Википедија

ErbB

Receptor epidermalnog faktora rasta (EGFR) je član ErbB familije od četiri strukturno srodne receptorske tirozinske kinaze. Kod ljudi ova familija obuhvata Her1 (EGFR, ErbB1), Her2 (Neu, ErbB2), Her3 (ErbB3), i Her4 (ErbB4). Simbol gena, ErbB, je izveden iz imena virusnog onkogena sa kojim su ovi receptori homologni: Eritroblastni Leukemijski Viralni Onkogen. Insuficijentna ErbB signalizacija kod ljudi je asocirana sa razvićem neurodegenerativnih oboljenja, kao što su multipla skleroza i Alzheimerova bolest.[1] Kod miševa gubitak signalizacije posredstvom bilo kojeg člana ErbB familije dovodi do embrionske letalnosti sa defektima u nizu organa: pluća, koža, srce, mozak. Prekomerna ErbB signalizacija je povezana sa razvićem mnoštva različitih tipova čvrstih tumora. ErbB-1 i ErbB-2 su prisutni u mnogim ljudskim kancerima, i njihova prekomerna signalizacija može da bude jedan od kritičnih faktora u razviću i malignosti tih tumora.[2]

Članovi familije уреди

ErbB proteinska familija se sastoji od četiri člana

v-ErbB enzimi su homologni sa EGFR, ali im nedostaju sekvence unutar ektodomena vezivanja liganda.

Strukture уреди

ErbB receptori se sastoje od ekstracelularnog regiona ili ektodomena koji sadrži oko 620 aminokiselina, jednoprolaznog transmembranskog regiona, i citoplazmičnog tirozinsko kinaznog domena. Ekstracelularni region svakog člana familije se sastoji od četiri potdomena, L1, CR1, L2, i CR2, pri čemu "L" označava domene bogate sa leucinskim ponavljanjima, a "CR" regione bogate cisteinom. Ti subdomeni us prikazani u plavoj (L1), zelenoj (CR1), žutoj (L2), i crvenoj (CR2) boji na donjoj slici. Potdomeni se takođe obeležavaju sa I-IV, respektivno.[3][4] Donja slika je napravljena koristeći pdb fajlove 1NQL (ErbB-1), 1S78 (ErbB-2), 1M6B (ErbB-3) i 2AHX (ErbB-4).[2][5][6][7]

 
Poređenje struktura ErbB ekstracelularnih domena

Reference уреди

  1. ^ Bublil EM, Yarden Y (2007). „The EGF receptor family: spearheading a merger of signaling and therapeutics”. Curr. Opin. Cell Biol. 19 (2): 124—134. PMID 17314037. doi:10.1016/j.ceb.2007.02.008. 
  2. ^ а б Cho HS, Leahy DJ (2002). „Structure of the extracellular region of HER3 reveals an interdomain tether”. Science. 297 (5585): 1330—1333. PMID 12154198. doi:10.1126/science.1074611. 
  3. ^ Garrett TP, McKern NM, Lou M, Elleman TC, Adams TE, Lovrecz GO, Zhu HJ, Walker F, Frenkel MJ, Hoyne PA, Jorissen RN, Nice EC, Burgess AW, Ward CW (2002). „Crystal structure of a truncated epidermal growth factor receptor extracellular domain bound to transforming growth factor α”. Cell. 110 (6): 763—773. PMID 12297049. doi:10.1016/S0092-8674(02)00940-6. 
  4. ^ Ward CW, Lawrence MC, Streltsov VA, Adams TE, McKern NM (2007). „The insulin and EGF receptor structures: new insights into ligand-induced receptor activation”. Trends Biochem. Sci. 32 (3): 129—137. PMID 17280834. doi:10.1016/j.tibs.2007.01.001. 
  5. ^ Ferguson KM, Berger MB, Mendrola JM, Cho HS, Leahy DJ, Lemmon MA (2003). „EGF activates its receptor by removing interactions that autoinhibit ectodomain dimerization”. Mol. Cell. 11 (2): 507—517. PMID 12620237. doi:10.1016/S1097-2765(03)00047-9. 
  6. ^ Franklin MC, Carey KD, Vajdos FF, Leahy DJ, de Vos AM, Sliwkowski MX (2004). „Insights into ErbB signaling from the structure of the ErbB2-pertuzumab complex”. Cancer Cell. 5 (4): 317—328. PMID 15093539. doi:10.1016/S1535-6108(04)00083-2. 
  7. ^ Bouyain S, Longo PA, Li S, Ferguson KM, Leahy DJ (2005). „The extracellular region of ErbB4 adopts a tethered conformation in the absence of ligand”. Proc. Natl. Acad. Sci. USA. 102 (42): 15024—15029. PMC 1257738  . PMID 16203964. doi:10.1073/pnas.0507591102. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ErbB&oldid=26741162”