Википедија

Efren Rejes

Efren „Bata” Manalang Rejes (rođen 26. avgusta 1954) je filipinski profesionalni igrač bilijara. Osvojio je preko 70 međunarodnih titula i prvi je igrač koji je osvojio svetsko prvenstvo u dve različite discipline u bilijaru. Među svojim brojnim titulama, Reies je četvorostruki svetski šampion u osam lopti, pobednik VPA Svetskom prvenstvu za devet lopti 1999. godine, trostruki pobednik Otvorenog prvensva u Americi (енгл. US Open), dvostruki pobednik Svetske bilijarske lige i 14 puta osvajač Derbi siti klasik turnira. Efren je takođe predstavljao Filipine na Svetskom bilijarskom kupu, pobedivši na turniru zajedno sa svojim partnerom Franciskom Bustamanteom 2006. i 2009. godine. Pobedom nad američkim igračem Erlom Striklendom na događaju Kolor of mani (енгл. Color of Money) 1997. godine, Efren se kući vratio sa do tada najvećom nagradom za jeda meč u istoriji bilijara, osvojivši 100.000 američkih dolara. Mnogi analitičari, navijači i igrači smatraju da je Bata najveći igrač bilijara svih vremena.[1]

Efren Rejes
OLD, PLH
Efren Rejes izvodi šut
Efren Rejes na WPA World Nine-ball Championship, 2012. godine
Датум рођења(1954-08-26)26. август 1954. (69 год.)
Meksiko (Pampanga), Filipini
Игра под заставом Филипини
НадимакThe Magician, The Maestro, Bata
Билијар игреosam lopti, devet lopti, jedna martinela
Tournament wins
Веће победеPreko 70 većih titula
Светски шампионosam lopti (2004), devet lopti (1999)
Информације о рангирању
Успеси и медаље
Представљајући  Филипини

Muškarci osam lopti
Azijske igre
Бронзана медаља — треће место Busan 2012 Pojedinačno

Karambol od jedne martinele za muškarce
Igre Jugoistočne Azije
Бронзана медаља — треће место Palembang 2011 Pojedinačno
Бронзана медаља — треће место Nejpjido 2013 Pojedinačno
Бронзана медаља — треће место Singapur 2015 Pojedinačno
Бронзана медаља — треће место Filipini 2019l Pojedinačno

Karambol od tri martinele za muškarce
Igre Jugoistočne Azije
Бронзана медаља — треће место Palembang 2011 Pojedinačno

Efren je dobio nadimak „Mađioničar“ - zbog svoje sposobnosti na bilijar stolu - i „Bata“, da bi se razlikovao od istoimenog kolege u bilijaru. Pored klasičnog bilijara, Efren je igrao i ostale bilijarske igre, kao što su Karambol, odnosno karambol od tri martinele.

Karijera уреди

Rane godine уреди

Efren je rođen u filipinskom gradu Pampanga, 26. avgusta 1954. godine.[2] Svoju ljubav prema bilijaru pokazivao je od malih nogu. Sa pet godina se preselio u Manili kod ujaka koji je posedovao bilijar.[3] Kao mali, voleo je da igra bilijar,[3] a pošto nije bio dovoljno visok da bi mogao da dođe do stola, često bi nosio potpetica napravljene od koka-kolinih kutija.[4]

Kockajući se od malih nogu, prvi novac zaradio je od meča kada je imao devet godina i nastavio je da se takmiči u bilijaru sa tri martinele tokom 1960-ih i 1970-ih.[3] Nakon što je ostvario niz pobeda, zapazili su ga agenti. To mu je dalo priliku da se takmiči na većim turnirima.[5]

Profesionalna karijera уреди

Godine 1983, Efren je u finalu Filipinskog prvenstva u bilijaru, koje se igralo u rotaciji, preuzeo pobedu od Pepita Dakera. Finale se igralo u trci do 39, a igralo se nekoliko partija nedeljno. Efren je pobedio Dakera sa 39-32.[6] Tokom 1980-ih, Efren je smatran za vrhunskim igračem ali nije bio naširoko poznat. Svetsku slavu stekao je odlaskom u Sjedinjene Američke Države. Tvrdio je da je zarađivao 80.000 dolara nedeljno, što ga je povećalo njegovu poplarnost u Filipinima.[7]

Efren je počeo da osvaja brojne turnire u Sjedinjenim Američkim Državama, Evropi i delovima Azije, prikupljajući pažnju i priznanje širom sveta. Na početku karijere koristio je pseudonime kao što je „Cesar Morales“ da sakrije svoj identitet kako bi mu bilo dozvoljeno da se takmiči.[8] Efren je postao međunarodno poznat na Otvorenom šampionatu SAD sa 9 lopti 1994. godine. Zauzevši treće mesto 1985. godine,[9] pobedio je Nika Varnera u finalu i postao prvi neamerikanac koji je pobedio na ovom događaju.[10][11]

Dve godine kasnije, Efren i Erl Striklend izabrani su da se takmiče u događaju, nazvanom po nedavno objavljenom filmu „The Color of Money”.[12] Događaj je bio u vidu trodnevnog meča sa devet kuglica u trci do 120.[13] Održan je u Hongkongu, sa nagradom za pobednika od 100.000 dolara.[13] Efren je pobedio u meču sa rezultatom 120–117, uprkos tome što je zaostajao u trci za osvajanje najveće novčane nagrade u profesionalnom bilijaru.[13] Godine 1999. Efren je osvojio prvo televizijsko Svetsko profesionalno prvenstvo u bilijaru. U to vreme turnir nije priznala Svetska asocijacija bilijara, koja je vodila sopstveni događaj, iako su kasnije priznali da je turnir zvanično svetsko prvenstvo.[14][15] Godine 2001. godine, Efren je učestvovao na otvorenom prvenstu Tokia, koji je imao preko 700 učesnika i ukupan fond od 100 miliona ¥ (850.000 američkih dolara). Efren je dominirao tokom celog turnira, pobedivši Nilsa Fejena u finalu sa rezultatom 15–7. Osvojio je prvu nagradu od 20 miliona ¥ (170.000 američkih dolara). U to vreme, ovo je bila najveća prva nagrada na bilo kom bilijarskom turniru.[16]

 
Efren Rejes nakon osvajanja „IPT King of the Hill”, 2005. godine

Efren je 2002. godine osvojio Međunarodni šampiona, pobedivši Mika Imonena u odlučujućoj partiji.[17] Stigao je do finala VPA Svetskog prvenstva u osam lopti 2004. godine, gde se u finalu sastao sa Marlonom Manalom.[18][19] Gubio je 0–4, ali je preokrenuo igru i pobedio sa konačnim rezultatom 11–8.[20] Pobeda je učinila Efrena prvim igračem koji je osvojio VPA svetsko prvenstvo u više od jedne discipline.[20]

Efren je 2005. godine osvojio IPT King of the Hill Shootout sa osam kuglica, koji je do tada ponudio najvišu glavnu nagradu u bilo kom turnira u profesionalnom bilijaru - 200.000 američkih dolara.[21] U finalu se susreo sa Majkom Sigelom u meču od tri seta, pobedivši 8-0 u prvom i 8-5 u drugom.[22] Sledeće godine, Efrewn je osvojio IPT Svetsko prvenstvo u osmorici Zajedno sa Rodni Morisom pri rezultatu 8–6, zaradivši 500.000 američkih dolara - veću sumu od one koju je zaradio na događaju „King of the Hill”. Međutim, zbog finansijskih problema IPT-a, on nije uspeo da isplati ovu sumu.[23]

Udružio se sa Franciskom Bustamanteom da bi predstavljao Filipine na Svetskom kupu u bilijaru. Stigli su do finala 2006. godine, gde su se susreli sa Earlom Striklendsom i Rodnijem Morisom koji su predstavljali Sjedinjene Američke Države.[24] Osvojili su sedam uzastopnih pobeda da bi pobedili u pri konačkim rezultatom 13–5.[25] Efren je, takođe, pobedio na događaju iz 2009. godine još jednom udruživši se sa Bustamanteom.[26] Par se u finalu sastao sa nemačkim timom Ralfom Sukeo i Torstenom Homanom i pobedio sa 11–9.[27][28][29]

Od 2019. godine, Efren se i dalje aktivno takmiči u profesionalnom bilijaru.[30] Sveukupno posmatrano, on je najuspešniji igrač turnira Derbi siti klasik (Derby City Classic),[31] koji je u pet navrata osvojio celokupno prvenstvo. Takođe je osvojio pet bronzanih medalja na Igrama u jugoistočnoj Aziji i bronzanu medalju na Azijskim igrama sa osam lopti 2002. godine.[30][32][33]

Mediji уреди

Efren je poznat po svojoj izuzetno kreativnoj igri.[34][35] Njega često nazivaju nadimkom „Bata“, što na filipinskom znači „dete“, a dali su mu ga bliski prijatelji kako bi se razlikovao od starijeg Efrena koji je takođe igrao bilijar.[36][37] Efrenova sposobnost igranja i udaraca dovelo ga je do toga da stekne nadimak „Mađioničar“.[38][39] Kada je Rejes prvi put stigao u Sjedinjene Američke Države, uzeo je ime Cesar Morales jer je znao da su igrači čuli njegovo ime, ali da ga nisu videli i nisu znali kako, a on je želeo da sakrije identitet.

Godine 2003. Efren se našao u filipinskom filmu „Pakners”, zajedno sa glumcem Fernandom Poeom mlađim, što je bio zadnji Poeov film pre njegove kandidature za predsednika, a potom i smrti 2004. godine. Efren se takođe pojavio i u kratkom filmu „Nineball” 2007.[40] U jednoj epizodi TV serije „Magpakailanman”, priča prati mladog Efrena Rejesa (tumačio ga je Andžo Iljano) u ranim danima igranja bilijara dok je napredovao od amaterskog igrača ka profesionalnom vrhu.[41]

Efren živi u Anđelesu na Filipinima sa suprugom Suzan i njihovo troje dece.[3] Izjavio je da je balkline njegov omiljeni sport,[42] a iz hobija igra šah.[3]

Priznanja уреди

Brojni kolege i profesionalni igrači naveli su Efrena Rejesa za najboljeg igrača bilijara svih vremena.[43][44] Tokom televizijskog komentara ESPN-a o polufinalnog meča između Efrena i Mika Imonena na Otvorenom prvenstvu u devet lopti Bilijarskog kongresa Amerike 2000. godine, profesionalni veteran Bili Inkardona izjavio je da je Rejes „nesporno najbolji igrač na svetu - posebno kada uzmete u obzir sve igre - on može igrati bilo koju igru kao i bilo ko, možda i bolji od bilo koga .... Po mom mišljenju gledamo verovatno najvećeg igrača u mom životu i gledam bilijar veći deo tokom četrdeset godina.”[44][45]

Godine 1995. magazin „Billiards Digest” proglasio je Efrena igračem godine.[46] Sledeće godine, kada se rangirao na prvo mesto američke Pro biljarske turneje, u izdanju časopisa u junu 1996. objavljena je anketa „biljarnih poznavalaca“ - profesionalnih igrača biljara, poznavalaca industrije i slično - kako bi izabrali najbolje u bilijaru u raznim kategorijama.[46] Bilijarska Elita proglasila je Efrena najboljim igračem svih vremena.[46] Časopis je napisao: „Iako mnoštvo genija iz obiluje, Efren Rejes, čiju hrabrost ponekad zaklanja njegova zvezda sa 9 lopti, bio je popularan izbor. Postoji li nešto što Bata ne može da učini?”[46]


Efren je postao prvi Azijac koji je primljen u Kuću slavnih američkih bilijarskih kongresa 2003.[47][48] Takođe je primljen u Kuću slavnih u jednoj martineli 2004. godine.[49] Efren je imenovan za filipinskog sportskog ambasadora za Igre jugoistočne Azije 2005. godine.[45]

Efren je u tri navrata nagrađen od strane Filipskog udruženja sportskih pisaca: 1999, 2001, i 2006. godine.[50] Odlikovan je medaljom filipnske Legije časti,[51] i uvršten u 60 azijskih heroja magazina Tajm 2006. godine.[51] Takođe je 2006. godine nagrađen filipinskim ordenom Lakandula „Šampion za život“. [52][53]Pet puta je bio na vrhu AZ biljarske liste: 2001,[54] 2002,[55] 2004,[56] 2005[57] i 2006.[58] godine. Godine 2006. postavio je rekord u zaradi, zaradivši u jednoj godini 646 hiljada dolara.[58]

Glavne titule i dostignuća уреди

Efren Rejes je osvajač preko 70 titula. [48]

  • "6th Annual Junior Norris Memorial Shootout 9-Ball Champion", 2019.
  • 1st Asian Culture Day Lifetime Achievement Award, 2018. (Las Vegas, Nevada, SAD)
  • Taiwan Pool Classic (Team Philippines), 2018.
  • Treće mesto na The Break Room 8-Ball Classic, 2018.
  • Accu-Stats Make-It-Happen One-Pocket Invitational, 2016.[59][60]
  • Accu-Stats Make-It-Happen One-Pocket Invitational, 2015.[61][62][63]
  • Smokin' Aces One-Pocket Shootout, 2014.[68]
  • Chuck Markulis Memorial One-Pocket Division, 2012.[72]
  • World Mixed Doubles Classic (zajedno sa Rubilenom Amitom), 2011.[73]
  • US Open One Pocket Championship, 2011.[74]
  • Otvoreno prvenstvo španije 2010[75]
  • Predator International Ten-Ball Championship, 2010.[76]
  • Derby City Classic Master of the Table, 2010.[77]
  • Derby City Classic Fatboy Challenge 10-Ball, 2010.[78]
  • Derby City Classic Nine-Ball, 2010.[79]
  • Asia vs. Europe Challenge Match, 2010.[80]
  • World Mixed Doubles Classic (zajedno sa Rubilenom Amitom), 2009.[81]
  • Galveston World Classic One Pocket, 2009.[82]
  • World Cup of Pool (zajedno sa Franciskom Bustomanteom), 2009.[83]
  • Derby City Classic Master of the Table, 2007.[84]
  • Derby City Classic One-Pocket, 2007.[85]
  • San Miguel Asian 9-Ball Tour, 2006.[86]
  • IPT World Open Eight-ball Championship, 2006.[87]
  • World Cup of Pool (zajedno sa Franciskom Bustomanteom), 2006.[88]
  • San Miguel Asian 9-Ball Tour, 2006.[89]
  • Derby City Classic One-Pocket, 2006.[90]
  • IPT King of the Hill Eight-Ball Shootout, 2005.[91]
  • San Miguel Asian 9-Ball Tour, 2005.[92]
  • All Japan Championship, 2005.[93]
  • Derby City Classic Master of the Table, 2005.[94]
  • Derby City Classic Nine-Ball, 2005.[95]
  • Derby City Classic One-Pocket, 2005.[96]
  • WPA World Eight-ball Championship, 2004.[97]
  • On Cue 3: Intercontinental Conquest, 2004.[98]
  • San Miguel Asian 9-Ball Tour, 2004.[99]
  • San Miguel Asian 9-Ball Tour, 2004.[100]
  • Derby City Classic One-Pocket, 2004.[101]
  • Billiard Congress of America BCA Hall of Fame, 2003.
  • World Classic Billiards Tournament, 2003.[102]
  • Las Vegas Nine-Ball Open, 2003.[103]
  • San Miguel Asian 9-Ball Tour, 2003.[104]
  • Mid-Atlantic Nine-Ball Championship, 2003.[105]
  • All Japan Championship, 2003.[106]
  • Asian Game Cue sports at the 2002 Asian Games, 2002.
  • World Pool League, 2002.[107]
  • Cafe Puro Challenge of the Masters, 2002.[108]
  • Shooters Labor Day Weekend Open Nine-Ball, 2002.[109]
  • International Challenge of Champions, 2002.[110]
  • World Pool League, 2001.[111]
  • US Masters Nine-Ball, 2001.[114]
  • U.S. Open One-Pocket Championship, 2000.[116]
  • PBT World Eight-Ball Championship, 2000.
  • Camel Pro Eight-Ball Championship, 2000.[106]
  • Pennsylvania State Nine-Ball Championship, 2000.[117]
  • USA Billiards Challenger Event 2, 2000.[118]
  • ESPN Ultimate Nine-Ball Challenge, 1999.[119]
  • ESPN Ultimate Shootout, 1999.[120]
  • Sands Regency Open 29 Nine-Ball Championship, 1999.[106]
  • World Professional Pool Championship, 1999.
  • Derby City Classic Master of the Table, 1999.[106]
  • Derby City Classic One-Pocket, 1999.[121]
  • World Eight-Ball Championship, 1998.[106][појаснити]
  • Camel South Jersey Ten-Ball Open, 1998.[106]
  • PCA Shooters Challenge, 1997[106]
  • PCA Treasure Island Resort Event, 1997[106]
  • The Color of Money (vs. Erl Striklend), 1996[106]
  • PBT World Eight-Ball Championship, 1996
  • PBT Legends of Nine-Ball Championshipv[106]
  • Camel World Nine-Ball Championship, 1996[106]
  • PBT Western Open, 1996[106]
  • PBT Florida Flare Up III, 1996.[106]
  • Sands Regency Open 21 Nine-Ball Championship, 1995.[106]
  • PBT World Eight-Ball Championship, 1995.
  • Pro Tour Nine-Ball Championship, 1995.[106]
  • Maine 14.1 Event, 1995.[106]
  • Bicycle Club VII, 1995.[106]
  • U.S. Open 9-Ball Championships, 1994.[122]
  • PBT Bicycle Club Invitational, 1994.[106]
  • International Nine-Ball Classic, 1992.[106]
  • World Nine-Ball Open (Tokio), 1992.[106]
  • World Cup (Tajpei), 1990.[106]
  • PBA McDermott Masters Nine-Ball, 1988[106]
  • Sands Regency Nine-Ball Championship, 1986.[106]
  • Sands Regency Nine-Ball Championship, 1985.[106]
  • Red's Nine-Ball Open, 1985.[106]
  • Tar Heel Open, 1985.[106]
  • Willard's Open, 1985.[106]
  • Chicago Billiard Cafe Open, 1985.[106]

Reference уреди

  1. ^ https://sportsshow.net/best-pool-players/
  2. ^ „Efren REYES -”. azbilliards.com. Архивирано из оригинала 12. 5. 2019. г. Приступљено 25. 8. 2020. 
  3. ^ а б в г д Jordan, Pat. „The Magician”. The Atlantic. Архивирано из оригинала 12. 5. 2020. г. Приступљено 25. 8. 2020. 
  4. ^ „Billiards Star Reyes Gets Everyone into the Pool”. NPR. Архивирано из оригинала 30. 12. 2018. г. Приступљено 23. 8. 2020. 
  5. ^ „Seeking first SEA Games gold, Efren 'Bata' Reyes plays in unique pool event”. Rappler. Архивирано из оригинала 23. 8. 2020. г. Приступљено 23. 8. 2020. 
  6. ^ Makabenta, Yen (20. 2. 1983). „Efren Reyes: KING OF THE BILLIARD HOTSHOTS”. Observer. 
  7. ^ Forrest, Brett (8. 5. 2012). „Running the tables”. ESPN The Magazine. Архивирано из оригинала 9. 5. 2012. г. Приступљено 8. 5. 2012. 
  8. ^ „Efren Reyes interview”. AZBilliards. 7. 12. 2005. Архивирано из оригинала 7. 12. 2005. г. 
  9. ^ „US Open 9-Ball Championship 1985”. azbilliards.com. Архивирано из оригинала 26. 3. 2015. г. Приступљено 24. 8. 2020. 
  10. ^ „US Open 9-Ball Championships – Accu-Stat Results”. Архивирано из оригинала 23. 8. 2020. г. Приступљено 23. 8. 2020. 
  11. ^ Rosa, Santo La (29. 11. 2019). History of Billiards through its Champions Part four. ISBN 9780244834029. Архивирано из оригинала 23. 8. 2020. г. Приступљено 23. 8. 2020. 
  12. ^ „'Bata' Reyes, Strickland in $100,000 duel”. Manila Standard Today. 27. 11. 1996. стр. 15. 
  13. ^ а б в Manlosa, Rommel C. (2. 1. 2014). „Battle of legends”. SunStar. Архивирано из оригинала 3. 2. 2014. г. Приступљено 28. 1. 2014. 
  14. ^ „Tribute Page for FCC”. CodePen. Архивирано из оригинала 10. 1. 2019. г. Приступљено 10. 1. 2019. 
  15. ^ „Table No. 1: Efren "The Magician" Reyes”. Bata Bar & Billiards. Архивирано из оригинала 21. 5. 2018. г. Приступљено 10. 1. 2019. 
  16. ^ „Hall of Fame Inductees, 2002–2010 – Billiards Congress of America”. bca-pool.com. Архивирано из оригинала 13. 7. 2018. г. Приступљено 25. 8. 2020. 
  17. ^ Leider, Nick. „The Big Time”. Billiards Digest. Billiards Digest Magazine. Архивирано из оригинала 13. 2. 2017. г. Приступљено 13. 2. 2017. 
  18. ^ Forsyth, Jerry (1. 10. 2004). „It's either Efren or Marlon”. azbilliards.com. Архивирано из оригинала 25. 8. 2020. г. Приступљено 24. 8. 2020. 
  19. ^ „World Champions”. Wpa-pool.com. World Pool-Billiard Association. Архивирано из оригинала 18. 6. 2012. г. Приступљено 14. 2. 2016. 
  20. ^ а б Forsyth, Jerry (1. 10. 2004). „Efren Wins!”. azbilliards.com. Архивирано из оригинала 17. 3. 2016. г. Приступљено 24. 8. 2020. 
  21. ^ „International Pool Tour – 2006 Season Preview” (PDF). billiardsdigest.com. 7. 7. 2006. Архивирано (PDF) из оригинала 5. 9. 2012. г. Приступљено 24. 8. 2020. 
  22. ^ „Reyes crowned King of the Hill”. azbilliards.com. 4. 12. 2005. Архивирано из оригинала 25. 8. 2020. г. Приступљено 24. 8. 2020. 
  23. ^ Leider, Nick. „The Big Time”. Billiards Digest. Архивирано из оригинала 13. 2. 2017. г. Приступљено 13. 2. 2017. 
  24. ^ „Philippines capture World Cup of Pool”. billiardpulse.com. 2. 9. 2006. Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено 25. 8. 2020. 
  25. ^ „Philippines Take First Ever Partypoker.Com World Cup Of Pool”. AZBilliards. Архивирано из оригинала 5. 7. 2017. г. Приступљено 25. 8. 2020. 
  26. ^ „Giants of World Pool Line up for Manila Showdown”. azbilliards.com. 14. 8. 2020. Архивирано из оригинала 5. 7. 2017. г. Приступљено 25. 8. 2020. 
  27. ^ „Bata Reyes, Bustamante Wins World Cup of Pool”. artuji.com. 6. 9. 2009. Архивирано из оригинала 26. 12. 2010. г. 
  28. ^ „Bata, Django lift World Cup over Germans”. Sports Inquirer. 9. 6. 2009. Архивирано из оригинала 7. 9. 2009. г. Приступљено 25. 8. 2020. 
  29. ^ „Pro9 – Europe's No.1 Pool Player Resource”. pro9.co.uk. 5. 9. 2019. Архивирано из оригинала 29. 11. 2019. г. Приступљено 25. 8. 2020. 
  30. ^ а б Giongco, Mark (6. 12. 2019). „'Bata' Reyes bows to Vietnamese foe for another SEA Games bronze”. Philippine Daily Inquirer. Архивирано из оригинала 9. 9. 2020. г. Приступљено 9. 9. 2020. 
  31. ^ „Reyes Reigns Supreme at Derby City”. PoolRoom. Приступљено 25. 8. 2020. 
  32. ^ Marquez, CJ (9. 12. 2019). „After bronze medal finish in SEA Games, 'Bata' Reyes uncertain of future plans”. cnn. Архивирано из оригинала 9. 9. 2020. г. Приступљено 9. 9. 2020. 
  33. ^ „2002 Asian Games Official Report” (PDF). Official Buscan Asian Games organising committee. стр. 289. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 10. 2013. г. 
  34. ^ Jordan, Pat. „The Magician”. The Atlantic. Архивирано из оригинала 12. 5. 2020. г. Приступљено 23. 8. 2020. 
  35. ^ Baumann, Patrick (22. 3. 2016). „Things you can learn from Efren Bata Reyes”. Playing Pool. Приступљено 13. 10. 2020. 
  36. ^ „Efren REYES –”. azbilliards.com. Архивирано из оригинала 12. 5. 2019. г. Приступљено 23. 8. 2020. 
  37. ^ „The”. azbilliards.com. Архивирано из оригинала 19. 8. 2019. г. Приступљено 23. 8. 2020. 
  38. ^ „Beyond The Magician's Veil: Who Is Efren 'Bata' Reyes?”. Esquiremag.ph. Архивирано из оригинала 24. 12. 2019. г. Приступљено 23. 8. 2020. 
  39. ^ „Why "Bata"?”. Bata Bar & Billiards. Архивирано из оригинала 21. 5. 2018. г. Приступљено 23. 8. 2020. 
  40. ^ News, ABS-CBN (5. 5. 2008). „Bata & Django to star in Hollywood movie”. ABS-CBN News. Архивирано из оригинала 25. 1. 2020. г. Приступљено 23. 8. 2020. 
  41. ^ (PHNO), PHILIPPINE HEADLINE NEWS ONLINE. „ARA MINA REACTS TO HOMEWRECKER TAG; 'MAGPAKAILANMAN' TRIBUTE TO BATA REYES”. newsflash.org. Архивирано из оригинала 2. 6. 2012. г. Приступљено 23. 8. 2020. 
  42. ^ Janquitto, Andy. „#carom #billiards The Feel Of It”. 3-Cushion Billiards. Архивирано из оригинала 9. 9. 2020. г. Приступљено 25. 8. 2020. 
  43. ^ „THE GREAT ONES: Efren Reyes”. Chalk Is Free. 16. 4. 2011. Архивирано из оригинала 5. 11. 2014. г. Приступљено 5. 11. 2014. 
  44. ^ а б „2000 Billiard Congress of America Open Nine-ball Championship, playoff round 1 playoff: Efren Reyes against Mika Immonen.”. BCA Open Nine-ball Championship. ESPN Classic. 13. 2. 2009. 
  45. ^ а б „Table No. 1: Efren "The Magician" Reyes”. Bata Bar & Billiards. Архивирано из оригинала 21. 5. 2018. г. Приступљено 23. 8. 2020. 
  46. ^ а б в г Mangahas, Mahar (2. 9. 1996). „Pinoys in Billiards' Best”. Manila Standard. Manila. стр. 25B. Архивирано из оригинала 23. 8. 2020. г. Приступљено 23. 8. 2020. 
  47. ^ „Billiard Congress of America Hall of Fame”. Архивирано из оригинала 21. 12. 2010. г. Приступљено 11. 7. 2008. 
  48. ^ а б „Top 10 Best Pool Players of All Time | Greatest Pool Players”. Sports Show. Архивирано из оригинала 22. 6. 2020. г. Приступљено 23. 8. 2020. 
  49. ^ „Efren Reyes”. onepocket.org. Архивирано из оригинала 16. 2. 2020. г. Приступљено 23. 8. 2020. 
  50. ^ „Efren 'Bata' Reyes to be feted in PSA Awards 2020”. Rappler. Архивирано из оригинала 23. 8. 2020. г. Приступљено 23. 8. 2020. 
  51. ^ а б Iñigo, Manolo R. „Can Efren Reyes nail a third world title?”. Philippine Daily Inquirer. Архивирано из оригинала 22. 10. 2015. г. Приступљено 23. 8. 2020. 
  52. ^ „The Order of Lakandula”. Official Gazette of the Republic of the Philippines. Архивирано из оригинала 14. 1. 2018. г. Приступљено 23. 7. 2016. 
  53. ^ „Executive Order No. 540, s. 2006”. Official Gazette. Presidential Communications Development and Strategic Planning Office. Архивирано из оригинала 23. 8. 2020. г. Приступљено 9. 11. 2012. 
  54. ^ „2001 AZB MONEY LEADERBOARD”. Архивирано из оригинала 21. 2. 2014. г. Приступљено 4. 2. 2014. 
  55. ^ „2002 AZB MONEY LEADERBOARD”. Архивирано из оригинала 21. 2. 2014. г. Приступљено 4. 2. 2014. 
  56. ^ „2004 AZB MONEY LEADERBOARD”. Архивирано из оригинала 21. 2. 2014. г. Приступљено 4. 2. 2014. 
  57. ^ „2005 AZB MONEY LEADERBOARD”. Архивирано из оригинала 21. 2. 2014. г. Приступљено 4. 2. 2014. 
  58. ^ а б „2006 AZB MONEY LEADERBOARD”. Архивирано из оригинала 21. 2. 2014. г. Приступљено 4. 2. 2014. 
  59. ^ „Efren Reyes Defends Make It Happen Title”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 18. 1. 2017. г. Приступљено 6. 6. 2016. 
  60. ^ „Accu-Stats Make-It-Happen One-Pocket 2016”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 18. 1. 2017. г. Приступљено 5. 6. 2019. 
  61. ^ „Reyes Wins 2015 Accu-Stats Make It Happen One-Pocket”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 10. 8. 2015. г. Приступљено 29. 6. 2015. 
  62. ^ „Accu-Stats Make-It-Happen One-Pocket”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 3. 7. 2015. г. Приступљено 28. 6. 2015. 
  63. ^ „EFREN ‘BATA’ REYES WEAVES HIS MAGIC TO WIN ACCU-STATS ‘MAKE IT HAPPEN' ONE POCKET INVITATIONAL”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 5. 7. 2015. г. Приступљено 3. 7. 2015. 
  64. ^ „'Bata' Reyes shows why he is still the man to beat”. rappler.com. Архивирано из оригинала 27. 2. 2015. г. Приступљено 13. 12. 2014. 
  65. ^ „Efren Reyes captures Manny Pacquiao 10 Ball tilt in Gen San”. ph.sports.yahoo.com. Архивирано из оригинала 16. 12. 2014. г. Приступљено 13. 12. 2014. 
  66. ^ „‘BATA’ REYES SHOWS WHY HE IS STILL THE MAN TO BEAT”. gensantimes.com. Архивирано из оригинала 13. 12. 2014. г. Приступљено 12. 12. 2014. 
  67. ^ „2ND MANNY PACQUIAO CUP SINGLES”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 14. 12. 2014. г. Приступљено 11. 12. 2014. 
  68. ^ „Smokin Aces One Pocket Shootout”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 15. 10. 2014. г. Приступљено 2. 10. 2014. 
  69. ^ „Efren Reyes wins 6th Derby City Classic One-Pocket crown”. ph.sports.yahoo. Архивирано из оригинала 24. 2. 2014. г. Приступљено 1. 2. 2014. 
  70. ^ „DCC 2014 1P Div.”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 3. 2. 2014. г. Приступљено 30. 1. 2014. 
  71. ^ „Reyes Wins One Pocket Title at Derby Day Seven”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 3. 2. 2014. г. Приступљено 1. 2. 2014. 
  72. ^ „Chuck Markulis Memorial One Pocket Division”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 12. 9. 2013. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  73. ^ „Bata, Amit retain World Mixed Doubles crown”. Philippine Daily Inquirer. Архивирано из оригинала 22. 12. 2011. г. Приступљено 3. 12. 2011. 
  74. ^ „US Open One Pocket 2011”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 26. 8. 2013. г. Приступљено 15. 5. 2011. 
  75. ^ „Spanish Open 2010”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 11. 9. 2013. г. Приступљено 23. 6. 2010. 
  76. ^ „Predator Int'l 10B C'ship 2010”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 11. 9. 2013. г. Приступљено 19. 9. 2010. 
  77. ^ „DCC 2010 Master of the Table”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 19. 8. 2014. г. Приступљено 31. 1. 2010. 
  78. ^ „DCC 2010 Fatboy Challenge”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 29. 8. 2013. г. Приступљено 31. 1. 2010. 
  79. ^ „DCC 2010 9B Div.”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 8. 9. 2013. г. Приступљено 31. 1. 2010. 
  80. ^ „Asia vs Europe Chall. Match”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 11. 9. 2013. г. Приступљено 17. 1. 2010. 
  81. ^ „World Mixed Doubles Cl. 2009”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 12. 9. 2013. г. Приступљено 3. 12. 2009. 
  82. ^ „World Classic 1P Event”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 24. 8. 2013. г. Приступљено 20. 9. 2009. 
  83. ^ „World Cup of Pool 2009”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 2. 9. 2013. г. Приступљено 6. 9. 2009. 
  84. ^ „DCC 2007 Master of the Table”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 13. 9. 2013. г. Приступљено 13. 1. 2007. 
  85. ^ „DCC 2007 1P Div.”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 24. 8. 2013. г. Приступљено 13. 1. 2007. 
  86. ^ „San Miguel Tour 2006 Stop 4”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 28. 9. 2013. г. Приступљено 17. 9. 2006. 
  87. ^ „IPT World Open 8-Ball 2006”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 25. 8. 2013. г. Приступљено 10. 9. 2006. 
  88. ^ „World Cup of Pool 2006”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 2. 9. 2013. г. Приступљено 26. 8. 2006. 
  89. ^ „San Miguel Tour 2006 Stop 1”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 12. 9. 2013. г. Приступљено 7. 5. 2006. 
  90. ^ „DCC 2006 1P Div.”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 25. 8. 2013. г. Приступљено 14. 1. 2006. 
  91. ^ „IPT King of the Hill 2005”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 26. 8. 2013. г. Приступљено 4. 12. 2005. 
  92. ^ „San Miguel Tour 2005 Stop 2”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 11. 9. 2013. г. Приступљено 3. 4. 2005. 
  93. ^ „All Japan Men C'ship 2005”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 28. 9. 2013. г. Приступљено 20. 3. 2005. 
  94. ^ „DCC 2005 Master of the Table”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 26. 8. 2013. г. Приступљено 22. 1. 2005. 
  95. ^ „DCC 2005 9B Div.”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 26. 8. 2013. г. Приступљено 22. 1. 2005. 
  96. ^ „DCC 2005 1P Div.”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 26. 8. 2013. г. Приступљено 22. 1. 2005. 
  97. ^ „World 8B C'ship 2004”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 11. 9. 2013. г. Приступљено 1. 10. 2004. 
  98. ^ „On Cue 3: Continental Conquest”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 15. 9. 2013. г. Приступљено 29. 8. 2004. 
  99. ^ „San Miguel Tour 2004 Stop 1”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 11. 9. 2013. г. Приступљено 29. 2. 2004. 
  100. ^ „San Miguel Tour 2004 Stop 2”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 11. 9. 2013. г. Приступљено 14. 3. 2004. 
  101. ^ „DCC 2004 1P Div.”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 27. 8. 2013. г. Приступљено 24. 1. 2004. 
  102. ^ „World Cl. Billiards Tourn't 2003”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 11. 9. 2013. г. Приступљено 10. 10. 2003. 
  103. ^ „Las Vegas Open 2003”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 27. 8. 2013. г. Приступљено 22. 8. 2003. 
  104. ^ „San Miguel Tour 2003 Stop 2”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 11. 9. 2013. г. Приступљено 1. 6. 2003. 
  105. ^ „Mid Atlantic 9B C'ship”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 27. 8. 2013. г. Приступљено 26. 1. 2003. 
  106. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш „Efren Reyes”. Propool.info. Архивирано из оригинала 28. 9. 2013. г. 
  107. ^ „World Pool League 2002”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 28. 9. 2013. г. Приступљено 27. 10. 2002. 
  108. ^ „Cafe Puro Chall. of the Masters”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 26. 8. 2013. г. Приступљено 21. 9. 2002. 
  109. ^ „Shooters Labor Day Weekend Open 9B Tournament”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 28. 9. 2013. г. Приступљено 2. 9. 2002. 
  110. ^ „Challenge of Champions 2002”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 28. 9. 2013. г. Приступљено 15. 8. 2002. 
  111. ^ „World Pool League 2001”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 12. 9. 2013. г. Приступљено 18. 11. 2001. 
  112. ^ „Tokyo 9B Event”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 25. 8. 2013. г. Приступљено 14. 11. 2001. 
  113. ^ „Best Male Pockets Player/Greatest Impact on the Sport”. Billiards Digest. октобар 2003. Архивирано из оригинала 2015-09-23. г. Приступљено 19. 6. 2018. 
  114. ^ „Masters 9B C'ships 2001”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 25. 8. 2013. г. Приступљено 29. 4. 2001. 
  115. ^ „Color of Money II”. Azbilliards.com. Архивирано из оригинала 28. 9. 2013. г. Приступљено 30. 3. 2001. 
  116. ^ „US Open One Pocket 2000”. Azbilliards.com. 10. 9. 2000. Архивирано из оригинала 28. 9. 2013. г. Приступљено 23. 9. 2013. 
  117. ^ „Pennsylvania State 9B C'ship”. Azbilliards.com. 7. 5. 2000. Архивирано из оригинала 28. 9. 2013. г. Приступљено 23. 9. 2013. 
  118. ^ „USA Billiards Chall. Event 2”. Azbilliards.com. 23. 4. 2000. Архивирано из оригинала 28. 9. 2013. г. Приступљено 23. 9. 2013. 
  119. ^ „ESPN U.C. 1999 Men Div.”. Azbilliards.com. 5. 2. 1999. Архивирано из оригинала 28. 9. 2013. г. Приступљено 23. 9. 2013. 
  120. ^ „ESPN U.C. 1999 Men's S.o.”. Azbilliards.com. 5. 2. 1999. Архивирано из оригинала 28. 9. 2013. г. Приступљено 23. 9. 2013. 
  121. ^ „DCC 1999 1P Div.”. Azbilliards.com. 30. 1. 1999. Архивирано из оригинала 28. 9. 2013. г. Приступљено 23. 9. 2013. 
  122. ^ „US Open 9-Ball 1994”. Azbilliards.com. 25. 9. 1994. Архивирано из оригинала 28. 9. 2013. г. Приступљено 23. 9. 2013. 

Spoljašnje veze уреди

 
Efren Rejes на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Efren_Rejes&oldid=26740301”