Maligni tumor
Овај чланак је недовршен. |
Maligni tumor je abnormalna masa tkiva koja nastaje kao rezultat nekontrolisanog rasta ćelija. Svetska zdravstvena organizacija klasifikuje tumore u četiri glavne grupe: benigne, tumore in situ, maligne tumore, i tumore neizvesnog ili nepoznatog ponašanja.[1] Maligni tumor se označava i kao kancer. Pre abnormalnog rasta (poznatog kao neoplazija), ćelije često podležu abnormalnom obrascu rasta, kao što je metaplazija ili displazija.[2]
Međutim, metaplazija ili displazija ne napreduju uvek do neoplazije. Rast neoplastičnih ćelija premašuje, i nije koordinaran sa rastom normalnih tkiva oko njih. Rast se istrajno nastavlja u istom maniru prekomernom, čak i nakon prestanka stimulusa. To obično uzrokuje nastanak čvorcića ili tumora u obolelom delu tela.
Epidemiologija
уреди- Morbiditet/mortalitet
Pored kardiovaskularnih bolesti, maligni tumori su vodeći uzročnik smrti u savremenom svetu. Svaki četvrti muškarac i svaka peta žena umiru od neke maligne bolesti. Preko 90% bolesnika sa malignim tumorom umire zbog pojave metastaza
- Muško-ženski odnos
Karcinom dojke je najčešća maligna bolest žena, dok su karcinomi pluća i prostate najčešće maligne bolesti muškaraca. Zbog toga se ove tri maligne bolesti definišu kao maligne bolesti sa najvećom incidencijom. Kod karcinoma pluća, visoku incidenciju prati i visok mortalitet. U razvijenim zemljama, i pored visoke incidencije, smrtnost od karcinoma dojke i prostate je mala.
- Životna dob
Najčešće maligne bolesti dece su leukemije. U Evropi trenutno živi i radi oko 400.000 ljudi koji su u detinjstvu izlečeni od različitih malignih tumora[3] Međutim, bez obzira na ohrabrujuće rezultate, rak je i dalje vodeći uzrok smrtnosti u pedijatrijskoj populaciji nakon prve godine života.
- Geografske razlike
Epidemiološke studije pokazuju određenu pravilnost u geografskoj zastupljenosti pojedinih vrsta malignih bolesti. Tako je jedna vrsta malignog tumora jetre (hepatocelularni karcinom) retka u zapadnom svetu, a česta u Kini i okolnim zemljama Dalekog istoka. Karcinom pluća je vodeći tumor „trećeg sveta“, verovatno kao posledica velikog broja pušača.
Etiopatogeneza
уредиTumori se dele na benigne (dobroćudne) i maligne (zloćudne). Osnovna razlika između benignih i malignih tumora je ta što maligni tumori imaju sposobnost invazije i metastaziranja.
- Neoplastična transformacija ćelija
Maligne bolesti nastaju neoplastičnom transformacijom ćelija i tkiva. Neoplastična transformacija je proces narušavanja tkivne homeostaze u pravcu nekontrolisane proliferacije ćelija i inhibicije ćelijskog umiranja po tipu apoptoze. Neoplastična transformacija je višestepeni proces. Svaki stepen karakterišu genetičke i epigenetičke izmene koje dovode do transformacije neizmenjene („normalne“) ćelije u malignu. Poznato je da se, u toku procesa neoplastične transformacije, u ćelijama gube različiti kontrolni mehanizmi, što dovodi do uvećanja potencijala rasta, izmena na ćelijskim membranama, kariotipskih abnormalnosti, morfoloških i biohemijskih izmena, i izmena drugih ćelijskih osobina. Kao posledica svih tih promena dolazi do nekontrolisane deobe ćelija i formiranja malignog tumora.
- Kancerogen
Kancerogen je svaka supstanca ili agens koji indukuje razvoj maligne bolesti. Kancerogeni su često, mada ne i obavezno, i mutageni i teratogeni. Uopšteno, slično mutagenima, razlikujemo hemijske, fizičke i biološke kancerogene.
Podela tumara na osnovu vrste ćelija ili tkiva
уредиPrema najopštijoj podeli, maligni tumori se dele se na osnovu vrste ćelija ili tkiva od kojih su serazvili, i to na:
- Epitelne tumore – karcinomi, mezenhimski tumori
- Tumore vezivnog tkiva — među kojima su najpoznatiji sarkomi.
- Tumore sačinjene od epitelnih i mezenhimskih ćelija — npr. karcinom dojke.
- Limfome i leukemije — maligne tumore krvi i ćelija koštane srži.
- Tumore nervnih ćelija — koji se razvijaju na nervnom tkivu i krvnim sudovima mozga, meningeama, intrakranijalnim delovima moždanih živaca, embrionalnim defektima, hipofizi, epifizi i unutrašnjoj površini kranijuma.[4]
- Embrionalne tumore — koji nastaju usled patološke proliferacije tkiva tokom organogeneze i mogu se naći u mozgu (meduloblastom), simpatičkom nervnom sistemu (neuroblastom), u bubregu se lokalizuje nefroblastom ili Vilmsov (Wilms) tumor, u oku retinoblastom, u jetri hepatoblastom, a embrionalni rabdomiosarkom spada u sarkome mekih tkiva.
Pored pušenja, veruje se da na razvoj malignih tumora negativni efekat imaju i neke druge životne navike, kao što je alkoholizam, gojaznost, kalorična ishrana, rana seksualna aktivnost, promiskuitet. Zagađenje radne i životne sredine, zračenje, infektivni agensi, samo su neki od faktora spoljašnje sredine koji se takođe dovode u vezu sa razvojem pojedinih vrsta malignih bolesti.
Metastaziranje
уредиMetastaziranje je pojava „širenja“ tumora sa mesta nastanka na druga tkiva i organe. Proces kojim se odigrava metastaziranje (metastatsko širenje bolesti) može biti putem krvotoka ili limfnim putem. Na drugim tkivima ili organima metastatski proces se detektuje u vidu ćelijskih skupina ili formiranih novih tumora istog porekla.
Komplikacije
уредиKomplikacije malignih tumora se dele na urgentne, akutne i kasne.
- Urgentne komplikacije
Nastaju od same bolesti.Tako npr. sindrom lize tumora kod hiperleukocitoze u ALL, sindromu gornje šuplje vene kod limfoma lokalizovanog u prednjem medijastinumu, diseminovana intravaskularna koagulopatija (DIK) kod promijelocitne leukemije, kompresija različitih tumora na vitalne organe itd.
- Akutne komplikacije
Ovav vrste komplikacija mogu da budu blage i životno ugrožavajuće. Akutne komplikacije se dele po zahvaćenim organima i sistemima, i prikazane su na ovoj tabeli:
Akutne komplikacije organskog sistem | Znaci i simptomi |
---|---|
Kardiopulmonalne | Trehobronhijalna kompresija, tamponada srca |
Gastrointestinlne | Oralni mukozitis, ezofagitis, gastritis ulkus, tifitis, akutni pankreatitis |
Bubrežne | Tubulopatija, proteinurija, akutna bubrežna insuficijencija |
Jetrene | Akutna insuficijencija jetre |
Neurološke | Posteriorni reverzibilni encefalopaltski sindrom, encefalopatija |
Mišićno-skeletne | Osteopenija, osteoporoza, osteonekroza |
Metaboličke | Kušingov sindrom, elektrolitski i acidobazni disbalans, sindrom neadekvatne sekrecije ADH |
Hematološke | Poremećaji hemostaze, anemija, trombocitopenija, neutropenija |
Infektivne | Fibrilna neutropenija, sepsa, gljivične infekcije, hepatitis C/B, HIV |
Psihičke | Depresija, agitacija, samoubilački pokušaji, agresija prema okolini |
Opšte | Alopecija, malakslost, kaheksija |
- Kasne komplikacije
Mogu da budu prolazne i trajne. Kasne komplikacije takođe zahvataju brojne organe i sisteme, na prvom mestu: bubrege, jetru, štitastu žlezdu, utiču na neurološki, hormonski i kognitivni status.[5]
Jedna od ključnih briga roditelja dece obolele od raka jeste pitanje njihovog potomstva. Plodnost je vrlo verovatna kod većine pacijenata nakon završenog lečenja, ali nije zagarantovana. Zavisi od stadijuma/grupe rizika, a samim tim i modaliteta lečenja. Operativni zahvat u cilju izlečenja maligne bolesti koji direktno ugrožava fertilitet (npr. orhiektomija, ovariektomija), zračna terapija pelvisa, primena određenih citostatskih agenasa i TMĆH, značajno smanjuju šanse za potomstvo. Postoji mogućnost da se izvrši krioprezervacija jajnih ćelija ili semene tečnosti pre početka lečenja, u cilju kasnije fertilizacije.[6]
Izvori
уреди- ^ „II Neoplams”. World Health Organization. Приступљено 19. 6. 2014.
- ^ Abrams, Gerald. „Neoplasia I”. Архивирано из оригинала 31. 10. 2015. г. Приступљено 23. 1. 2012.
- ^ Vassal G, Fitzgerald E i sar. Challenges for children and adolescents with cancer in Europe: The SIOP-Europe agenda. Pediatr Blood Cancer. 2014;61(9):1551-7.
- ^ Louis DN, Ohgaki H, Wiestler OD, Cavenee WK, urednici. World Health Organization Classification of tumours of the central nervous system. Lyon, France: IARC Press, 2007.
- ^ Dickerman JD. The late effects of childhood cancer therapy. Pediatrics. 2007;119(3):554-68
- ^ Bizet P, Saias-Magnan J. i saradnici. Sperm cryopreservation before cancer treatment: a 15-year monocentric experience. Reprod Biomed Online. 2012;24(3):321-30.
Spoljašnje veze
уредиMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |