Производња

(преусмерено са Industry (manufacturing))

Производња или мануфактура је процес стварања једног производa с циљем да се производ прода.[1] Производња се може одвијати у приватним домовима (кухињски сто и гаража), у мањим радионицама или великим фабрикама.[2][3]

Производња

Етимологија уреди

Савремена енглеска реч manufacture вероватно потиче од средњoфранцуске речи manufacture („процес прављења”) која сама потиче од класичне латинске речи manū („рука”) и средњофранцуске facture („израда”). Алтернативно, енглеска реч је можда настала независно од раније енглеске речи manufact („направљено људским рукама”) и facture.[4] Њена прва употреба на енглеском језику забележена је средином 16. века у контексту ручне израде производа.[5][6]

Историја и развој уреди

Праисторија и древна историја уреди

 
Језгро од кременог камена за израду сечива, из периода пре око 40000

Људски преци су производили предмете помоћу камена и других алата дуго пре појаве врсте Homo sapiens пре приближно 200.000 година.[7] Најранији начини израде каменог оруђа, познати као Олдованскаиндустрија“, датирају од пре најмање 2,3 милиона година,[8] а најранији директни докази о употреби алата пронађени у Етиопији у долини Великог расцеде датирају од 2,5. пре милион година.[9] За производњу каменог алата, „језгро” од тврдог камена са специфичним својствима љуштења (попут кремена) ударано је каменим облуцима. Ово љуштење је давало оштре ивице које су се могле користити као оруђе, првенствено у облику цепача или стругача.[10] Ови алати су у великој мери помогли раним људима у њиховом начину живота ловаца и сакупљача да формирају друге алате од мекших материјала, попут костију и дрвета.[11] У средњем палеолиту, пре отприлике 300.000 година, дошло је до увођења технике припремљеног језгра, где се више сечива могло брзо формирати од једног каменог језгра.[10] Љуштење под притиском, у којем се ударањем дрветом, коском или рогом могао врло фино обликовати камен, развијено је током горњег палеолита, почевши пре отприлике 40.000 година.[12] Током неолита, полирани камени алати су се производили од разних тврдих стена, попут кремена, жада, жадеита и зеленог камена. Полиране секире коришћене су заједно са другим каменим алатима, укључујући пројектиле, ножеве и стругаче, као и оруђе произведено од органских материјала као што су дрво, кост и рог.[13]

 
Мач или бодеж из касног бронзаног доба

Верује се да је топљење бакра настало када је технологија лончарских пећи дозвољавала довољно високе температуре.[14] Концентрација различитих елемената, попут арсена, расте са дубином у лежиштима руде бакра и топљењем ових руда, добија се арсенична бронза, која се може довољно очврснути да буде погодна за производњу алата.[14] Бронза је легура бакра са калајем; потоњи се налазе у релативно малом броју налазишта у свету, што је имало за последицу да је пуно времена прошло пре него што је права лимена бронза постала широко распрострањена. Током бронзаног доба, бронза је била велики напредак у односу на камен као материјал за израду алата, како због својих механичких својстава попут чврстоће и дуктилности, тако и због тога што се могла ливи у калупе зарад прављења предмета сложених облика. Доступност бронзе је значајно унапредило технологију бродоградње са бољим алатима и бронзаним ексерима, што је заменило стару методу причвршћивања дасака трупа каблом утканом кроз избушене отворе.[15] Гвоздено доба је конвенционално дефинисано распрострањеном производњом оружја и алата од гвожђа и челика, а не од бронзе.[16] Топљење гвожђа је теже од топљења калаја и бакра, јер топљено гвожђе захтева топлотну обраду и може се топити само у посебно пројектованим пећима. Место и време открића топљења гвожђа нису познати, делимично и због потешкоћа у разликовању метала екстрахованог из руда које садрже никл од вруће обрађеног метеоритског гвожђа.[17]

Током развоја древних цивилизација, многе древне технологије резултирале из напретка у производњи. Неколико од шест класичних једноставних машина измишљено је у Месопотамији.[18] Месопотамијци су заслужни за проналазак точка. Механизам точка и осовине први пут се појавио са лончарским точком, измишљеном у Месопотамији (савремени Ирак) током 5. миленијума пре нове ере.[19] Египатски папир направљен од папируса, као и керамика, масовно су се производили и извозили по целом медитеранском базену. Ране грађевинске технике које су користили стари Египћани користиле су цигле састављене углавном од глине, песка, муља и других минерала.[20]

Врсте производње уреди

Производња се може поделити према врсти производње.

Референце уреди

  1. ^ Kenton, Will. „Manufacturing”. Investopedia (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 11. 2020. г. Приступљено 16. 1. 2021. 
  2. ^ Manufacturing & Investment Around The World: An International Survey Of Factors Affecting Growth & Performance, ISR Publications/Google Books, revised second edition, . 2002. ISBN 978-0-906321-25-6.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  3. ^ Research, Industrial Systems (20. 5. 2002). Manufacturing and Investment Around the World: An International Survey of Factors Affecting Growth and Performance. ISBN 978-0-906321-25-6. 
  4. ^ Stevenson, Angus, ур. (2010). „manufacture, n.”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780199571123. doi:10.1093/acref/9780199571123.001.0001. 
  5. ^ Srivatsan, T. S.; Manigandan, K.; Sudarshan, T. S. (2018). „Use of Conventional Manufacturing Techniques for Materials”. Ур.: Srivatsan, T. S.; Sudarshan, T. S.; Manigandan, K. Manufacturing Techniques for Materials: Engineering and Engineered. Boca Raton: CRC Press. стр. 436—437. ISBN 9781138099265. 
  6. ^ Youssef, Helmi A.; El-Hofy, Hassan (2008). Machining Technology: Machine Tools and Operations. Boca Raton: CRC Press. стр. 1. ISBN 9781420043396. 
  7. ^ „Human Ancestors Hall: Homo sapiens”. Smithsonian Institution. Приступљено 15. 7. 2021. 
  8. ^ „Ancient 'tool factory' uncovered”. BBC News. 6. 5. 1999. Приступљено 15. 7. 2021. 
  9. ^ Heinzelin, Jean de; Clark, JD; White, T; Hart, W; Renne, P; Woldegabriel, G; Beyene, Y; Vrba, E (април 1999). „Environment and Behavior of 2.5-Million-Year-Old Bouri Hominids”. Science. 284 (5414): 625—629. Bibcode:1999Sci...284..625D. PMID 10213682. doi:10.1126/science.284.5414.625. 
  10. ^ а б Burke, Ariane. „Archaeology”. Encyclopedia Americana. Архивирано из оригинала 21. 5. 2008. г. Приступљено 15. 7. 2021. 
  11. ^ Plummer, Thomas (2004). „Flaked Stones and Old Bones: Biological and Cultural Evolution at the Dawn of Technology”. American Journal of Physical Anthropology. Yearbook of Physical Anthropology. Suppl 39 (47): 118—64. PMID 15605391. doi:10.1002/ajpa.20157. 
  12. ^ Haviland, William A. (2004). Cultural Anthropology: The Human Challenge. The Thomson Corporation. стр. 77. ISBN 978-0-534-62487-3. 
  13. ^ Tóth, Zsuzsanna (2012). „The First Neolithic Sites in Central/South-East European Transect, Volume III: The Körös Culture in Eastern Hungary”. Ур.: Anders, Alexandra; Siklósi, Zsuzsanna. Bone, Antler, and Tusk tools of the Early Neolithic Körös Culture. Oxford: BAR International Series 2334. 
  14. ^ а б Merson, John (1990). The Genius That Was China: East and West in the Making of the Modern World . Woodstock, NY: The Overlook Press. стр. 69. ISBN 978-0-87951-397-9A companion to the PBS Series "The Genius That Was China" 
  15. ^ Paine, Lincoln (2013). The Sea and Civilization: A Maritime History of the World. New York: Random House, LLC. 
  16. ^ Waldbaum, Jane C. From Bronze to Iron. Göteburg: Paul Astöms Förlag (1978): 56–58.
  17. ^ Photos, E. (1989). „The Question of Meteoritic versus Smelted Nickel-Rich Iron: Archaeological Evidence and Experimental Results”. World Archaeology. 20 (3): 403—421. JSTOR 124562. S2CID 5908149. doi:10.1080/00438243.1989.9980081. 
  18. ^ Moorey, Peter Roger Stuart (1999). Ancient Mesopotamian Materials and Industries: The Archaeological Evidence. Eisenbrauns. ISBN 9781575060422. 
  19. ^ D.T. Potts (2012). A Companion to the Archaeology of the Ancient Near East. стр. 285. 
  20. ^ Jerzy Trzciñski , Malgorzata Zaremba , Sawomir Rzepka , Fabian Welc , and Tomasz Szczepañski. "Preliminary Report on Engineering Properties and Environmental Resistance of Ancient Mud Bricks from Tell El-retaba Archaeological Site in the Nile Delta," Studia Quarternaria 33, no. 1 (2016): 55.

Литература уреди

Спољашње везе уреди