Hiponatremija
Hiponatrijemija je poremećaj elektrolita koji karakteriše snižena koncentracija natrijuma u krvi čoveka. Hiponatremija se definiše i kao stanje kada je nivo natrijuma u serumu manji od 135 mEq/l. Ona je najčešći elektrolitni disbalans kod bolnički lečenih bolesnika i udružen je sa različitim oboljenjima i hirurškim intervencijama.[1]
| Hiponatremija | |
|---|---|
 | |
| Natrijum | |
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
| Specijalnost | нефрологија, ендокринологија |
| Patient UK | [https://patient.info/doctor/Hyponatremia Hyponatremia Hiponatremija] |
Katjoni natrijuma su glavni katjoni u ekstracelularnom prostoru, te značajno utiču na osmolarnost plazme. Vrlo često je poremećaj koncentracije natrijuma ujedno i poremećaj osmolarnosti plazme.[2]
Normalne vrednosti koncentracije natrijuma u krvi odraslih su između 137 i 146 mmol/L.[1]
Epidemiologija
уреди- Morbiditet i mortalitet
U zavisnosti od kriterijuma koji se koriste za definisanje hiponatremije, navode se različiti podaci u literaturi o njenoj učestalosti. Tako se u Američkoj populaciji incidenca ovog elektrolitnog disbalansa se kreće oko 1%.
Naročito u akutnim i simptomatskim slučajevima, hiponatremija se može završiti smrtnim ishodom, sa stopom mortaliteta i do 17,9%. Nejasno je da li je ovako visoka stopa mortaliteta uzrokovana samom hiponatremijom ili nekom drugom prikrivenom bolešću ili je u pitanju sekvela agresivnog terapijskog protokola koji se primenjuje u terapiji hiponatremije.
- Životna dob
Prevalencija hiponatremije raste u starijoj životnoj dobi. Kod 7% pacijenata starosne dobi preko 66 godina u odsustvu akutnog oboljenja ustanovljeno je da su nivoi serumskog natrijuma ispod 137 mEq/l ili niži. Najstariji i najosetljiviji stari pacijenti su skloni akutnim i hroničnim emijama.[3]
Uzroci
уредиPojava hiponatremije može biti povezana sa smanjenjem, povećanjem ili normalnom količinom ekstracelularne tečnosti, zavisno od poremećaja ili patološkog stanja koje je uzrok:
- hiponatremija može biti uzrokovana gubitkom soli putem bubrega (npr. upotrebom diuretika) ili drugim putevima (npr. prolivi, znojenje), uz manji gubitak vode.
- hiponatremija nastupa uz pojačano zadržavanje ili unos vode, uz normalnu količinu natrijuma.
- hiponatremiju uzrokuje i pojačano zadržavanje vode, uz manje povećanje količine natrijuma (npr. nefrotski sindrom, ciroza jetre, srčana insuficijencija)
Faktori rizika
уредиFaktori rizika koji mogu biti od značaja za razvoj hiponatremije su:
- starija životna dob,
- upotreba diuretika,
- malignitet, bolesti pluća ili oboljenja CNS, u istoriji bolesti
- skorašnje hirurške procedure posebno ginekološke operacije (npr operacije prostate), i psihijatrijska oboljenja.
Simptomi
уредиSimptomi hiponatremije se najčešće javljaju zbog smanjenja osmolarnosti plazme, što uzrokuje ulaženje vode u ćelije, te dolazi do nastanka ćelijskog edema. Značajnije promene osmolarnosti se manifestiraju u živčanim ćelijama mozga, pojavom mučnine, povraćanjem, glavoboljom, a pogoršanje može dovesti da konvulzija, pa i do kome.[4]
Dijagnoza
уреди- Anamneza
- Fizikalni pregled
Fizikalni pregled ne treba usmeriti samo na neurološki pregled već ga treba proširiti i na procenu stepena hidriranosti kože i sluzokože pacijenta (tahikardija, ortostatska hipotenzija, suve mukozne membrane, smanjen turgor kože i uvučene oči su znaci dehidriranosti tj hipovolemije). Povraćanje, dijareja ili smanjen unos hrane su novi fizikalni znaci koji razlikuju hipovolemiju od euvolemije. Fizikalni znaci hipervolemije uključuju i edem, ascites, kao i distendirane vene vrata.
- Laboratorijski testovi
Inicijalno u laboratorijskim analizama treba obratiti pažnju i na druge elektrolite, bubrežnu funkciju, osmolarnost plazme i mokraće, kao i na koncentraciju natrijuma.
Terapija
уредиDva primarna cilja u terapiji hiponatremije su
- terapija pridruženih oboljenja
- ponovno uspostava optimalne osmolarnosti bez jatrogenih komplikacija.
Za hiperosmolarne i izoosmolarne pacijente, brza korekcija hiponatremije je nepotrebna. Umesto toga, terapiju treba usmeriti na korekciju pridruženih neregularnosti kao što su hiperglikemija ili hiperlipidemija.[1]
Uspešnost terapija pre svega zavisi od stepena hidriranosti pacijenta, jer hipovolemični pacijenti imaju snižen nivo serumskog natrijuma koji je praćen gubitkom vode.[1]
Reference
уреди- ^ а б в г Al-Salman, J.; Kemp, D.; Randall, D. (2002). „Hyponatremia”. West J Med. 176 (3): 173—6. PMC 1071707
. PMID 12016240. doi:10.1136/ewjm.176.3.173.
- ^ „Hyponatremia”. MayoClinic.com. Приступљено 01. 09. 2010.
- ^ Lee, C. T.; Guo, H. R.; Chen, J. B. (2000). „Hyponatremia in the emergency department”. Am J Emerg Med. 18 (3): 264—8. PMID 10830680. doi:10.1016/s0735-6757(00)90118-9.
- ^ Schrier, Robert W. "Does 'asymptomatic hyponatremia' exist?" Nature Reviews Nephrology. Vol 6, Apr 2010; p 185.
Literatura
уреди- Dineen, R.; Hannon, M. J.; Thompson, C. J.; et al. (2016). „Hyponatremia and hypernatremia”. Ур.: Jameson JL, De Groot LJ, de Kretser DM,. Endocrinology: Adult and Pediatric. (7th изд.). Philadelphia, PA: Elsevier Saunders..
- Little M. Metabolic emergencies. In: Cameron P, Jelinek G, Kelly A-M, Brown A, Little M, eds. Textbook of Adult Emergency Medicine. (4th изд.). Philadelphia, PA: Elsevier. 2015.. section 12.
Spoljašnje veze
уреди| Klasifikacija | |
|---|---|
| Spoljašnji resursi |
- „Sportska Medicina”. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (4. новембар 2006)
- Nivoi soli kod sportista
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
