši nemački. Postigao je prolaznu tečnost za šest meseci i diplomirao istoriju umetnosti; zatim se vratio u London preko Visbadena, sa završenim formalnim obrazovanjem.[9]

Karijera

уреди

Rane godine i život

уреди

Morgan je počeo da se bavi bankarstvom 1857. godine u londonskom ogranku firme za trgovačko bankarstvo Peabody, Morgan & Co., partnerstvu između njegovog oca i Džordža Pibodija osnovano tri godine ranije. Godine 1858, preselio se u Njujork da bi se pridružio bankarskoj kući Duncan, Sherman & Company, američkog predstavnika George Peabody and Company. Tokom Američkog građanskog rata, u incidentu poznatom kao afera Hol karbin, Morgan je finansirao kupovinu pet hiljada pušaka iz vojnog arsenala po 3,50 dolara po komadu, koje su zatim preprodate terenskom generalu za po 22 dolara.[10][11][12][13] Morgan je izbegao vojnu službu tokom rata tako što je platio jednom čoveku da ga zameni za 300 dolara.[10] Od 1860. do 1864. godine, unutar J. Pierpont Morgan & Company radio je kao agent u Njujorku za očevu firmu, preimenovanu u „J.S. Morgan & Co.“. nakon Pibodijevog penzionisanja 1864. Od 1864. do 1872. bio je član firme Dabney, Morgan, and Company. Godine 1871, Entoni Džej Dreksel je sa svojim šegrtom Pierpontom osnovao njujoršku firmu Drexel, Morgan & Company.[14]

J.P. Morgan & Company

уреди

Morgan je tokom godina imao mnogo partnera, kao što je Džordž V. Perkins, ali je uvek ostao čvrsto na čelu.[15] Često je preuzimao problematične poslove, reorganizovao njihove strukture i menadžment kako bi ih vratio na profitabilnost, proces koji je postao poznat kao „Morganizacija“.[16] Njegova reputacija bankara i finansijera privlačila je interesovanje investitora za poslove koje je preuzeo.[17]

Reference

уреди
  1. ^ „J.P. Morgan”. Encyclopædia Britannica. 
  2. ^ Wooldridge, Adrian (15. 9. 2016). „The alphabet of success”. The Economist. Приступљено 16. 9. 2016. 
  3. ^ Inside legendary financier JP Morgan's $900 million personal art collection, which has a hidden staircase, fake bookcases, and a secret vault
  4. ^ How J.P. Morgan Built His Net Worth
  5. ^ Witzel, Morgan (2003). Fifty Key Figures in Management. Routledge. стр. 207. ISBN 9781134201150. Приступљено 21. 9. 2015. 
  6. ^ J.P. Morgan's Way. Pearson Education. 2010. стр. 2. ISBN 9780137084371. Приступљено 21. 9. 2015. 
  7. ^ „Pierpont Morgan: Banker”. The Morgan Library & Museum. 12. 3. 2014. Приступљено 4. 5. 2020. 
  8. ^ Vincent P. Carosso; Rose C. Carosso (1. 1. 1987). The Morgans: Private International Bankers, 1854–1913 . Harvard University Press. стр. 31–32. ISBN 978-0-674-58729-8. 
  9. ^ „JP Morgan biography – One of the most influential bankers in history”. Financial-inspiration.com. 31. 3. 1913. Архивирано из оригинала 16. 10. 2005. г. Приступљено 7. 4. 2013. 
  10. ^ а б Zinn, Howard (21. 8. 2001). A People's History of the United States. стр. 255. ISBN 978-0060937317. 
  11. ^ Wasson, R. Gordon (1943). The Hall Carbine Affair: a study in contemporary folklore. Pandick Press. 
  12. ^ Josephson, Matthew (1995) [1934]. The Robber Barons. Harcourt, Brace & Co. стр. 61ff. ISBN 9780156767903. 
  13. ^ Morris, Charles (2006). The Tycoons. New York: Holt Paperbacks. стр. 337. ISBN 978-0805081343. 
  14. ^ Rottenberg, Dan (2006). The Man Who Made Wall Street: Anthony J. Drexel and the Rise of Modern Finance. University of Pennsylvania Press. стр. 98. ISBN 9780812219661. Приступљено 21. 9. 2015. 
  15. ^ Garraty, (1960).
  16. ^ Timmons, Heather (18. 11. 2002). „J.P. Morgan: Pierpont would not approve.”. BusinessWeek. 
  17. ^ „Morganization: How Bankrupt Railroads were Reorganized”. Архивирано из оригинала 14. 3. 2006. г. Приступљено 5. 1. 2007. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди