Википедија

Intraosealni vaskularni pristup

Intraosealni vaskularni pristup (akronim IO) ili intraosealna invuzija jedan je od alternativni način za primenu lekova i tečnosti bez odlaganja, u vanbolničkom i bolničkom zbrinjavanju kritično obolelih i povređenih pacijenata kada je otežano ili nemoguće obezbediti uobičajeni intravenski put. Igla plasirana na ovaj način može se bezbedno koristiti do 12 časova (maksimalno 96 časova).[1]

Intraosealni vaskularni pristup
Intraosealna infuzija
СинонимиIntraosealna infuzija
eMedicine80431

Imajući u vidu da je intraosealna primena lekova jednostavna i efikasna procedura ona je zvanično preporučena kao prva alternativa intravenskom davanju lekova u hitnim stanjima svih uzrasta, i zato su setovi za njenu primenu deo standardne opreme prehospitalnih lekarskih ekipa.

Istorija

уреди

Intraosealni vaskularni pristup prvi je uveo Drinker 1922. godine kao metodu za pristup sistemskoj cirkulaciji kroz nekolabirani venski pleksus u šupljini koštane srži.

Sa razvojem intravenskih katetera, ova metoda je napuštena sve do 1980-tih, kada je intraosalni pristup ponovo uveden u praksu, naročito za brzu infuziju tečnosti tokom reanimacije.[2]

Na osnovu prethodnih smernica, intraosealni pristup prvo je predložen za primenu kod dece uzrasta od 6 godina ili mlađih,[3] mada su naredne studije pokazale da je bezbedan i kod starije dece i odraslih.[4][5] Nešto kasnije je i za novorođenčad predložena primena intraosealnog pristupa, za koji je dokazano da je brži od pristupa pupčanim venama.[6][7]

Intraoealni vaskularni pristup vremenom su mogli lako uspostaviti i korisnici sa malo obuke, jer su ovu metodu brže učili od intravenskog pristupa.[8]

Ručno umetanje silom ranije je bila osnovna metoda za intraosealnu infuziju, ali otkrićem automatizovanih uređaja,[9] sve više ova metoda postaja popularnija.[10] Brojne studije su ukazale na to da su ovi automatizovani uređaji sigurni i veoma uspešni već u prvomim pokušajima i kod dece i kod odraslih.[11] [12][13][14]

Opšte informacije

уреди

Kostana srž dugih i pljosnatih kostiju predstavlja splet nekolabiranih vena, ne samo kod dece i odraslih, kroz koje se mogu primenitii lekovi, anestetici (tiopenton!), kristaloidi, koloidi, krv i derivati, ali i uzeti krv za analize, krvnu grupu, acido-bazni status itd .

Kod dece je intraosealni vaskularni pristup preporučen već posle pokušaja i.v. kanulacije i u rutinskoj upotrebi još od 1980-tih. Konstrukcijom igala koje uspešno penetriraju koštane strukture odraslih, ova metoda odobrena je od ACLS kao prvi izbor, pre centralne venske kanulacije i endotrahealnog davanja lekova u stanjima reanimacije, statusa epilepticusa, opekotina, gojaznosti, edema itd.[1]

Iz navedenih razloga, osoblje hitnih medicinskih službi koje se bavi zbrinjavanjem kritično obolelih i povređenih odraslih i pedijatrijskih pacijenata, trebalo bi da bude upoznato sa tehnikama intraosealne kanulacije.

Mesta za kanulaciju

уреди
 
Tuberozitas tibije je najčešća lokacija za IO kanulaciju
 
Intraosealni vaskularni pristup u pedijatriji

Preporučena mesta kanulacije su:

  • tuberozitas tibije (najčešće),
  • sternum,
  • proksimalni femur,
  • krista ilijaka,
  • kalkaneus,
  • stiloid radijusa,
  • Proksimalna tibija, distalna od gomolja tibije
  • proksimalna metafiza humerusa

Indikacije

уреди

Koristi se u urgentnom zbrinjavanju pacijenata svih starosnih grupa, naročito odojčadi i dece. Novije tehnike omogućavaju brz, lak, bezbedan i pouzdan intravaskularni pristup u kritičnim situacijama.[1]

Svi lekovi i tečnosti koji se daju perifernim venskim putem, mogu se dati i intraosealnim vaskularni putem. U početku, primena intraosealng vaskularnog pristupa preporučivana je samo kod dece mlađe od 6 godina. International Liaison Committee on Resuscitation (ILCOR) 2000. godine preporučuje primenu ove tehnika i kod dece starije od 6 godina i odraslih pacijenata.[1][4][5][15][16]

U preporukama za kardiopulmonalnu reanimaciju (KPR) Evropskog saveta za oživljavanje (ERC - European Resuscitation Council) iz 2005. godine, ovaj pristup se navodi kao jedan od alternativnih načina davanja lekova i tečnosti u situacijama kada je teško ili nemoguće uspostaviti periferni venski put, a prema preporukama ERC-a za KPR iz 2010. godine, najbolja alternativa intravenskoj je aplikacija lekova i tečnosti intraosealnim vaskularnim pristupom. Prema istim smernicama, endotrahealna primena lekova se više ne preporučuje.[1]

Glavne indikacije za intraosealni vaskularni pristup

Redosled indikacija Razlog Stanja
Primerne indikacije Poteškoća u uspostavljanju venskog pristupa
  • Opekotine
  • Gojaznost
  • Edem
  • Epileptični napadi
Sekundarne indikacije Stanje koje zahteva brzu infuziju tečnosti velikog volumena
  • Hipovolemički šok
  • Opekotine
Ostala stanje Brzi pristup sistemskoj venskoj cirkulaciji
  • Kardiopulmonalni zastoj,[17][18]
  • Opekotine
  • Ppvlačenje krvi
  • Lokalna anestezija
  • Infuzija lekova
  • Primena 23,4% rastvora natrijum hlorida za lečenje neuroloških hitnih slučajeva.[19][20].
Oprema

Kontraindikacije

уреди

Kontraindikacije za primenu intraosealnog vaskularnog pristupa su:

  • ipsilateralni prelom kosti,
  • infekcija anatomske regije,
  • prethodno neuspelo plasiranje na istoj lokaciji (kompartment sindrom je moguć zbog ekstravazacije infuzija!),
  • prethodni pokušaj na drugoj lokaciji na istoj kosti,
  • osteogenesis imperfecta,
  • osteoporoza.
  • nfekcija na ulaznom mestu,
  • osteopenija
  • osteopetroza
  • prethodna sternotomija (ubacivanje u sternum)
  • pelom sternuma ili vaskularna povreda u blizini sternuma
  • nemogućnost lociranja orijentira.

Komplikacije

уреди

U najčećće komplikacije nakon primene intraosealnog vaskularnog pristupa su:

  • lokalni hematom,
  • ekstravazacija,
  • prelom kosti,
  • savijanje, zapušavanje ili dislokacija igle,
  • lokalna infekcija (0,6-3%),
  • bol,
  • masna embolija i medijastinitis (kod punkcije sternuma )

Galerija

уреди

Izvori

уреди
  1. ^ а б в г д Erceg, B., Ivančević, N.& Lazendić, L. 2011, "Intraosealni vaskularni pristup", Naučni časopis urgentne medicine - Halo 94, vol. 17, no. 2, pp. 77-85.
  2. ^ Burgert JM. A primer on intraosseous access: History, clinical considerations, and current devices. Am J Disaster Med. 2016 Summer. 11 (3):167-173.
  3. ^ Smith R, Davis N, Bouamra O, Lecky F. The utilisation of intraosseous infusion in the resuscitation of paediatric major trauma patients. Injury. 2005 Sep. 36(9):1034-8; discussion 1039.
  4. ^ а б Atkins DL, Chameides L, Fallat ME, Hazinski MF, Phillips B, Quan L, et al. Resuscitation science of pediatrics. Ann Emerg Med. 2001 Apr. 37 (4 Suppl):S41-8.
  5. ^ а б Waisman M, Waisman D. Bone marrow infusion in adults. J Trauma. 1997 Feb. 42(2):288-93.
  6. ^ Ellemunter H, Simma B, Trawöger R, Maurer H. Intraosseous lines in preterm and full term neonates. Arch Dis Child Fetal Neonatal Ed. 1999 Jan. 80(1):F74-5.
  7. ^ Hansen M, Meckler G, Spiro D, Newgard C. Intraosseous line use, complications, and outcomes among a population-based cohort of children presenting to california hospitals. Pediatr Emerg Care. 2011 Oct. 27(10):928-32.
  8. ^ Abe KK, Blum GT, Yamamoto LG. Intraosseous is faster and easier than umbilical venous catheterization in newborn emergency vascular access models. Am J Emerg Med. 2000 Mar. 18 (2):126-9.
  9. ^ Cooper BR, Mahoney PF, Hodgetts TJ, Mellor A. Intra-osseous access (EZ-IO) for resuscitation: UK military combat experience. J R Army Med Corps. 2007 Dec. 153(4):314-6.
  10. ^ Brenner T, Bernhard M, Helm M, Doll S, Völkl A, Ganion N, et al. Comparison of two intraosseous infusion systems for adult emergency medical use. Resuscitation. 2008 Sep. 78 (3):314-9.
  11. ^ Horton MA, Beamer C. Powered intraosseous insertion provides safe and effective vascular access for pediatric emergency patients. Pediatr Emerg Care. 2008 Jun. 24(6):347-50.
  12. ^ Schwartz D, Amir L, Dichter R, Figenberg Z. The use of a powered device for intraosseous drug and fluid administration in a national EMS: a 4-year experience. J Trauma. 2008 Mar. 64 (3):650-4; discussion 654-5.
  13. ^ Wampler D, Schwartz D, Shumaker J, Bolleter S, Beckett R, Manifold C. Paramedics successfully perform humeral EZ-IO intraosseous access in adult out-of-hospital cardiac arrest patients. Am J Emerg Med. 2012 Sep. 30 (7):1095-9.
  14. ^ Schalk R, Schweigkofler U, Lotz G, Zacharowski K, Latasch L, Byhahn C. Efficacy of the EZ-IO needle driver for out-of-hospital intraosseous access--a preliminary, observational, multicenter study. Scand J Trauma Resusc Emerg Med. 2011 Oct 26. 19:65.
  15. ^ Lowther A. Intraosseous access and adults in the emergency department. Nurs Stand. 2011 Aug 3-9. 25(48):35-8.
  16. ^ Leidel BA, Kirchhoff C, Bogner V, Braunstein V, Biberthaler P, Kanz KG. Comparison of intraosseous versus central venous vascular access in adults under resuscitation in the emergency department with inaccessible peripheral veins. Resuscitation. 2012 Jan. 83 (1):40-5.
  17. ^ Clemency B, Tanaka K, May P, Innes J, Zagroba S, Blaszak J, et al. Intravenous vs. intraosseous access and return of spontaneous circulation during out of hospital cardiac arrest. Am J Emerg Med. 2017 Feb. 35 (2):222-226.
  18. ^ Mody P, Brown SP, Kudenchuk PJ, Chan PS, Khera R, Ayers C, et al. Intraosseous versus intravenous access in patients with out-of-hospital cardiac arrest: Insights from the resuscitation outcomes consortium continuous chest compression trial. Resuscitation. 2019 Jan. 134:69-75.
  19. ^ Farrokh S, Cho SM, Lefebvre AT, Zink EK, Schiavi A, Puttgen HA. Use of intraosseous hypertonic saline in critically ill patients. J Vasc Access. 2018 Oct 17. 1129729818805958.
  20. ^ Wang J, Fang Y, Ramesh S, Zakaria A, Putman MT, Dinescu D, et al. Intraosseous Administration of 23.4% NaCl for Treatment of Intracranial Hypertension. Neurocrit Care. 2019 Apr. 30 (2):364-371

Spoljašnje veze

уреди
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Intraosealni_vaskularni_pristup&oldid=28521338”