DNK nanotehnologija je studija dizajna i proizvodnje veštačkih struktura nukleinskih kiselina za tehnološku upotrebu. U ovom polju, nukleinske kiseline se koriste kao nebiološki inženjerski materijali za nanotehnologiju umesto kao nosioci genetičke informacije u živim ćelijama. Ova upotreba je omogućena striktnim pravilima uparivanja baza nukleinskih kiselina, koja uzrokuju vezivanje jedino komplementarnih porcija nukleinskih lanaca i formiranje jakih, krutih struktura dvostrukih heliksa nukleinskih kiselina. To omogućava racionalni dizajn sekvenci baza koje se selektivno uparuju da bi formirale kompleksne ciljne strukture sa precizno kontrolisanim svojstvima. DNK je dominantni materijal, mada su strukture od drugih nukleinskih kiselina poput RNK i peptidnih nukleinskih kiselina (PNA) takođe konstruisane.

DNK nanotehnologija se bavi formiranjem veštačkih, dizajniranih nanostruktura od nukleinskih kiselina, kao što je ovaj DNK tetraedar.[1] Svaka ivica tetraedra sadrži 20 baznih parova DNK dvostrukog heliksa, svaki ugao je spoj tri ivice.

Konceptualnu ostnovu DNK nanotehnologije je postavio Nadrijan Siman tokom ranih 1980-tih, i polje je počelo da privlači širok interest sredinom 2000-tih. Istraživači u ovom polju su kreirali statičke strukture kao što su dvo- i tridimenzionalne kristalne rešetke, nanocevi, poliedri, i arbitrarne oblike formirane putem DNK origami metoda; kao i funkcionalne strukture kao što su molekulske mašine i DNK računare. Ovo polje počinje da se koristi kao oruđe u rešavanju problema baznih nauka u strukturnoj biologiji i biofiziki, uključujući primene kristalografije i spektroskopije za određivanje strukture proteina. Potencijalne primene u elektronici molekularne skale i nanomedicini se isto tako istražuju.

Reference

уреди
  1. ^ Goodman, Russel P.; Schaap, Iwan A. T.; Tardin, C. F.; Erben, Christof M.; Berry, Richard M.; Schmidt, C.F.; Turberfield, Andrew J. (9. 12. 2005). „Rapid chiral assembly of rigid DNA building blocks for molecular nanofabrication”. Science. 310 (5754): 1661—1665. Bibcode:2005Sci...310.1661G. PMID 16339440. doi:10.1126/science.1120367. 

Literatura

уреди

Vidi još

уреди

Spoljašnje veze

уреди