Лист

За друге употребе, погледајте страницу Лист (вишезначна одредница).

Лист је бочни, спљоштени део изданка, углавном зелене боје. Састоји се од лисне основе, лисне дршке и лисне плоче (лиске). Основна функција листа је одвијање процесâ фотосинтезе, размена гасова са спољашњом средином дисање, транспирација и гутација; а неке додатне, складиштење воде и органских материја, одбрана од хербивора...

Разноликост лишћа

Источна буква, Fagus orientalis

Лице и наличје срцастог листа украсне једногодишње биљке Агератум.

Бројност листова на стаблу копнених биљака варира од неколико (нпр. 2 код врсте Welwitschia mirabilis) до неколико стотина хиљада (у случају високог дрвећа скривеносеменица или четинара). Углавном су танки и равне површине, са специфичним хлоренхимским ткивима - оваквом грађом повећавају могућност одигравања фотосинтезе.

Онтогенетски настанак листова

Лисни замеци се јављају егзогено на врху стабла као нерашчлањене избочине са стране, или попречна задебљања. За разлику од осе изданка која непрестано вршно расте, раст лисних заметака је ограничен, уз ретке изузетке (већ поменута голосеменица Welwitschia mirabilis). Раст листова се у почетку остварује деобама вршног (апикалног лисног) меристема, а касније базалног и интеркаларног меристема.

Типови листова

Листови код различитих група копнених биљака имају специфичне карактеристике и називе. Тако код маховина налазимо филоиде, код папрати фрондове, код преслица микрофилне листове, код четинара игличасте или љуспасте четине. На једној скривеносеменици може постојати неколико типова (врста) листова:

• котиледони
• примарни (први) листови
• доњи листови
• средњи (прави) листови
• горњи (прицветни) листови
• листови цвета - чашични л., крунични л., прашници и оплодни листићи (карпеле)

Морфологија (правих) листова скривеносеменица

Прави листови су најчешће изграђени од лисне плоче и лисне дршке. Поред саме базе лисне дршке могу постојати са обе стране лисни залисци, углавном мањи од самог листа, сличног или специфичног облика. Уколико листу недостаје лисна дршка, називамо га седећим. База листа може у облику рукавца више или мање обухватати стабло/изданак.

Лисна плоча је најчешће највећи део листа, различитог је облика (овалног, срцастог, бубрежастог, тракастог, стреластог, ланцетастог), равних до назубљених ивица, цела или подељена у режњеве, изграђена из једног (прости листови) или више одвојених делова (сложени листови). Листови се углавном карактеришу дорзивентралном анатомском грађом, са различитом горњом и доњом страном (бифацијални лист). Унифацијални листови појединих монокотиледоних биљака поседују само једну морфолошку страну листа (нпр. доњу код перунике). Четине четинара се обележавају као еквифацијални листови.

Различити облици лисне плоче, ивице листа и нерватуре листа

Облик и величина правих листова се могу разликовати и на једној јединци - у случају да се разликују у величини, говоримо о анизофилији, а ако се разликују у облику говоримо о хетерофилији.

Под нерватуром листа подразумева се распоред главних и споредних лисних нерава (односно проводних снопића) на листу. Листови су углавном богати проводним снопићима, због своје улоге у синтези органских материја које се одатле спроводе нервима ка стаблу и остатку биљке. Најчешћи облици нерватуре листа су мрежаста, паралелна, пераста, прстаста и лучна нерватура.

Распоред листова

Листови су на стаблу распоређени тако да један другом не заклањају светлост и да равномерно оптерећују стабло својом тежином. Распоред листова може бити наизменичан (спиралан) када са једног чвора полази један лист и пршљенаст (цикличан) када са истог чвора полазе два и више листова. Када са чвора полази два листа, један наспрам другог, а са следећег чвора два померена за 90 степени, у питању је наспрамни или декусиран рапоред листова.

Наспрамни - декусиран распоред листова

Типична анатомска грађа листа

Длаке на површини листа жалфије

Анатомија листа

Анатомски, лист је диференциран на неколико ткива: површинска (епидермис), проводна (ксилем и флоем лисних нерава), фотосинтетска - тзв хлоренхим (палисадно и сунђерасто ткиво), понекад и механичка (склеренхим, коленхим).

Епидермис

Епидермис је једноћелијски до вишећелијски слој ћелија на површини листа. Представља границу између листа и спољашње средине. Епидермис поседује неколико функција: штити лист од губитка воде испаравањем, регулише размену гасова, излучује неке метаболичке супстанце, у неким случајевима и усваја воду из спољашње средине. Већина листова има такозвану дорзовентралну анатомију - епидермис на горњој површини/страни листа (адаксијална страна) се разликује по грађи и функцији од епидермиса доње (абаксијалне) стране листа. Овакве листове називамо бифацијалним листовима. Унифацијални листови имају само један типа епидермиса, епидермис доње стране, свуда по површини - чешће се срећу код монокотиледоних биљака. Четине називамо еквифацијалним листовима.

Ћелије епидермиса су провидне (услед недостатка хлоропласта), често спљоштене, и углавном неправилног облика. Постоји неколико различитих типова ћелија у епидермису листа - епидермалне ћелије, ћелије затварачице стома, ћелије помоћнице, длаке (трихоме). На површини имају заштитну једнослојну или вишеслојну кутикулу која служи као заштита од претераног испаравања воде са површине листа и претеране инсолације. Углавном је кутикула јаче развијена (дебља) на горњем епидермису. Такође, биљке сушнијих (ариднијих) станишта поседују дебљу кутикулу од биљака влажних и умерено влажних станишта. Кутикулу синтетишу епидермалне ћелије, изграђена је од кутина, воскова, и неких других врста липида, који су слојевито распоређени - кутин представља структурну компоненту кутикуле, на њему се налазе слојеви кутикуларних и епикутикуларних воскова. Кутикула представља и физичку баријеру за напад вируса, патогених бактерија и спора гљива.

На епидермису постоје бројни отвори, поре, кроз које је омогућен промет воде паре и гасова. Ови отвори се називају стоме (једн. стома), оивичени су са две ћелије затварачице, које су код појединих врста окружене са 2-4 ћелије помоћнице. Обично су стоме многобројније на доњој страни листа.

Листови су често покривени длакама - трихомама, творевинама епидермиса које имају заштитну функцију.

Мезофил

Средишњи део листа. Изграђен је од паренхимских ћелија које садрже хлоропласте, тзв хлоренхима, одговорног за фотосинтезу. Ћелије хлоренхима су живе, примарно задебљалог ћелијског зида и са крупном вакуолом. Код типичних листова биљака нашег поднебља (буква), мезогил је диференциран на палисадно и сунђерасто ткиво. Ћелије палисадног ткива су издужене, управне на површину листа, збијене. Сунђерасто ткиво је растресито, богато интерцелуларима, изграђено од овалних ћелија или ћелија неправилног облика.

Лисни нерви

Систем (колатералних) проводних снопића, попут цевовода, изграђених од ксилема: дебелозидих лигнификованих ћелија и ћелијских фузија које проводе воду и минералне материје и флоема: танкозидих ћелија које проводе воду и растворене производе фотосинтезе (шећере). Проводни елементи су често окружени механичким ткивом и истакнути у односу на мезофил.

Нерватура листа се формира из стабла, кроз лисну дршку, улази у лист кроз један или више проводних судова и они се у листу гранају у читаву мрежу мањих проводних судова или лисних нерава. Код биљака се разликује неколико типова нерватуре. Најчешћи типови нерватуре су:

Проста нерватура

Узане и мале лиске четинарских врста најчешће имају само један уздужни нерв, па се тако нерватура означава као проста нерватура листа.

Дихотома нерватура

Дихотома нерватура лисне плоче међу данашњим биљкама је ретка.

Мрежаста нерватура

Много је гранатија нерватура код листова са мрежастом нерватуром. Мрежасту нерватуру чини скуп нерава различитог нивоа гранања и може бити пераста или прстаста. Када од основе лисне плоче полази према врху листа један главни нерв са којег се лево и десно под одређеним углом одваја већи број бочних нерава који се са своје стране бочно гранају, таква нерватура назива се пераста.

Паралелна нерватура

Код трава нерви су паралелни па чине паралелну нерватуру листа. Паралелна нерватура је грађена од централног главног нерва, који је јаче развијен, и од већег броја слабије развијених бочних нерава паралелних главном нерву.

Лучна нерватура

Код боквице и ђурђевка на пример, осим главног нерва сви други нерви се пружају лучно и таква нерватура листа се назива лучна. Лучна нерватура има прав, јаче развијен средњи нерв и лучно повијене бочне нерве који прате обод лисне плоче. Између главних нерава постоје многобројне бочне везе - анастомозе.

Галерија

• 
  Четине молике са само једним нервом - пример просте нерватуре
• 
  Мрежаста нерватура код листа тополе
• 
  Паралелна нерватура код листа кукуруза
• 
  Лучна нерватура код листа ђурђевка

Литература

• Јанчић, Радиша; Стојановић, Данило (2008). Економска ботаника. Београд. ISBN 978-86-17-15000-4. 
• Петковић, Бранимир; Меркуловић, Љиљана; Соња Дулетић-Лаушевић (2005). Анатомија биљака са практикумом. Београд. ISBN 978-86-907471-1-5. 
• Петковић, Бранимир; Меркуловић, Љиљана; Соња Дулетић-Лаушевић (2005). Морфологија биљака са практикумом. Београд. ISBN 978-86-907471-2-2. 
• Јанчић, Радиша (2010). Речник ботаничких морфолошких појмова. Београд. ISBN 978-86-7025-507-4. 
• Arber, Agnes (1950). The Natural Philosophy of Plant Form. CUP Archive. GGKEY:HCBB8RZREL4. 
• Bayer, M. B. (1982). The New Haworthia Handbook. Kirstenbosch: National Botanic Gardens of South Africa. ISBN 978-0-620-05632-8. 
• Beach, Chandler B, ур. (1914). The new student's reference work for teachers, students and families. Chicago: F. E. Compton and Company. 
• Berg, Linda (23. 3. 2007). Introductory Botany: Plants, People, and the Environment, Media Edition. Cengage Learning. ISBN 978-1-111-79426-2. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Cullen, James; Knees, Sabina G.; Cubey, H. Suzanne Cubey, ур. (2011) [1984–2000]. The European Garden Flora, Flowering Plants: A Manual for the Identification of Plants Cultivated in Europe, Both Out-of-Doors and Under Glass. 5 vols. (2nd изд.). Cambridge: Cambridge University Press. 
• Cutter, E.G. (1969). Plant Anatomy, experiment and interpretation, Part 2 Organs. London: Edward Arnold. стр. 117. ISBN 978-0713123029. 
• Dickison, William C. (2000). Integrative Plant Anatomy. Academic Press. ISBN 978-0-08-050891-7. 
• Esau, Katherine (2006) [1953]. Evert, Ray F, ур. Esau's Plant Anatomy: Meristems, Cells, and Tissues of the Plant Body: Their Structure, Function, and Development (3rd. изд.). New York: John Wiley & Sons Inc. ISBN 9780470047378. 
• Ettingshausen, C. (1861). Die Blatt-Skelete der Dicotyledonen mit besonderer Ruchsicht auf die Untersuchung und Bestimmung der fossilen Pflanzenreste. Vienna: Classification of the Architecture of Dicotyledonous. 
• Haupt, Arthur Wing (1953). Plant morphology. McGraw-Hill. 
• Hawthorne, William; Lawrence, Anna (2013). Plant Identification: Creating User-Friendly Field Guides for Biodiversity Management. Routledge. ISBN 978-1-136-55972-3. 
• Hemsley, Alan R.; Poole, Imogen, ур. (2004). The Evolution of Plant Physiology. Academic Press. ISBN 978-0-08-047272-0. 
• Heywood, V.H.; Brummitt, R.K.; Culham, A.; Seberg, O. (2007). Flowering plant families of the world. New York: Firefly books. стр. 287. ISBN 978-1-55407-206-4. 
• Hickey, LJ. A revised classification of the architecture of dicotyledonous leaves. стр. i 5—39. , in Metcalfe & Chalk (1979)
• Judd, Walter S.; Campbell, Christopher S.; Kellogg, Elizabeth A.; Stevens, Peter F.; Donoghue, Michael J. (2007) [1st ed. 1999, 2nd 2002]. Plant systematics: a phylogenetic approach (3rd изд.). Sinauer Associates. ISBN 978-0-87893-407-2. 
• Krogh, David (2010), Biology: A Guide to the Natural World (5th изд.), Benjamin-Cummings Publishing Company, стр. 463, ISBN 978-0-321-61655-5 
• Leaf Architecture Working Group (1999). Manual of Leaf Architecture - morphological description and categorization of dicotyledonous and net-veined monocotyledonous angiosperms (PDF). Smithsonian Institution. ISBN 978-0-9677554-0-3. 
• Marloth, Rudolf (1913—1932). The Flora of South Africa: With Synopical Tables of the Genera of the Higher Plants. 6 vols. Cape Town: Darter Bros. & Co. 
• Mauseth, James D. (2009). Botany: an introduction to plant biology (4th изд.). Sudbury, Mass.: Jones and Bartlett Publishers. ISBN 978-0-7637-5345-0. 
• Metcalfe, CR; Chalk, L, ур. (1979) [1957]. Anatomy of the Dicotyledons: Leaves, stem and wood in relation to taxonomy, with notes on economic uses. 2 vols. (2nd изд.). Oxford: Clarendon Press. ISBN 978-0-19-854383-1. 
  • 1st ed.
• Prance, Ghillean Tolmie (1985). Leaves: the formation, characteristics and uses of hundreds of leaves found in all parts of the world. Photographs by Kjell B. Sandved. London: Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-54104-3. 
• Rines, George Edwin, ур. (1920). The Encyclopedia Americana. NY: Americana.  (see The Encyclopedia Americana)
• Rudall, Paula J. (2007). Anatomy of flowering plants: an introduction to structure and development (3rd изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521692458. 
• Simpson, Michael G. (2011). Plant Systematics. Academic Press. ISBN 978-0-08-051404-8. 
• Stewart, Wilson N; Rothwell, Gar W. (1993) [1983]. Paleobotany and the Evolution of Plants (2nd изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-38294-6. 
• Verdcourt, Bernard; Bridson, Diane M. (1991). Flora of tropical East Africa - Rubiaceae Volume 3. CRC Press. ISBN 978-90-6191-357-3. 
• Whitten, Tony; Soeriaatmadja, Roehayat Emon; Afiff, Suraya A. (1997). Ecology of Java and Bali. Oxford University Press. стр. 505. ISBN 978-962-593-072-5. 
• Willert, Dieter J. von; Eller, BM; Werger, MJA; Brinckmann, E; Ihlenfeldt, H-D (1992). Life Strategies of Succulents in Deserts: With Special Reference to the Namib Desert. CUP Archive. ISBN 978-0-521-24468-8. 
• Bagchi, Debjani; Dasgupta, Avik; Gondaliya, Amit D.; Rajput, Kishore S. (2016). „Insights from the Plant World: A Fractal Analysis Approach to Tune Mechanical Rigidity of Scaffolding Matrix in Thin Films”. Advanced Materials Research. 1141: 57—64. S2CID 138338270. doi:10.4028/www.scientific.net/AMR.1141.57. 
• Clements, Edith Schwartz (децембар 1905). „The Relation of Leaf Structure to Physical Factors”. Transactions of the American Microscopical Society. 26: 19—98. JSTOR 3220956. doi:10.2307/3220956. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Cooney-Sovetts, C.; Sattler, R. (1987). „Phylloclade development in the Asparagaceae: An example of homoeosis”. Botanical Journal of the Linnean Society. 94 (3): 327—371. doi:10.1111/j.1095-8339.1986.tb01053.x. 
• Corson, Francis; Adda-Bedia, Mokhtar; Boudaoud, Arezki (2009). „In silico leaf venation networks: Growth and reorganization driven by mechanical forces” (PDF). Journal of Theoretical Biology. 259 (3): 440—448. PMID 19446571. doi:10.1016/j.jtbi.2009.05.002. Архивирано из оригинала (PDF) 2017-12-09. г. 
• Cote, G. G. (2009). „Diversity and distribution of idioblasts producing calcium oxalate crystals in Dieffenbachia seguine (Araceae)”. American Journal of Botany. 96 (7): 1245—1254. PMID 21628273. doi:10.3732/ajb.0800276 . 
• Couder, Y.; Pauchard, L.; Allain, C.; Adda-Bedia, M.; Douady, S. (1. 7. 2002). „The leaf venation as formed in a tensorial field” (PDF). The European Physical Journal B. 28 (2): 135—138. Bibcode:2002EPJB...28..135C. S2CID 51687210. doi:10.1140/epjb/e2002-00211-1. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 12. 2017. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Döring, T. F; Archetti, M.; Hardie, J. (7. 1. 2009). „Autumn leaves seen through herbivore eyes”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 276 (1654): 121—127. PMC 2614250 . PMID 18782744. doi:10.1098/rspb.2008.0858. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Eckardt, N. A.; Baum, D. (20. 7. 2010). „The Podostemad Puzzle: The Evolution of Unusual Morphology in the Podostemaceae”. The Plant Cell Online. 22 (7): 2104. PMC 2929115 . PMID 20647343. doi:10.1105/tpc.110.220711. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Feugier, François (14. 12. 2006). Models of Vascular Pattern Formation in Leaves (PhD Thesis). University of Paris VI. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Feild, T. S.; Lee, D. W.; Holbrook, N. M. (1. 10. 2001). „Why Leaves Turn Red in Autumn. The Role of Anthocyanins in Senescing Leaves of Red-Osier Dogwood”. Plant Physiology. 127 (2): 566—574. PMC 125091 . PMID 11598230. doi:10.1104/pp.010063. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Hallé, F. (1977). „The longest leaf in palms”. Principes. 21: 18. 
• Hickey, Leo J. (1. 1. 1973). „Classification of the Architecture of Dicotyledonous Leaves”. American Journal of Botany. 60 (1): 17—33. JSTOR 2441319. doi:10.2307/2441319. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Hickey, Leo J.; Wolfe, Jack A. (1975). „The Bases of Angiosperm Phylogeny: Vegetative Morphology”. Annals of the Missouri Botanical Garden. 62 (3): 538—589. JSTOR 2395267. doi:10.2307/2395267. 
• Ingersoll, Ernest. Leaves. , in Rines (1920) Volume XVII
• James, S. A.; Bell, D. T. (2000). „Influence of light availability on leaf structure and growth of two Eucalyptus globulus ssp. globulus provenances” (PDF). Tree Physiology. 20 (15): 1007—1018. PMID 11305455. doi:10.1093/treephys/20.15.1007 . 
• Lacroix, C.; Jeune, B.; Purcell-Macdonald, S. (2003). „Shoot and compound leaf comparisons in eudicots: Dynamic morphology as an alternative approach”. Botanical Journal of the Linnean Society. 143 (3): 219—230. doi:10.1046/j.1095-8339.2003.00222.x . 
• Laguna, Maria F.; Bohn, Steffen; Jagla, Eduardo A.; Bourne, Philip E. (2008). „The Role of Elastic Stresses on Leaf Venation Morphogenesis”. PLOS Computational Biology. 4 (4): e1000055. Bibcode:2008PLSCB...4E0055L. PMC 2275310 . PMID 18404203. arXiv:0705.0902 . doi:10.1371/journal.pcbi.1000055. 
• Melville, R. (новембар 1976). „The Terminology of Leaf Architecture”. Taxon. 25 (5/6): 549—561. JSTOR 1220108. doi:10.2307/1220108. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Pedraza-Peñalosa, Paola; Salinas, Nelson R.; Wheeler, Ward C. (26. 4. 2013). „Venation patterns of neotropical blueberries (Vaccinieae: Ericaceae) and their phylogenetic utility” (PDF). Phytotaxa. 96 (1): 1. doi:10.11646/phytotaxa.96.1.1. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Read, J.; Stokes, A. (1. 10. 2006). „Plant biomechanics in an ecological context”. American Journal of Botany. 93 (10): 1546—1565. PMID 21642101. doi:10.3732/ajb.93.10.1546 . CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Rolland-Lagan, Anne-Gaëlle; Amin, Mira; Pakulska, Malgosia (јануар 2009). „Quantifying leaf venation patterns: two-dimensional maps”. The Plant Journal. 57 (1): 195—205. PMID 18785998. doi:10.1111/j.1365-313X.2008.03678.x . CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Roth-Nebelsick, A; Uhl, Dieter; Mosbrugger, Volker; Kerp, Hans (мај 2001). „Evolution and Function of Leaf Venation Architecture: A Review”. Annals of Botany. 87 (5): 553—566. doi:10.1006/anbo.2001.1391 . CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Runions, Adam; Fuhrer, Martin; Lane, Brendan; Federl, Pavol; Rolland-Lagan, Anne-Gaëlle; Prusinkiewicz, Przemyslaw (1. 1. 2005). „Modeling and Visualization of Leaf Venation Patterns”. ACM SIGGRAPH 2005 Papers. 24 (3): 702—711. CiteSeerX 10.1.1.102.1926 . S2CID 2629700. doi:10.1145/1186822.1073251. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Rutishauser, R.; Sattler, R. (1997). „Expression of shoot processes in leaf development of Polemonium caeruleum”. Botanische Jahrbücher für Systematik. 119: 563—582. 
• Sack, Lawren; Scoffoni, Christine (јун 2013). „Leaf venation: structure, function, development, evolution, ecology and applications in the past, present and future”. New Phytologist. 198 (4): 983—1000. PMID 23600478. doi:10.1111/nph.12253. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Shelley, A.J.; Smith, W.K.; Vogelmann, T.C. (1998). „Ontogenetic differences in mesophyll structure and chlorophyll distribution in Eucalyptus globulus ssp. globulus (Myrtaceae)”. American Journal of Botany. 86 (2): 198—207. JSTOR 2656937. PMID 21680359. doi:10.2307/2656937 . 
• Tsukaya, Hirokazu (јануар 2013). „Leaf Development”. The Arabidopsis Book. 11: e0163. PMC 3711357 . PMID 23864837. doi:10.1199/tab.0163. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Ueno, Osamu; Kawano, Yukiko; Wakayama, Masataka; Takeda, Tomoshiro (1. 4. 2006). „Leaf Vascular Systems in C3 and C4 Grasses: A Two-dimensional Analysis”. Annals of Botany. 97 (4): 611—621. PMC 2803656 . PMID 16464879. doi:10.1093/aob/mcl010. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Walls, R. L. (25. 1. 2011). „Angiosperm leaf vein patterns are linked to leaf functions in a global-scale data set”. American Journal of Botany. 98 (2): 244—253. PMID 21613113. doi:10.3732/ajb.1000154. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Bucksch, Alexander; Blonder, Benjamin; Price, Charles; Wing, Scott; Weitz, Joshua; Das, Abhiram (2017). „Cleared Leaf Image Database”. School of Biology, Georgia Institute of Technology. Архивирано из оригинала 25. 09. 2014. г. Приступљено 12. 3. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Geneve, Robert. „Leaf” (PDF). PLS 220: Introduction to plant identification. University of Kentucky: Department of Horticulture. Архивирано из оригинала (PDF) 2016-03-15. г. 
• Kling, Gary J.; Hayden, Laura L.; Potts, Joshua J. (2005). „Botanical terminology”. University of Illinois, Urbana-Champaign. Приступљено 7. 3. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• de Kok, Rogier; Biffin, Ed (новембар 2007). „The Pea Key: An interactive key for Australian pea-flowered legumes”. Australian Pea-flowered Legume Research Group. Приступљено 9. 3. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Kranz, Laura. „The Vein Patterns of Leaves”. Архивирано из оригинала (Drawings) 06. 03. 2017. г. Приступљено 26. 06. 2021. 
• Massey, Jimmy R.; Murphy, James C. (1996). „Vascular plant systematics”. NC Botnet. University of North Carolina at Chapel Hill. Приступљено 19. 1. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • „Leaves”. , in Massey & Murphy (1996)
• Purcell, Adam (16. 1. 2016). „Leaves”. Basic Biology. Adam Purcell. Архивирано из оригинала 19. 04. 2015. г. Приступљено 17. 2. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Simpson, Michael G. „Plants of San Diego County, California”. College of Science, San Diego State University. Приступљено 2. 3. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Florissant Fossil Beds Leaf Key” (PDF). Florissant Fossil Beds National Monument. National Park Service, US Department of the Interior. Приступљено 16. 2. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Plant Database”. School of Horticulture, Kwantlen Polytechnic University. 2015. Архивирано из оригинала 21. 09. 2017. г. Приступљено 9. 3. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Angiosperm Morphology”. TutorVista. 2017. Архивирано из оригинала 21. 06. 2020. г. Приступљено 26. 06. 2021. 
• Hughes, Colin. „The virtual field herbarium”. Oxford University Herbaria. Архивирано из оригинала 5. 3. 2017. г. Приступљено 4. 3. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • „Plant Characteristics”. Архивирано из оригинала (Glossary) 5. 3. 2017. г. Приступљено 4. 3. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза), in Hughes (2017)
• „Glossary of botanical terms”. Neotropikey. Royal Botanic Gardens, Kew. Приступљено 18. 2. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Illustrated glossary of leaf shapes” (PDF). Center for Aquatic and Invasive Plants, Institute of Food and Agricultural Sciences, University of Florida. 2009. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 01. 2020. г. Приступљено 8. 1. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Leafshapes”. Donsgarden. Архивирано из оригинала 04. 02. 2016. г. Приступљено 9. 1. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

• Bionet škola
• „Leaf”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). 1911.