Hipotalamusno-hipofizno-nadbubrežna osovina

Hipotalamusno-hipofizno-nadbubrežna osovina (HPA, HTPA osa, limbička hipotalamusno-hipofizno-adrenalna osa, LHPA osa, hipotalamusno-hipofizno-adrenalno-gonadotropna osa) je komplekstan set direktnih uticaja i povratnih interakcija između hipotalamusa, hipofize, i nadbubrežne žlezde.[1]

Kratak pregled osnovne hipotalamusno-hipofizno-nadbubrežna osovina summary (kortikotropin-oslobađajući hormon=CRH, adrenokortikotropni hormon=ACTH).

Interakcije između tih organa sačinjavaju HPA osovinu, glavni deo neuroendokrinog sistema koji kontroliše reakcije na stres i reguliše mnoge telesne procese, uključujući varenje, imunski sistem, raspoloženje i emocije, seksualnost, skladištenje i potrošnju energije. Širok spektar vrsta, uključujući ljude, poseduje komponente HPA osovine.[2][3] To je zajednički mehanizam za interakciju između žlezda, hormona, i delova međumozga koji posreduje opšti adaptacioni sindrom.[4]

Reference

уреди
  1. ^ Schatzberg, Alan F. (februar 1988). The Hypothalamic-pituitary-adrenal axis: physiology, pathophysiology, and psychiatric implications. Raven Press. ISBN 978-0-88167-393-7. 
  2. ^ J.M. Koolhaas; S.M. Korte; S.F. De Boer; B.J. Van Der Vegt; C.G. Van Reenen; H. Hopster; I.C. De Jong; M.A.W. Ruis; H.J. Blokhuis (1999). „Coping styles in animals: current status in behavior and stress-physiology”. Neuroscience and Biobehavioral Reviews. 23: 925—935. 
  3. ^ J E Minton (jul 1994). „Function of the hypothalamic-pituitary-adrenal axis and the sympathetic nervous system in models of acute stress in domestic farm animals”. J Anim. Sci. 72: 1891—1898. [мртва веза]
  4. ^ Selye, Hans (1974). Stress without distress. Philadelphia: Lippincott. 

Vidi još

уреди

Spoljašnje veze

уреди