Отворите главни мени

Gilbertov sindrom, poznat kao i Gilbert-Meulengrahtov sindrom, nasledni je poremećaj metabolizma bilirubina.[1][2][3][4][5][6] Vodeći simptom bolesti je žutica uzrokovana povišenom koncentracijom nekonjugiranog bilirubina u krvi. Bolest je česta i zahvata oko 5% populacije (prema nekima 10%).

Gilbertov sindrom
Bilirubin.svg
Bilirubin
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostендокринологија
ICD-10E80.4
ICD-9-CM277.4
OMIM143500
DiseasesDB5218
MedlinePlus000301
eMedicinemed/870
Patient UKGilbertov sindrom
MeSHD005878

Uzrok hiperbilirubinemije je smanjena aktivnost enzima glukuronoziltransferaze (bilirubin-uridin-difosfat-glukuronozilltransferaza, B-UGT), koji konjugira bilirubin i još neke molekule. Konjugacijom bilirubin postaje rastvorljiv, te se izlučuje putem žuči u dvanaestopalačno crevo.

Gilbertov sindrom je u većini slučajeva bezopasna bolest koja ne zahteva lečenje, a manifestira se žuticom usled povišenja bilirubina u krvi (što može biti povezano sa stresom npr. gladovanje, fizički napor, infektivna bolest) i nespecifičnim simptomima kao što su mučnina, umor, proliv, glavobolja, smanjenje apetita, kojima se za sada ne može utvrditi pravi uzrok.

Neki lekovi se metabolizuju delovanjem enzima B-UGT, zbog čega može doći do povišene koncetracije tih lekova ili njihovih razgradnih produkata u krvi.

Sindrom je nazvan prema naučnicima Nikolasu Avgustinu Gilbertu i Džens Einar Meulengrahtu, te se u nemačkoj literaturi susreće i naziv Morbus Meulengraht.

ReferenceУреди

Spoljašnje vezeУреди

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).