Klinička smrt
Klinička smrt (engl. near-death experience ili skraćeno NDE) predstavlja reverzibilni prestanak respiracije, cirkulacije i moždane aktivnosti. Brzom lekarskom intervencijom – odgovarajućom kardiopulmonalnom reanimacijom moguće je ponovo uspostaviti vitalne funkcije i omogućiti normalan nastavak života. To stanje ne predstavlja kortikalnu smrt, jer je moguće preživljavanje, i može trajati dugi niz godina, te se u zakonskom smislu i ne smatra moždanom smrću. Period trajanja ovog stanja do terminalne smrti, sa izuzetkom retkih slučajeva, u proseku traje ne više od 3—4 minuta, maksimalno 5—6 minuta (sa početnom niskom ili normalnom telesnom temperaturom) i nesigurnim znacima smrti.
 Mrtvačko bledilo u gornjim i mrtvačke mrlje u donjim nenaslonjenim predelima tela predstavljaju znaka reverzibilnog prestanka respiracije i cirkulacije, ali ne uvek i moždane aktivnosti |
Danas se smatra se da je iskustvo kliničke smrti i transkulturalan fenomen koji ima karakteristike koje su zajedničke svim društvima i starosnim grupama. Iskustvo kliničke smrti može se shvatiti preko nekoliko psiholoških teorija — kao simptom depersonalizacije, kao odbrana od straha od smrti, kao sindrom lažnog sećanja, kao sećanje na sopstveno rođenje i kao stanje autoskopije[1].
Istorijat NDE уреди
Od antičkih legendi do današnjih dana dobro su poznata i u literaturi opisana različita iskustva kliničke smrti.[2] Ovu oblast najviše je istraživo Bruceu Greysonu, kao i iskustva iz kliničke smrti kao afektivno snažnog psihološkog doživljaja sa transcendentnim i mističnim elementima koji se javljaju kod ljudi na samrti ili u situacijama izuzetno jakog psihološkog stresa ili traume.
Opšta razmatranja уреди
Prema Medicinskoj enciklopediji — smrt je stanje organizma koje nastaje nakon prestanka životnih funkcija, prvenstveno funkcija centralnog nervnog sistema, kardiovaskularnog i respiratornog sistema.[3] Međutim, bez obzira što je dijagnoza totalne biološke smrti morfološki i funkcionalno najčešće jasna, u kliničkoj je smrti moguće ostvariti reverzibilnost. To znači da u čovekovom organizmu, u tkivu i organima još postoje određene životne rezerve, pa je moguća njegova revitalizacija i ponovno produženje života. Zato je teško povući oštru granicu između dve komplementarne faze koje se međusobno isključuju: života i smrti.[1]
Prema amaričkom lekaru Bruceu Greysonu, koji je najviše pisao na temu iskustva kliničke smrti, ovaj fenomen se definiše kao — afektivno snažan psihološki doživljaj s transcendentnim i mističnim elementima koji se javljaju prilikom osećaja nadolazeće smrti ili u situacijama jake telesne ili psihološke opasnosti.[4]
Iako se danas, mnogi autori slažu u tome da postoje jasni elementi/karakteristike iskustva kliničke smrti, deo naučnika, to osporava i smatra da je to iskustvo zapravo diskretan, lični fenomen koji kod svakog pojedinačno ima svoje specifičnosti. Vremenom je ipak, prevladalo mišljenje da se NDE sastoji od veoma sličnih pojavnih oblika.
- Pet stadijuma u razvoju iskustva o kliničkoj smrti
U svom istraživanju na 102 osobe koje su preživele iskustvo kliničke smrti, Kenneth Ring je zaključio da postoji pet stadijuma iskustva kliničke smrti.
Prvi stadijum — saznanje da je osoba umrla. To saznanje ispitanici ne vezuju uz bolest ili bol, nego uz osećaj konačno postignutog unutrašnjeg mira.
Drugi stadijum — vezuje se uz različite autoskopske doživljaje koji idu sve do osećaja izvantelesnog iskustva (engl. out of body experience).
Treći stadijum — označava tranziciju: izlazak iz života i ulazak u svet tame, što se često ponavlja u obliku putovanja kroz mračni tunel.
Četvrti stadijum — karakteriše jaka svetlost na kraju tunela koja se uglavnom doživljava kao pozitivno iskustvo (npr poistovećuje se s bezgraničnom ljubavi, početkom novoga života i sl.).
Peti stadijum — je nastavak četvrtog, i u njemu se naglašava lepota misteriozne svetlosti ali i pojava druge boje i osećaj pridone slikovitosti u kasnijem emocionalnom značenju tog doživljaja.[5]
Razlika između kliničke i moždane smrti уреди
U slučaju kada hipoksija mozga traje duže, kao posledica ishemije i prekida cirkulacije (trauma, trovanje, produžena reanimacija), nastaje oštećenje ganglijskih ćelija moždane kore i posledičnog trajnog gubitka svesti u vidu perzistentne kome, uz očuvano funkcionisanje disanja i krvotoka. To stanje predstavlja kortikalnu smrt i može trajati dugi niz godina, te se u zakonskom smislu i ne smatra moždanom, već kliničkom smrću.
Nova saznanja o kliničkoj smrti уреди
Ranije se smatralo da tokom kliničke smrti mozak umiruće osobe potpuno prestaje da radi ili da je njegova aktivnost minimalna, i znatno slabija nego u svesnom stanju. Međutim, rezultati istraživanja na životinjama pokazuju da se u mozgu dešava upravo suprotno — da je aktivnost mozga u trenutku smrti daleko snažnija nego u budnom stanju. Džim Bordžigin, profesorka na Mičigenskom univerzitetu, u svojim istraživanjima je:
Merenjem elektroencefalogramom (EEG) sprovedenim kod anesteziranih glodara kojima je prethodno izazvan zastoj srca, u periodu od tridesetak sekundi od trenutka kada je srce prestalo da im kucaju registrovala nagli porast i jaku koherenciju u moždanim talasima visokih frekvencija, takozvanim gama oscilacijama. [6]
Ovi moždani talasi koje je registrovao tim doktorice Džim Bordžigin, smatraju se osnovom svesti kod ljudi, zaduženih da pomažu u povezivanju informacija iz različitih delova mozga.
Izvori уреди
- ^ а б A. Mindoljević Drakulić, S. Keleuva: Psihološki aspekti iskustva kliničke smrti. Soc. psihijat. Vol. 44 (2016) Br. 3, str. 208-218
- ^ Zamarovsky V. Junaci antičkih mitova. Zagreb: Školska knjiga, 1985.
- ^ Medicinska enciklopedija. Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod, 1970.
- ^ Greyson B. The near-death experience scale: Construction, reliability and validity. Lancet 2000; 355: 460-3.
- ^ Ring K. Life at death: A scientific investigation of the near-death experience. New York: Quill, 1982
- ^ „Naučnici objasnili kliničku smrt!”. Telegraf rs. 13. avgust 2013. Приступљено 28. 11. 2018.
Vidi još уреди
Spoljašnje veze уреди
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
