Википедија

Ljudski virus korona HKU1

Ljudski virus korona HKU1 (HCoV-HKU1) vrsta je koronavirusa, prvi put otkrivena 2015. godine koja potiče od zaraženih miševa. Kod ljudi, infekcija rezultuje najčešče bolešću gornjih disajnih puteva sa simptomima prehlade, ali može preći i u upalu pluća i bronhiolitis.[1][2]

Ljudski virus korona HKU1
Kolonija HcoV-HKU1.
Klasifikacija virusa e
(nerangirano): Virus
Realm: Riboviria
Tip: incertae sedis
Red: Nidovirales
Porodica: Coronaviridae
Rod: Betacoronavirus
Podrod: Embecovirus
Vrsta:
Ljudski virus korona HKU1

Istorija уреди

Prvi put je otkriven u januaru 2005. godine kod dvoje pacijenata u Hong Kongu, od toga kod 71-godišnjaka koji je bolnički lečen sa akutnim respiratornim distres sindromom i radiolografski potvrđenom obostranom pneumonijom. Oboleli muškarac se nedavno vratio u Hongkong iz kineskog grada Šendžen.[3]

Epidemiologija уреди

Skrining analizom SARS-negativnih nazofaringealnih aspirata pacijenata sa respiratornim bolestima tokom epidemije SARS-a između 2002. i 2003, utvrđeno je prisustvo CoV-HKU1 RNA u uzolatu uzetom od 35-godišnje žene s upalom pluća.[1]

Nakon početnih izveštaja o otkriću HCoV-HKU1, virus je otkriven iste godine kod 10 pacijenata na severu Australije. Respiratorni uzorci su sakupljeni između maja i avgusta (zima u Australiji). Istraživači su otkrili da je većina pozitivnih uzoraka za HCoV-HKU1 potekla od dece u poslednjim zimskim mesecima.[4]

 
Prvi poznati slučajevi na zapadnoj hemisferi otkriveni su 2005. godine u bolnici Yale-New Haven Hospital u Nju Hejvenu, čiji lekari su bili radoznali da otkrije da li postoji HCoV-HKU1 u njihovoj oblasti.

Prve poznate slučajeve na zapadnoj hemisferi otkrili su u decembru 2002. klinički virolozi u bolnici Yale-New Haven у Nju Hejvenu (Konerktikat), iznenađeni pojavom HCoV-HKU1 u njihovom području. Odmah je sprovedene studije sa 851 novorođenčadi i dece, u periodu od 7 nedelja od decembra 2001. do februara 2002. Deca su takođe podvrgnuta testiranju na humani respiratorni sincicijski virus (RSV), parainfluenca virus (tipovi 1–3), viruse. gripe A i B i adenoviruse koristeći direktno imunofluorescentno ispitivanje, kao i humani metapneumovirus i HCoV-NH reakcijom u stvarnom vremenu lančane polimeraze (RT-PCR). Od 851 dece, dva ispitanika bila je pozitivna na HCoV-HKU1, a ostalih 849 negativno. Istraživači su objavili da je soj izolovan u Nju Hejvenu sličan soju koji je pronađen u Hong Kongu.[5][6]

Ovaj soj pronađen u Nju Hejvenu ponekad je poznat i kao HCoV-NH (po gradu Nju Hejvenu, u kome je i otkriven).[7]

U julu 2005. prijavljeno je šest slučajeva u Francuskoj. U tim slučajevima francuski istraživači koristili su poboljšane tehnike za uzimanje virusa iz uzoraka aspirata nazofarinksa i stolice.[1]

Virologija уреди

Virus korona HCoV-HKU1 je jedan od sedam poznatih koronavirusa koji inficiraju ljude, uključujući:[8][9]

  • HCoV-229E,
  • HCoV-NL63,
  • HCoV-OC43,
  • MERS-CoV,
  • izvorni SARS-CoV (ili SARS-CoV-1),
  • SARS-CoV-2.[10]

Tokom istraživanja nije uspeo pokušaj otkrića čelijskih linije iz HCoV-HKU1, ali je bio uspešno dobijanje kompletne genomske sekvencu.[11]

Kompletna sekvenca genoma CoV-HKU1 je 29,926 nukleotida, poliadenilirana RNA, sa sadržajem G + C od 32%, najniži među svim poznatim koronavirusima sa dostupnim sekvencom genoma. Filogenetska analiza otkriva da je CoV-HKU1 novi koronavirus grupe 2, i da je najviše srodan sa mišjim virusom hepatitisa (MHV). Po tome se on razlikuje od ostalih poznatih humanih betakoronavirusa, kao što je npr. HCoV-OC43.[12]

Vidi još уреди

Izvori уреди

  1. ^ а б в Lau, S. K. P.; Woo, P. C. Y.; Yip, C. C. Y.; Tse, H.; Tsoi, H.-w.; Cheng, V. C. C.; Lee, P.; Tang, B. S. F.; Cheung, C. H. Y.; Lee, R. A.; So, L.-y.; Lau, Y.-l.; Chan, K.-h.; Yuen, K.-y. (2006). „Coronavirus HKU1 and Other Coronavirus Infections in Hong Kong”. Journal of Clinical Microbiology. 44 (6): 2063—71. PMC 1489438  . PMID 16757599. doi:10.1128/JCM.02614-05. 
  2. ^ Vabret, A.; Dina, J.; Gouarin, S.; Petitjean, J.; Corbet, S.; Freymuth, F. (2006). „Detection of the New Human Coronavirus HKU1: A Report of 6 Cases”. Clinical Infectious Diseases. 42 (5): 634—9. PMC 7107802  . PMID 16447108. doi:10.1086/500136  . 
  3. ^ Woo, P. C. Y.; Lau, S. K. P.; Chu, C.-m.; Chan, K.-h.; Tsoi, H.-w.; Huang, Y.; Wong, B. H. L.; Poon, R. W. S.; Cai, J. J.; Luk, W.-k.; Poon, L. L. M.; Wong, S. S. Y.; Guan, Y.; Peiris, J. S. M.; Yuen, K.-y. (2004). „Characterization and Complete Genome Sequence of a Novel Coronavirus, Coronavirus HKU1, from Patients with Pneumonia”. Journal of Virology. 79 (2): 884—95. PMC 538593  . PMID 15613317. doi:10.1128/JVI.79.2.884-895.2005. 
  4. ^ Sloots, T. P.; McErlean, P.; Speicher, D. J.; Arden, K. E.; Nissen, M. D.; MacKay, I. M. (2006). „Evidence of human coronavirus HKU1 and human bocavirus in Australian children”. Journal of Clinical Virology : The Official Publication of the Pan American Society for Clinical Virology. 35 (1): 99—102. PMC 7108338  . PMID 16257260. doi:10.1016/j.jcv.2005.09.008. 
  5. ^ Esper, Frank; Weibel, Carla; Ferguson, David; Landry, Marie L.; Kahn, Jeffrey S. (2006). „Coronavirus HKU1 Infection in the United States”. Emerging Infectious Diseases. 12 (5): 775—779. PMC 3374449  . PMID 16704837. doi:10.3201/eid1205.051316. .
  6. ^ Ninove, L.; Zandotti, C.; Dambo, M.; Colson, P.; Charrel, R.; Nougairede, A. (2020). „Épidémiologie des infections à coronavirus HCoV-HKU1 à Marseille, France”. Medecine et Maladies Infectieuses. 50 (6): S195. PMC 7441940  . doi:10.1016/j.medmal.2020.06.417. 
  7. ^ Chang, Luan‐Yin; Chiang, Bor‐Luen; Kao, Chuan‐Liang; Wu, Mei‐Hwan; Chen, Pei‐Jer; Berkhout, Ben; Yang, Hui‐Ching; Huang, Li‐Min; Kawasaki Disease Research Group (2006). „Lack of Association between Infection with a Novel Human Coronavirus (HCoV), HCoV‐NH, and Kawasaki Disease in Taiwan”. The Journal of Infectious Diseases. 193 (2): 283—286. PMC 7109937  . PMID 16362893. doi:10.1086/498875. .
  8. ^ Vabret, A.; Dina, J.; Gouarin, S.; Petitjean, J.; Corbet, S.; Freymuth, F. (2006). „Detection of the New Human Coronavirus HKU1: A Report of 6 Cases”. Clinical Infectious Diseases. 42 (5): 634—639. PMC 7107802  . PMID 16447108. doi:10.1086/500136. .
  9. ^ Vabret, A.; Dina, J.; Brison, E.; Brouard, J.; Freymuth, F. (2008). „Coronavirus humains (HCoV)”. Pathologie-Biologie. 57 (2): 149—160. PMC 7125620  . PMID 18456429. doi:10.1016/j.patbio.2008.02.018. 
  10. ^ Eickmann, M., S. Becker, H. D. Klenk, H. W. Doerr, K. Stadler, S. Censini, S. Guidotti, V. Masignani, M. Scarselli, M. Mora, C. Donati, J. H. Han, H. C. Song, S. Abrignani, A. Covacci, and R. Rappuoli. 2003. Phylogeny of the SARS coronavirus. Science 302:1504-1505
  11. ^ Guan, Y., B. J. Zheng, Y. Q. He, X. L. Liu, Z. X. Zhuang, C. L. Cheung, S. W. Luo, P. H. Li, L. J. Zhang, Y. J. Guan, K. M. Butt, K. L. Wong, K. W. Chan, W. Lim, K. F. Shortridge, K. Y. Yuen, J. S. Peiris, and L. L. Poon. 2003. Isolation and characterization of viruses related to the SARS coronavirus from animals in southern China. Science 302:276-278.
  12. ^ Hurdiss, Daniel L.; Drulyte, Ieva; Lang, Yifei; Shamorkina, Tatiana M.; Pronker, Matti F.; Van Kuppeveld, Frank J. M.; Snijder, Joost; De Groot, Raoul J. (2020). „Cryo-EM structure of coronavirus-HKU1 haemagglutinin esterase reveals architectural changes arising from prolonged circulation in humans”. Nature Communications. 11 (1): 4646. Bibcode:2020NatCo..11.4646H. PMC 7495468  . PMID 32938911. doi:10.1038/s41467-020-18440-6. .

Spoljašnje veze уреди

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ljudski_virus_korona_HKU1&oldid=27448556”