Maks Štajner

(преусмерено са Maks Stajner)

Maksimilijan Raul Štajner[1] (10. maj 1888 – 28. decembar 1971) bio je američki muzički kompozitor za pozorište i filmove austrijskog porekla, kao i dirigent. Svoj talenat je ispoljio od malih nogu. Kao dete je svoju prvu operetu dirigovao kada mu je bilo dvanaest godina, a kad je imao petnaest godina postao profesionalni muzičar koji je radio s punim radnim vremenom, bilo da je komponovao, uređivao ili dirigovao.

Maks Štajner
Greyscale photograph of Max Steiner with a piano
Štajner komponuje
Puno imeMaksimilijan Raul Štajner
Ime po rođenjuMaximilian Raoul Steiner
Druga imenaMax Steiner
Datum rođenja10 maj, 1888(1888-05-10)
Mjesto rođenjaBeč
 Austrougarska (sad Austrija)
Datum smrti28 decembar, 1971(1971-12-28) (83)
Mjesto smrtiHolivud, Kalifornija
 SAD
PrebivališteSAD
Državljanstvoaustrijsko, američko (naturalizovan 1920)
ZanimanjeKompozitor, aranžer, dirigent
Aktivni period1903–1965

Štajner je radio u Engleskoj, potom na Brodveju, a 1929. godine preselio se u Holivud, gde je postao jedan od prvih kompozitora koji je napisao partiture za muziku za filmove. Nazivaju ga „ocem filmske muzike”, budući da je Štajner odigrao veliku ulogu u stvaranju tradicije pisanja muzike za filmove, zajedno sa kompozitorima Dimitrijem Tiomkinom, Francom Vaksmanom, Erihom Volfgangom Korngoldom, Alfredom Njumanom, Bernardom Hermanom i Miklošom Rožom.

BiografijaУреди

Rane godine (1888–1907)Уреди

 
Maks Štajnerovo rodno mesto u Beču danas, Praterstraße 72

Maks Štajner je rođen 10. maja 1888. godine u Austrougarskoj, kao jedino dete u bogatoj poslovnoj i pozorišnoj porodici jevrejskog porekla.[2][3][4] Ime je dobio po svom dedi po ocu Maksimilijanu Štajneru (1839–1880), koji je zaslužan za to što je prvi nagovorio Johana Štrausa II da piše za pozorište i bio je uticajni menadžer bečkog istorijskog Pozorišta an der Vien.[5] Njegovi roditelji bili su Mari Josefin/Mirjam (Hasiba) i mađarski Jevrejin Gabor Štajner (1858–1944, rođen u Temišvaru, Kraljevina Mađarska, Austrijsko carstvo), bečki impresario, rukovodilac karnevalskih izložbi i pronalazač, odgovoran za izgradnju Vien Risenrada.[6] Njegov otac je ohrabrio Štajnerov muzički talenat i dozvolio mu je da diriguje američku operetu u svojoj dvanaestoj godini, Bel iz Njujorka, što je omogućilo Štajneru da stekne rano priznanje autora operete, Gustava Kerkera.[5] Štajnerova majka Mari bila je plesačica u scenskim produkcijama koje je njegov deda postavljao dok je bio mlad, ali kasnije se uključila u restoranski posao.[7]:26,37[8]:56 Njegov kum bio je kompozitor Ričard Štraus, koji je snažno je uticao na Štajnerovo buduće delo.[9][10]:52 Štajner je često pridavao zasluge svoju porodici za nadahnuće njegovih ranih muzičkih sposobnosti. Već sa šest godina Štajner je pohađao tri do četiri sata klavira nedeljno, ali često mu je to bilo dosadno. Zbog toga bi samostalno vežbao improvizaciju. Otac ga je podsticao da piše svoju muziku. Štajner je svoju ranu improvizaciju naveo kao uticaj na njegov ukus u muzici, posebno njegovo interesovanje za muziku Kloda Debisija koja je za to vreme bila „avangardna”.[11]:2 U mladosti je započeo svoju kompozicijsku karijeru kroz rad na marševima za pukovske bendove i hit pesme za šou koji je pripremao njegov otac.[11]:2

Njegovi roditelji su ga poslali na Bečki tehnološki univerzitet, ali on je izrazio malo interesovanja za skolastičke predmete. Upisao se na Imperijalnu muzičku akademiju 1904. godine,[12] gde je, zbog svog izuzetnog muzičkog talenata i privatnog vežbanja sa Robertom Fuksom i Gustavom Malerom, za samo godinu dana završio četverogodišnji kurs i osvojio zlatnu medalju sa akademije u svojoj petnaestoj godini.[13]:73 On je proučavao razne instrumente, uključujući klavir, orgulje, violinu, kontrabas i trubu. Njegov omiljeni i najbolji instrument bio je klavir, ali priznao je važnost poznavanja karakteristika ostalih instrumenata. Takođe je pohađao kurseve harmonije, kontrapunkta i kompozicije.[8]:56[11]:2 Zajedno sa Malerom i Fuhsom, kao svoje učitelje je navodio Feliksa Vejngartnera i Edmunda Ejslera.[11]:2

ReferenceУреди

  1. ^ In his autobiography, Steiner states his full name as "Maximilian Raoul Walter Steiner". However, "Walter" is not on his birth register at the IKG in Vienna, nor on any other official document pertaining to his life. In addition, the reasons he mentioned this name are unknown. Therefore, it should not be included in the article.
  2. ^ Palmer, Christopher. The Composer in Hollywood, "Max Steiner: Birth of an Era", Marion Boyars Publishers (1990) pp. 15–50
  3. ^ Neale, Steve, ed (2012). Classical Hollywood Reader. Routledge. стр. 235. 
  4. ^ Volkov, Shulamit (2006). Germans, Jews, and Antisemites: Trials of Emancipation. Cambridge University Press. стр. 42. 
  5. 5,0 5,1 Thomas, Tony. Max Steiner: Vienna, London, New York, and Finally Hollywood, Max Steiner Collection, Brigham Young University 1996
  6. ^ Rubey, Norbert; Schoenwald, Peter (1996). Venedig in Wien: Theater- und Vergnügungsstadt der Jahrhundertwende. Ueberreuter Carl. ISBN 978-3-8000-3542-7. 
  7. ^ MacDonald, Laurence E. (2013). The Invisible Art of Film Music: A Comprehensive History (2nd изд.). Lanham, Maryland: The Scarecrow Press. ISBN 9780810883987. 
  8. 8,0 8,1 Thomas, Thomas (1991). Film Score: The Art & Craft of Movie Music. Burbank, California: Redwood Press. 
  9. ^ „Max Steiner”. Hollywood in Vienna. 
  10. ^ Evans, Mark (1975). Soundtrack: The Music of the Movies. New York: Hopkinson and Blake. ISBN 9780911974195. 
  11. 11,0 11,1 11,2 11,3 Daubney, Kate (2000). Max Steiner's Now, Voyager: A Film Score Guide. Westport, CT: Greenwood Press. ISBN 9780313312533. 
  12. ^ Wegele, Peter (2014). Max Steiner: Composing, Casablanca and the Golden Age of Film Music,. Blue Ridge Summit: Rowman & Littlefield Publishers. стр. 47—74. 
  13. ^ Thomas, Tony (1979). Film Score: The View from the Podium. Cranbury, New Jersey: A.S. Barnes and Co. ISBN 9780498023583. 

Spoljašnje vezeУреди