Википедија

Cevovodni transport

(преусмерено са Gasovod)

Cevovodni transport je daljinski transport tečnosti ili gasa kroz sistem cevi – cevovod – obično do tržišne oblasti za potrošnju. Najnoviji podaci iz 2014. godine daju ukupno nešto manje od 2.175.000 mi (3.500.000 km) gasovoda u 120 zemalja sveta.[1] Sjedinjene Države imale su 65%, Rusija 8%, a Kanada 3%, tako da je 75% cevovoda bilo u ove tri zemlje.[1]

HDPE cevovodi na rudničkoj lokaciji u Australiji.

Nalazi svetske ankete časopisa Pipeline and Gas Journal pokazuju da je planirano i u izgradnji 118,623 mi (190,905 km) cevovoda. Od toga, 88,976 mi (143,193 km) predstavlja projekte u fazi planiranja i projektovanja; 29,647 mi (47,712 km) odražava cevovode u različitim fazama izgradnje. Tečnost i gasovi se transportuju cevovodima, i bilo koja hemijski stabilna supstanca se može poslati cevovodom.[2] Cevovodi postoje za transport sirove i rafinirane nafte, goriva - kao što su nafta, prirodni gas i biogoriva - i drugih fluida, uključujući kanalizaciju, mulj, vodu, pivo, toplu vodu ili paru na kraće udaljenosti. Cevovodi su korisni za prenos vode za piće ili navodnjavanje na dugim udaljenostima kada se treba kretati po brdima ili kada su kanali loš izbor zbog isparavanja, zagađenja ili uticaja na životnu sredinu.

Naftni cevovodi su napravljeni od čeličnih ili plastičnih cevi koje se obično ukopavaju. Nafta se kroz cevovode premešta pomoću pumpnih stanica duž cevovoda. Prirodni gas (i slična gasovita goriva) su pod pritiskom pretvorena u tečnosti poznate pod nazivom tečni prirodni gas (енгл. Natural Gas Liquids – NGL).[3] Cevovodi za prirodni gas izgrađeni su od ugljeničnog čelika. Vodonični cevovodni transport je transportovanje vodonika kroz cevi. Cevovodi sa transport zapaljivih ili eksplozivnih materija, poput prirodnog gasa ili nafte, predstavljaju posebnu brigu o bezbednosti i dolazilo je do raznih nesreća. Cevovodi mogu biti meta krađe, vandalizma, sabotaža ili čak terorističkih napada. U ratu su naftovodi često meta vojnih napada.

Nafta i prirodni gasУреди

Takođe pogledajte: Spisak svih cevovoda i Spisak cevovoda prirodnog gasa
 
Inspekcijski merač cevovoda prirodnog gasa u Švajcarskog

Neizvesno je kada je izgrađen prvi naftovod za sirovu naftu.[4] Zasluge za razvoj cevovodnog transporta su predmet debata, pri čemu su protivrečne tvrdnje Vladimira Šuhova i kompanije Branobel krajem 19. veka, i Udruženja za transport nafte, koje je prvo izgradilo cevovod od kovanog gvožđa veličine 2 in (51 mm) preko rastojanja od 6 mi (9,7 km) od naftnog polja u Pensilvaniji do železničke stanice u Ojl Kriku, tokom 1860-ih. Cevovodi su generalno najekonomičniji način transporta velikih količina nafte, rafiniranih naftnih proizvoda ili prirodnog gasa preko zemlje. Na primer, 2014. godine cevovodni transport sirove nafte koštao je oko $5 po barelu, dok je železnički prevoz koštao oko $10 do $15 po barelu.[5] Transport drumskim cisternama ima još veće troškove zbog dodatne radne snage; zapošljavanje na dovršenim cevovodima predstavlja samo „1% zaposlenih u industriji drumskog prevoza.”[6]

U Sjedinjenim Državama 70% sirove nafte i naftnih derivata isporučuje se cevovodom (23% brodom, 4% kamionima, i 3% železnicom). U Kanadi se za prirodni gas i naftne derivate, 97% isporučuje cevovodom.[5]

Prirodni gas (i slična gasovita goriva) se pod relativno malim pritiskom pretvaraju u tečnosti poznate pod nazivom tečni prirodni gas (енгл. Natural Gas Liquids – NGL). Mala postrojenja za preradu NGL-a mogu se nalaziti u naftnim poljima, tako da se butanska i propanska tečnost pod malim pritiskom 125 psi (860 kPa) mogu isporučiti železnicom, kamionom ili cevovodom. Propan se može koristiti kao gorivo u naftnim poljima za zagrevanje različitih objekata koje koriste naftne bušilice ili oprema, i za kamione koji se koriste na naftnom polju. Propan se može pretvoriti iz gasa u tečnost pod laganim pritiskom, oko 100 psi u zavisnosti od temperature, a na maloprodajnim stanicama se pumpa u automobile i teretna vozila pri manje od 125 psi (860 kPa). Cevovodi i železnička kola koriste približno dvostruki pritisak da bi pumpali na 250 psi (1.700 kPa).

 
Izdignuti deo Aljaskanskog cevovoda.

Udaljenost za isporuku propana do tržišta mnogo je kraća, jer hiljade postrojenja za preradu prirodnog gasa nalaze se u naftnim poljima ili u njihovoj blizini. Mnoge naftne kompanije bakenskih formacija u severnoj Dakoti, Montani, Manitobi i Saskačevanu razdvajaju NGL u polju, omogućavajući bušiocama da prodaju propan direktno malim veletrgovcima, eliminišući kontrolu proizvoda i cena za propan i butan velikih rafinerija.

ReferenceУреди

  1. ^ а б „The World Factbook — Central Intelligence Agency”. www.cia.gov. Архивирано из оригинала на датум 21. 8. 2016. Приступљено 6. 9. 2016. 
  2. ^ „Pipeline transport”. Архивирано из оригинала на датум 11. 02. 2015. Приступљено 26. 1. 2015. 
  3. ^ „» The Transportation of Natural Gas NaturalGas.org”. Приступљено 18. 7. 2019. 
  4. ^ Waldman, Jonathan (6. 7. 2017). „How the Oil Pipeline Began”. Nautilus (science magazine). Архивирано из оригинала на датум 22. 11. 2019. Приступљено 6. 7. 2017. 
  5. ^ а б Conca, James (26. 4. 2014). „Pick Your Poison For Crude -- Pipeline, Rail, Truck Or Boat”. Forbes. 
  6. ^ „Oil Pipeline Logistics” (PDF). Cepac.cheme.cmu.edu. Приступљено 4. 5. 2015. 

Spoljašnje vezeУреди

 
Cevovodni transport na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Cevovodni_transport&oldid=25316801”