Marijan Anderson (27. februar 1897 – 8. april 1993)[1] bila je američka pevačica klasične i duhovne muzike. Muzički kritičar Alan Blajt je izjavio: „Njen glas je bio bogat, živopisan kontraalt intrinzične lepote”.[2] Ona je nastupala na koncertima i recitalima u glavnim muzičkim događajima i sa poznatim orkestrima širom Sjedinjenih Država i Evrope između 1925. i 1965. godine. Iako su joj nuđene uloge u mnogim vodećim evropskim operskim kompanijama, Anderson je odbila, jer nije imala glumačku obuku. Ona je preferirala da nastupa na koncertima i recitalima, mada je izvodila operske arije u okviru svojih koncerata i recitala. Ona je napravila mnogo snimaka koji su odraz njenog širokog repertoara, koji se kretao od koncertne literature do lida do opere do tradicionalnih američkih pesama i duhovne muzike.[2] Između 1940. i 1965. nemačko-američki pijanista Franz Rap bio je njen stalni pratitelj.[3]

Marijan Anderson
Marian Anderson in 1940, by Carl Van Vechten
Marijan Anderson 1940. godine, na slici Karla van Vehtena
Datum rođenja27 фебруар, 1897.(1897-02-27)
Mesto rođenjaFuladelfija, Pensilvanija
 SAD
Datum smrti8. april 1993.(1993-04-08) (96 god.)
Mesto smrtiPortland, Oregon
 SAD
PrebivališteSAD
Državljanstvoameričko
Zanimanjepevačica
Aktivni period1928-1993
Delovanje

Rani život i karijeraУреди

 
Anderson 1920. godine

Marijan Anderson je rođena 27. februara 1897. godine u Filadelfiji, od oca Džona Berklija Andersona (oko 1872–1910) i majke Ani Delajle Raker (1874–1964). Njen otac je prodavao je led i ugalj na Reding terminalu u centru Filadelfije, a kasnije je otvorio malu prodavnicu pića. Pre braka, Marijanina majka je nakratko pohađala Virdžinijsku bobosloviju i koledž u Linčburgu i radila kao učiteljica u Virdžiniji. Kako nije stekla diplomu, Ani Anderson nije mogla da predaje u Filadelfiji po zakonu koji se primenjivao samo na crne nastavnike. Stoga je zarađivala brinući se o maloj deci. Marijana je bila najstarija od troje Andersonove dece. Njene dve sestre, Alis (1899–1965) i Etel (1902–1990), takođe su postale pevačice. Etel se udala za Džejmes Deprista, i njihov pokojni sin, Džejmes Anderson Deprist bio je zapaženi dirigent.[3][4]

Andersonovi roditelji su bili i pobožni hrišćani i cela porodica je bila aktivna u unijskoj baptističkoj crkvi u Južnoj Filadelfiji. Marijanina tetka Meri, sestra njenog oca, bila je posebno aktivna u muzičkom životu crkve i primetivši talent svoje nećake, ubedila ju je da se pridruži juniorskom crkvenom horu sa šest godina. U toj ulozi imala je priliku da izvodi solo predstave i duete, često sa tetkom Meri. Marijanu je tetka takođe vodila na koncerte u lokalnim crkvama, YMCA, koncerte i druge muzičke događaje u zajednici širom grada. Anderson je uticaj svoje tetke navela kao razlog za započinjanje pevačke karijere. Počevši od njene šeste godine, njena tetka je omogućila Marijani da peva za lokalne funkcije, gde su joj često plaćali 25 ili 50 centi da otpeva nekoliko pesama. Kad je ušla u tinejdžersko doba, Marijana je počela da zarađuje četiri ili pet dolara za pevanje, što je bio znatan iznos novca za rani 20. vek. U svojoj 10. godini, Marijana se pridružila Narodnom horu pod vođstvom pevačice Eme Azalije Hakli, gde je često imala priliku za solo nastupe.[5] Dana 21. marta 1919. godine, tokom Martovskog festivala muzike, ona je bila vodeća pevačica na koncertu benda i zborovskog društva Roberta Kurtisa Ogdena u Egipatskoj hali u robnoj kući Džona Vonamejkera u Filadelfiji.

NasleđeУреди

 
Mičel Džejmisonov rad Incident u savremenom američkom životu 1943. godine, u zgradi Ministarstva unutrašnjih poslova Sjedinjenih Država prikazuje scenu koncerta Andersonove kod Linkoln Memorijala
 
Skulptura Marijan Anderson

Život i umetnost Andersonove je inspirisao više autora i umetnika. Ona je bila primer i inspiracija i Leontine Prajs i Džesija Normana.[6] Godine 1999. muzičku igru pod nazivom „Gospodaru, kakvo jutro: Priča o Marijan Anderson” je produkovao Kenedi centar.[7] Mjuzikl je nosio naslov iz Andersonovog memoara, koji je Viking objavio 1956.[8] Kongresna biblioteka je 2001. godine odabrala za očuvanje u Nacionalnom filmskom registru Sjedinjenih Država dokumentarni film iz 1939. godine sa naslovom Marijan Anderson: Linkolnov memorijalni koncert, kao delo od kulturnog, istorijskog ili estetskog značaja.[6]

Godine 2002, naučnik Molefi Kit Asani je uključio Andersonovu u svoju knjigu 100 najvećih Afroamerikanaca.[9] Dana 27. januara 2006. komemorativna američka poštanska marka odala je počast Andersonovoj u okviru serije o crnačkom nasledstvu.[10] Andersonova je takođe prikazana na američkoj štednoj obveznici iz serije I od 5.000 dolara.[11] Dana 20. aprila 2016, američki ministar finansija, Džejkob Lu, najavio je da će se Anderson pojaviti zajedno sa Elenor Ruzvelt i sufragiskinjom na poleđini redizajnirane novčanice od 5 dolara, koja bi trebalo da bude predstavljena 2020. godine, na stotu godišnjicu 19. amandmana Ustava kojim je ženama u Americi dodeljeno pravo glasa.[12][13]

Kuća Marijan Anderson u Filadelfiji dodata je u Nacionalni registar istorijskih mesta 2011. godine.[14]

Biografski unosiУреди

Detaljno istraživanjeУреди

ReferenceУреди

  1. ^ Marian Anderson Biography Архивирано 2013-07-29 на сајту Wayback Machine, Lakewood Public Library. Retrieved April 9, 2012.
  2. 2,0 2,1 Max de Schauensee/[[]]: "Marian Anderson", Grove Music Online, ed. L. Macy (Accessed February 9, 2009), (subscription access)
  3. 3,0 3,1 Allan Keiler, Marian Anderson: A Singer's Journey – Chapter One, The New York Times, 2000 (subscription access)
  4. ^ Dobrin, Peter (5. 3. 2013). „Conductor James DePreist memorialized in S. Phila.”. Philadelphia Inquirer. Приступљено 11. 12. 2014. 
  5. ^ Chidi, Sylvia Lovina (2014). Greatest Black Achievers in History. [Place of publication not identified]: Lulu Press. стр. 532. ISBN 9781291909333. OCLC 980490928. 
  6. 6,0 6,1 Allan Kozinn, "Marian Anderson Is Dead at 96; Singer Shattered Racial Barriers", The New York Times, April 9, 1993.
  7. ^ Leslie Kandall, "Highlights in the Life Of Marian Anderson", The New York Times, February 13, 2003.
  8. ^ Anderson, Marian (2002). My Lord, what a morning : an autobiography. Urbana: University of Illinois Press. ISBN 9780252070532. OCLC 47849455. 
  9. ^ Asante, Molefi Kete (2002). 100 Greatest African Americans: A Biographical Encyclopedia. Amherst, New York. Prometheus Books. ISBN 978-1-57392-963-9.
  10. ^ Holtz, Jeff (5. 3. 2005). „Noticed; Oops! 9-year-old spots a typo”. The New York Times. Приступљено 9. 4. 2012. 
  11. ^ What Paper I Savings Bonds Look Like, United States Treasury, December 28, 2011.
  12. ^ „Treasury Secretary Lew Announces Front of New $20 to Feature Harriet Tubman, Lays Out Plans for New $20, $10 and $5”. United States Department of the Treasury. 20. 4. 2016. Архивирано из оригинала на датум 13. 08. 2016. Приступљено 2. 9. 2016. 
  13. ^ Kutner, Max (21. 4. 2016). „Who Is Marian Anderson, the Woman on the New $5 Bill?”. Newsweek. Приступљено 2. 9. 2016. 
  14. ^ „National Register of Historic Places Listings”. Weekly List of Actions Taken on Properties: 4/11/11 through 4/15/11. National Park Service. 22. 4. 2011. 

Spoljašnje vezeУреди