Википедија

Magnetna rezonantna elastografija

Magnetna rezonantna elastografija (akronim MRE) je metoda elastografije koja kombinuje ultrazvučnu tehnologiju sa magnetnom rezonancijom.[1]

Magnetna rezonantna elastografija
Класификација и спољашњи ресурси
MeSHD054459

Osnovne informacije

уреди

Magnetna rezonantna elastografija, kao jedna od metoda elastografije za razliku od drugih istovremeno koristi jake magnete i radio talase kako bi stvorila sliku organa i/ili struktura unutar tela, uz pomoć računarskih programa za izradu vizuelne mape koja pokazuje tvrdoću nekog tkiva.[2]

Kod ove metode ultrazvučna slika je u korelaciji sa parametrima magnetne rezonancije kao zlatnog standarda, u određenim snimanjima, jer fraktalna analiza mangnetne rezonancije pokazuje signifikantnu razliku u tkivima a elastografija dobro prati stanje fibroznih promena i masne degeneracije, što zajedno doprinosi boljoj proceni stanja organa, preoperativno i postoperativno praćenje kao i oporavak pacijenta.

Prednosti

уреди

Prednosti MRE nad elastografijom zasnovanoj na ultrazvuku su nezavisnost od habitusa ispitanika, odsustvo subjektivnosti i mogućnost prikazivanja celog organa.[3]

Nedostaci

уреди

Najveći nedostatak je visoka cena i slaba dostupnost ovih uređaja u mnogim zdravstvenim ustanovama na globalnom nivou.

Ograničenja

уреди

Magnetna rezonantna elastografija ima ograničenja u primeni kod osoba koje imaju ugrađene metalne uređaje (pejsmejkere, veštačke srčane zalistke, infuzione pumpe), jer može uticati na rad ovih uređaja, a u nekim slučajevima može biti i opasna po život. Zubne proteze i određene vrste tetovaža koje sadrže metal takođe mogu uzrokovati probleme tokom postupka.

Test se takođe ne preporučuje ženama koje su trudne ili misle da bi mogle biti trudne, jer nije sasvim istraženo da li je magnetsko polja štetno za nerođenu bebu.

Primena

уреди

MRE jetre

уреди

Fibroza jetre je uobičajena posledica mnogih hroničnih bolesti jetre; a progresivna fibroza može dovesti do ciroze. MRE jetre daje kvantitativne slike krutosti tkiva u velikim regionima jetre, i pomaže u otkrivanju povećane krutosti jetrenog parenhima, što je direktna posledica fibroze jetre (ciroze). Ona pomaže u postavljanju u dijagnostikovanju blage fibroze s razumnom tačnošću.[4][5][6][7]

MRE mozga

уреди

MRE mozga je prvi put predstavljen početkom 2000-ih.[8][9] Rezultati elastografije direktno su povezani sa funkcijom pamćenja,[10] merama za oporavak,[11] i napredovanjem različitih neurodegenerativnih stanja. Na primer, regionalno i globalno smanjenje elastičnosti mozga primećeno je kod Alchajmerove bolesti,[12][13] i multiple skleroze.[14][15] Otkriveno je da kako mozak stari, gubi svoj viskoelastični integritet zbog degeneracije neurona i oligodendrocita.[16][17] MRE takođe može da ima značaj za razumevanje mozga adolescenta. Nedavno je otkriveno da adolescenti imaju regionalne razlike u elastičnosti mozga u odnosu na odrasle.[18][19]

MRE se takođe primenjuje za funkcionalni neuroimidžing. Dok funkcionalno snimanje magnetnom rezonancom (fMRI) u mozgu otkriva relativno spore promene u protoku krvi, funkcionalna MRE je sposobna da detektuje neuromehaničke promene u mozgu povezane sa aktivnostima neurona koje se dešavaju na 100 milisekundnoj skali.[20]

Vidi još

уреди

Izvori

уреди
  1. ^ Mariappan, Y. K.; Glaser, K. J.; Ehman, R. L. (2010). „Magnetic resonance elastography: a review”. Clin Anat. 23 (5): 497—511. .
  2. ^ Chen, J.; Yin, M.; Glaser, K. J.; Talwalkar, J. A.; Ehman, R. L. (2013). „MR Elastography of Liver Disease: State of the Art”. Applied Radiology. 42 (4): 5—12. PMC 4564016  . PMID 26366024. doi:10.37549/AR1982. 
  3. ^ Pepin, Kay M.; Ehman, Richard L.; McGee, Kiaran P. (2015). „Magnetic resonance elastography (MRE) in cancer: Technique, analysis, and applications”. Progress in Nuclear Magnetic Resonance Spectroscopy. 90-91: 32—48. Bibcode:2015PNMRS..90...32P. PMC 4660259  . PMID 26592944. doi:10.1016/j.pnmrs.2015.06.001. .
  4. ^ Yin M, Talwalkar JA, Glaser KJ, Manduca A, Grimm RC, Rossman PJ, Fidler JL, Ehman RL (oktobar 2007). „Assessment of hepatic fibrosis with magnetic resonance elastography”. Clinical Gastroenterology and Hepatology. 5 (10): 1207—1213.e2. PMC 2276978  . PMID 17916548. doi:10.1016/j.cgh.2007.06.012. 
  5. ^ Huwart L, Sempoux C, Vicaut E, Salameh N, Annet L, Danse E, Peeters F, ter Beek LC, Rahier J, Sinkus R, Horsmans Y, Van Beers BE (jul 2008). „Magnetic resonance elastography for the noninvasive staging of liver fibrosis”. Gastroenterology. 135 (1): 32—40. PMID 18471441. doi:10.1053/j.gastro.2008.03.076. 
  6. ^ Asbach P, Klatt D, Schlosser B, Biermer M, Muche M, Rieger A, et al. (oktobar 2010). „Viscoelasticity-based staging of hepatic fibrosis with multifrequency MR elastography”. Radiology. 257 (1): 80—6. PMID 20679447. doi:10.1148/radiol.10092489. 
  7. ^ Venkatesh SK, Yin M, Ehman RL (19. 2. 2013). „Magnetic resonance elastography of liver: Technique, analysis, and clinical applications”. Journal of Magnetic Resonance Imaging. 37 (3): 544—555. PMC 3579218  . PMID 23423795. doi:10.1002/jmri.23731. 
  8. ^ Van Houten EE, Paulsen KD, Miga MI, Kennedy FE, Weaver JB (oktobar 1999). „An overlapping subzone technique for MR-based elastic property reconstruction”. Magnetic Resonance in Medicine. 42 (4): 779—86. PMID 10502768. doi:10.1002/(SICI)1522-2594(199910)42:4<779::AID-MRM21>3.0.CO;2-Z. 
  9. ^ Van Houten EE, Miga MI, Weaver JB, Kennedy FE, Paulsen KD (maj 2001). „Three-dimensional subzone-based reconstruction algorithm for MR elastography”. Magnetic Resonance in Medicine. 45 (5): 827—37. PMID 11323809. doi:10.1002/mrm.1111. 
  10. ^ Schwarb H, Johnson CL, McGarry MD, Cohen NJ (maj 2016). „Medial temporal lobe viscoelasticity and relational memory performance”. NeuroImage. 132: 534—541. PMC 4970644  . PMID 26931816. doi:10.1016/j.neuroimage.2016.02.059. 
  11. ^ Schwarb H, Johnson CL, Daugherty AM, Hillman CH, Kramer AF, Cohen NJ, et al. (jun 2017). „Aerobic fitness, hippocampal viscoelasticity, and relational memory performance”. NeuroImage. 153: 179—188. PMC 5637732  . PMID 28366763. doi:10.1016/j.neuroimage.2017.03.061. 
  12. ^ Murphy MC, Huston J, Jack CR, Glaser KJ, Manduca A, Felmlee JP, Ehman RL (septembar 2011). „Decreased brain stiffness in Alzheimer's disease determined by magnetic resonance elastography”. Journal of Magnetic Resonance Imaging. 34 (3): 494—8. PMC 3217096  . PMID 21751286. doi:10.1002/jmri.22707. 
  13. ^ Murphy MC, Jones DT, Jack CR, Glaser KJ, Senjem ML, Manduca A, Felmlee JP, Carter RE, Ehman RL, Huston J (2016). „Regional brain stiffness changes across the Alzheimer's disease spectrum”. NeuroImage. Clinical. 10: 283—90. PMC 4724025  . PMID 26900568. doi:10.1016/j.nicl.2015.12.007. 
  14. ^ Streitberger KJ, Sack I, Krefting D, Pfüller C, Braun J, Paul F, Wuerfel J (2012). „Brain viscoelasticity alteration in chronic-progressive multiple sclerosis.”. PLOS ONE. 7 (1): e29888. PMC 3262797  . PMID 22276134. doi:10.1371/journal.pone.0029888. 
  15. ^ Sandroff BM, Johnson CL, Motl RW (januar 2017). „Exercise training effects on memory and hippocampal viscoelasticity in multiple sclerosis: a novel application of magnetic resonance elastography”. Neuroradiology. 59 (1): 61—67. PMID 27889837. doi:10.1007/s00234-016-1767-x. 
  16. ^ Sack I, Beierbach B, Wuerfel J, Klatt D, Hamhaber U, Papazoglou S, et al. (jul 2009). „The impact of aging and gender on brain viscoelasticity”. NeuroImage. 46 (3): 652—7. PMID 19281851. doi:10.1016/j.neuroimage.2009.02.040. 
  17. ^ Sack I, Streitberger KJ, Krefting D, Paul F, Braun J (2011). „The influence of physiological aging and atrophy on brain viscoelastic properties in humans”. PLOS ONE. 6 (9): e23451. PMC 3171401  . PMID 21931599. doi:10.1371/journal.pone.0023451. 
  18. ^ Johnson CL, Telzer EH (oktobar 2018). „Magnetic resonance elastography for examining developmental changes in the mechanical properties of the brain”. Developmental Cognitive Neuroscience. 33: 176—181. PMC 5832528  . PMID 29239832. doi:10.1016/j.dcn.2017.08.010. 
  19. ^ McIlvain G, Schwarb H, Cohen NJ, Telzer EH, Johnson CL (novembar 2018). „Mechanical properties of the in vivo adolescent human brain”. Developmental Cognitive Neuroscience. 34: 27—33. PMC 6289278  . PMID 29906788. doi:10.1016/j.dcn.2018.06.001. 
  20. ^ Bridger, Haley (17. 4. 2019). „Seeing brain activity in 'almost real time'”. Harvard Gazette. Приступљено 27. 2. 2020. 

Spoljašnje veze

уреди

  Mediji vezani za članak Magnetna rezonantna elastografija na Vikimedijinoj ostavi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Magnetna_rezonantna_elastografija&oldid=28522605”