Kranijalni indeks ili cefalični indeks (akronim CICephalic index) je numerička vrednost koja omogućava morfološku procenu i numeričku ekspresiju oblika kranijuma.[2][3] Jednostavno merenje kranijalnog indeksa, danas omogućava kompjuterizovana tomografija, uz klinički prihvatljiva odstupanja.[4][5]

Kranijalni indeks lobanje, gledano odozgo.[1]

Način izračunavanja CI

уреди

Kranijalni indeks se izračunava kao količnik između maksimalne širine glave (EU-EU) i njene maksimalne dužine (GL-OP )pomnožen sa 100:[6][7]

  x 100, u kojoj je:[8]
Maksimalna širina glave (Eu – Eu) - maksimalni biparijetalni dijametar glave izmeren između njenih najprominentnijih lateralnih tačaka (eurion, Eu).[8]
Maksimalna dužina glave (Gl – Op) - maksimalni okcipitofrontalni dijametar glave izmeren između najprominentnijih tačaka čela (glabella, Gl) i potiljka (opisthocranion, Op).[8]

Normalne vrednosti CI

уреди
 
CI i oblik lobanje — Duga (levo) - CI 71,4; visoka (u sredini) - CI 81; široka (desno) - CI 85.[9]
 
Kranijalni indeks na karti sveta iz 1896.

Normalna vrednost kranijalnog indeksa varira u zavisnosti od rasne pripadnosti,[10] koja se može odrediti koristeći se morfologijom kranijuma, na osnovu numerički vrednosti kranijalnog indeksa, prikazanih na ovoj tabeli:[2][11][12][8]

Klasifikacija anatomskih kranijalnih tipova.[13][14][15]
Kranijalni tip Kranijalni indeks
Ultradolihocefalija (ultradolihokranija) < 64,9
Hiperdolihocefalija (hiperdolihokranija) 65,0 - 69,9
Dolihocefalija (dolihokranija) 70,0 - 74,9
Mezocefalija (mezokranija) 75,0 - 79,9
Brahicefalija (brahikranija) 80,0 - 84,9
Hiperbrahicefalija (hiperbrahikranija) 85,0 - 89,5
Ultrabrahicefalija (ultrabrahikranija) > 90

Kranijalni indeks daje predstavu o obliku glave fetusa. Može se menjati u različitim situacijama kao što su:

  • brahijalna prezentacija
  • prisutnost blizanačke trudnoće

Uobičajeni raspon CI je promenljiv u zavisnosti od različitih izvora i različitih demografskih grupa.[16] Kao srednja vrednost CI najčešće se uzima 78 (raspon 74-83).[17][18]

Kranijalni indeks, predstavlja značajan parametar u dijagnostici jer zajedno sa drugim pokazateljima može ulazati na postojanje nekih kongenitalnih anomalija ploda još u prenatalnom periodu koje postoje kod aneuploidija.[19][20]

Najčešće morfološke anomalije oblika glavice ploda sa teških posledicama po život i zdravlje ploda su mikrocefalija ili hidrocefalus, ali ne sme se zanemariti ni postojanje brahicefalije niti dolihocefalije, koje iako manje značajne u pogledu težine postojanja mogućeg oštećenja ploda mogu imati značajnu ulogu u predikciji hromozomskih aberacija ploda.[21]

Tako npr. vrednost kranijalnog indexa ispod 75% upućuje na postojanje dolihocefalije (izdužene glavice) koja ređe ukazuje na postojanje hromozomskih aberacija već češće postoji izolovano kao posledica nepravilnog položaja glavice ploda.
  1. ^ „Cephalic index | anatomy”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-30. 
  2. ^ а б Martin R, Saller K. Lehrbuch der Anthropologie. Vol I-IV. Stuttgart: Fischer; 1957.
  3. ^ M. S. Greenberg, Handbook of Neurosurgery, Thieme Medical, New York, NY, USA, 2001.
  4. ^ Waitzman AA, Posnick JC, Armstrong DC, Pron GE. Craniofacial skeletal measurements based on computed tomography: Part I. Accuracy and reproducibility. Cleft Palate Craniofac J 1992; 29:112-17
  5. ^ Weerakkody, Yuranga. „Cephalic index | Radiology Reference Article | Radiopaedia.org”. Radiopaedia (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-30. 
  6. ^ B. R. Collett, C. L. Heike, I. Atmosukarto, J. R. Starr, M. L. Cunningham, and M. L. Speltz, “Longitudinal, three-dimensional analysis of head shape in children with and without deformational plagiocephaly or brachycephaly,” Journal of Pediatrics, vol. 160, no. 4, pp. 673–678, 2012.
  7. ^ J. Frühwald, K. A. Schicho, M. Figl, T. Benesch, F. Watzinger, and F. Kainberger, “Accuracy of craniofacial measurements: computed tomography and three-dimensional computed tomography compared with stereolithographic models,” Journal of Craniofacial Surgery, vol. 19, no. 1, pp. 22–26, 2008.
  8. ^ а б в г „CEPHALIC INDEX – WHAT DO THE NUMBERS MEAN?” (на језику: енглески). Приступљено 30. 1. 2021. 
  9. ^ E. S. Crelin, Functional Anatomy of the Newborn, New Haven, Yale University Press, London, UK, 1973.
  10. ^ Koizumi T, Komuro Y, Hashizume K, Yanai A. „Cephalic index of Japanese children with normal brain development”. J Craniofac Surg. 21 (5): 1434—7. 2010. .
  11. ^ Deniker J. Races of Man. London: The Walter Scott Publishing Co; 1913.
  12. ^ Likus, Wirginia; Bajor, Grzegorz; Gruszczyńska, Katrzyna; Baron, Jan; Markowski, Jarosław; Machnikowska-Sokołowska, Magdalena; Milka, Daniela; Lepich, Tomasz (2014-02-04). „Cephalic Index in the First Three Years of Life: Study of Children with Normal Brain Development Based on Computed Tomography”. The Scientific World Journal (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-30. 
  13. ^ E. J. van Lindert, F. J. Siepel, H. Delye et al., “Validation of cephalic index measurements in scaphocephaly,” Child's Nervous System, vol. 29, no. 6, pp. 1007–1014, 2013.
  14. ^ L. G. Farkas, J. C. Posnick, and T. M. Hreczko, “Anthropometric growth study of the head,” The Cleft Palate-Craniofacial Journal, vol. 29, no. 4, pp. 303–308, 1992.
  15. ^ T. Koizumi, Y. Komuro, K. Hashizume, and A. Yanai, “Cephalic index of Japanese children with normal brain development,” Journal of Craniofacial Surgery, vol. 21, no. 5, pp. 1434–1437, 2010.
  16. ^ S. Standring, Ed., Gray's Anatomy. The Anatomical basis of Clinical Practice, Churchill Livingstone, Elsevier, 40th edition, 2008.
  17. ^ Gray DL, Songster GS, Parvin CA et-al. Cephalic index: a gestational age-dependent biometric parameter. Obstet Gynecol. 74 (4): 600—3. 1989.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  18. ^ Merz E, Bahlmann F. Ultrasound in obstetrics and gynecology. Thieme Medical Publishers. (2005) ISBN:1588901475. Read it at Google Books - Find it at Amazon
  19. ^ C. L. Bendon, F. B. Sheerin, S. A. Wall, and D. Johnson, “The relationship between scaphocephaly at the skull vault and skull base in sagittal synostosis,” Journal of Cranio-Maxillofacial Surgery, 2013.View at: Publisher Site | Google Scholar
  20. ^ M. M. Cohen Jr. and R. E. Maclean, Eds., Craniosynostosis: Diagnosis, Evaluation and Management, Oxford University Press, New York, NY, USA, 2000.
  21. ^ B. L. Hutchison, L. A. Hutchison, J. M. Thompson, and E. A. Mitchell, “Plagiocephaly and brachycephaly in the first two years of life: a prospective cohort study,” Pediatrics, vol. 114, no. 4, pp. 970–980, 2004.View at: Publisher Site | Google Scholar

Literatura

уреди
  • Mirko Kolarski, Prenatalni ultrazvučni skrining drugog trimestra trudnoće u predikciji Daunovog sindroma, doktorska disertacija, Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski fakultet, Novi Sad, 2016.

Spoljašnje veze

уреди