Golov snop
Golov snop ili fasciculus gracilis Golli je neuronske put unutar kičmene moždine, koji šalje epikritične i proprioceptivne informacije, naročito iz donjih udova do mozga. On pripada pripada zadnjim putevima zadnje kolumne kičmene moždine.
| Golov snop | |
|---|---|
 Golov snop označen je plavom bojom u gornjem desnom uglu. | |
 Dijagram snopa u kičmenoj moždini. | |
| Детаљи | |
| Идентификатори | |
| Латински | Fasciculus gracilis medullae spinalis |
| NeuroLex ID | birnlex_1282 |
| TA | A14.1.02.243 A14.1.04.018 A14.1.04.107 |
| FMA | 258416 |
| Анатомска терминологија | |
Poreklo naziva уреди
Eponim — Fasciculus gracilis Golli nosi ime švajcarskog neuroanatoma Fridriha Gola koji 1860. prvi opisao ovu anatomsku strukturu kičmene moždine.[1]
Anatomija уреди
Putevi zadnje kolumne kičmene moždine su direktni nastavaka vakana pseudounipolarnih ćelija spinalnih gangliona kičmene moždine Sistem dorzalne kolumne čine dva puta: središnji Golov snop (lat. fasciculus gracillis Golli) i lateralni Burdachi snop (lat. fasciculus cuneatus Burdachi).
- Golov snop
Medijalni (fasciculus gracillis Golli) ili Golov snop čine aksoni pseudounipolarnih ćelija koji odgovaraju donjim segmentima kičmene moždine. Neprekinuta vlakna koja ulaze u produženu moždinu završavaju se u istoimenom jedru ovog snopa.
- Burdachi snop
Lateralni Burdachov snop (lat. fasciculus cuneatus Burdachi) čine vlakna koja odgovaraju gornjim segmentima kičmene moždine. On je smešten lateralnije od prethodnog. Završava se u produženoj moždini na istoimenom jedru.
Golov i Burdachov snop su deo sistema za položajni senzibilitet i fini dodir. Golov snop je deo sistema za položajni senzibilitet i fini dodir, dok Burdachi snop provodi dorzalne nadražaje iz gornjeg uda i gornjeg dela trupa.[2][3][4]
Patofiziologija уреди
Kod oštećenja zadnjih snopova kičmene moždine smanjuje se osećaj dodira pa je:
- Lokalizacija osećaja neprecizna (alestezija - kriva lokalizacija),
- Taktilna diskriminacija je oštećena, kao i vibracioni senzibilitet,
- Pepoznavanje dodirom je oštećeno, kao i prepoznavanje na koži napisnih brojeva.
- Javlja se osećajna ataksija.[3]
Klinički značaj уреди
Oštećenje leđnog stuba-medijalnog puta lemniskusa ispod tačke ukrštanja vlakana rezultuје gubitkom osećaja za vibracije i funkciju zglobova (propriocepcija) na istoj strani tela kao i lezija.
Oštećenje iznad tačke prelaska rezultuje gubitkom osećaja za vibracije i funkciju zglobova na suprotnoj strani tela od lezije.
Put se ispituje Rombergovim testom.
Oštećenje bilo kog trakta leđnog stuba može dovesti do trajnog gubitka osećaja udova. Videti Brovn-Sekardov sindrom.
Izvori уреди
- ^ Martin Trepel: Neuroanatomie mit Studentconsultzugang: Struktur und Funktion. Elsevier, Urban&FischerVerlag, 4. izdanje. 2008. ISBN 978-3-437-41298-1. стр. 106-107.
- ^ Cadotte DW, Cadotte A, Cohen - Adad J et al. Characterizing the location of spinal and vertebral levels in the human cervical spinal cord. Am J Neuroradiol 2015; 36:803–10
- ^ а б Nieuwenhuys R, Voogd JC et al. The Human Central Nervous System. Springer, Berlin, New York; 2008
- ^ Schoenen J. The dendritic organization of the human spinal cord: The dorsal horn. Neuroscience 1982a; 7:2057–87.
Literatura уреди
- Hakija Bečulić, Rasim Skomorac, Aldin Jusić, Fahrudin Alić, Anes Mašović, Alma Mekić-Abazović, Osnovi kliničke anatomije centralnog nervnog sistema – Kičmena moždina (Medulla spinalis) Bilten Ljekarske komore, August 2017. broj 24.
Spoljašnje veze уреди
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
