Dijagram uticaja
Dijagram uticaja (ID) (koji se naziva i dijagram relevantnosti, dijagram odluka ili mreža odlučivanja) je kompaktan grafički i matematički prikaz situacije odluke. To je generalizacija Bajesove mreže,[1][2][3] u kojoj se mogu modelovati i rešavati ne samo problemi verovatnoće zaključivanja, već i problemi donošenja odluka[4][5] (prateći kriterijum maksimalne očekivane korisnosti[6][7]).
ID je prvi put razvijen sredinom 1970-ih od strane analitičara odlučivanja sa intuitivnom semantikom koju je lako razumeti. Sada je široko prihvaćen i postaje alternativa stablu odlučivanja koje obično pati od eksponencijalnog rasta broja grana sa svakom modelovanom promenljivom. ID je direktno primenljiv u analizi timskih odluka, jer omogućava da se nepotpuno deljenje informacija među članovima tima modeluje i eksplicitno rešava. Proširenja ID-a takođe nalaze svoju upotrebu u teoriji igara[8][9] kao alternativno predstavljanje stabla igre.[10][11]
Reference
уреди- ^ Ruggeri, Fabrizio; Kenett, Ron S.; Faltin, Frederick W., ур. (2007-12-14). Encyclopedia of Statistics in Quality and Reliability (на језику: енглески) (1 изд.). Wiley. стр. 1. ISBN 978-0-470-01861-3. doi:10.1002/9780470061572.eqr089.
- ^ Pearl J (1994). „A Probabilistic Calculus of Actions”. Ур.: Lopez de Mantaras R, Poole D. UAI'94 Proceedings of the Tenth international conference on Uncertainty in artificial intelligence. San Mateo CA: Morgan Kaufmann. стр. 454—462. Bibcode:2013arXiv1302.6835P. ISBN 1-55860-332-8. arXiv:1302.6835
.
- ^ Shpitser I, Pearl J (2006). „Identification of Conditional Interventional Distributions”. Ур.: Dechter R, Richardson TS. Proceedings of the Twenty-Second Conference on Uncertainty in Artificial Intelligence. Corvallis, OR: AUAI Press. стр. 437—444. arXiv:1206.6876 .
- ^ Herbert Alexander Simon (1977). The New Science of Management Decision. Prentice-Hall. ISBN 978-0136161448.
- ^ Frensch, Peter A.; Funke, Joachim, ур. (1995). Complex problem solving: the European perspective. Hillsdale, NJ: Lawrence Erlbaum Associates. ISBN 978-0805813364. OCLC 32131412.
- ^ „Expected Utility Theory | Encyclopedia.com”. www.encyclopedia.com. Приступљено 2021-04-28.
- ^ Conte, Anna; Hey, John D.; Moffatt, Peter G. (2011-05-01). „Mixture models of choice under risk” (PDF). Journal of Econometrics (на језику: енглески). 162 (1): 79—88. ISSN 0304-4076. S2CID 33410487. doi:10.1016/j.jeconom.2009.10.011.
- ^ Myerson, Roger B. (1991). Game Theory: Analysis of Conflict. Harvard University Press. ISBN 9780674341166.
- ^ Shapley, Lloyd S.; Shubik, Martin (1971-01-01). „Chapter 1, Introduction, The Use of Models”. Game Theory in Economics. Архивирано из оригинала 23. 4. 2023. г. Приступљено 23. 4. 2023.
- ^ Zuckerman, Inon; Wilson, Brandon; Nau, Dana S. (2018). „Avoiding game-tree pathology in 2-player adversarial search”. Computational Intelligence (на језику: енглески). 34 (2): 542—561. ISSN 1467-8640. S2CID 46926187. doi:10.1111/coin.12162.
- ^ Huang, Zishuo; Yu, Hang; Chu, Xiangyang; Peng, Zhenwei (2018-05-01). „A novel optimization model based on game tree for multi-energy conversion systems”. Energy (на језику: енглески). 150: 109—121. ISSN 0360-5442. doi:10.1016/j.energy.2018.02.091.
Literatura
уреди- Detwarasiti, A.; Shachter, R.D. (децембар 2005). „Influence diagrams for team decision analysis” (PDF). Decision Analysis. 2 (4): 207—228. doi:10.1287/deca.1050.0047.
- Holtzman, Samuel (1988). Intelligent decision systems. Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-11602-1.
- Howard, R.A. and J.E. Matheson, "Influence diagrams" (1981), in Readings on the Principles and Applications of Decision Analysis, eds. R.A. Howard and J.E. Matheson, Vol. II (1984), Menlo Park CA: Strategic Decisions Group.
- Koller, D.; Milch, B. (октобар 2003). „Multi-agent influence diagrams for representing and solving games” (PDF). Games and Economic Behavior. 45: 181—221. doi:10.1016/S0899-8256(02)00544-4.
- Pearl, Judea (1988). Probabilistic Reasoning in Intelligent Systems: Networks of Plausible Inference
. Representation and Reasoning Series. San Mateo CA: Morgan Kaufmann. ISBN 0-934613-73-7. - Shachter, R.D. (1986). „Evaluating influence diagrams” (PDF). Operations Research. 34 (6): 871—882. doi:10.1287/opre.34.6.871.
- Shachter, R.D. (1988). „Probabilistic inference and influence diagrams” (PDF). Operations Research. 36 (4): 589—604. doi:10.1287/opre.36.4.589. hdl:10338.dmlcz/135724 .
- Virine, Lev; Trumper, Michael (2008). Project Decisions: The Art and Science. Vienna VA: Management Concepts. ISBN 978-1-56726-217-9.
- Pearl, J. (1985). Bayesian Networks: A Model of Self-Activated Memory for Evidential Reasoning (UCLA Technical Report CSD-850017). Proceedings of the Seventh Annual Conference of the Cognitive Science Society 15–17 April 1985. University of California, Irvine, CA. стр. 329—334. Приступљено 2010-05-01.
- Pearl, J. (децембар 2005). „Influence Diagrams — Historical and Personal Perspectives” (PDF). Decision Analysis. 2 (4): 232—4. doi:10.1287/deca.1050.0055.
