Википедија

Medijatori sepse

Medijatori sepse su supstance koje imaju značajnu ulogu u nastanku kliničkog sindroma, razvijenog oblika, sistemskog inflamatornog odgovora na bakterijsku invaziju.[1][2][3]

Istorija уреди

Krajem 19. veka započeta su prva istraživanja, čiji je cilj bio pronalazak cirkulišućih medijatora septičkog šoka. Iako su ubrzo otkriveni proinflamatornih citokina IL-1, IL-6,TNF kao i drugih endogeni medijatori pokazalo se, da ćelije monocitno/makrofagnogog sistema ne služe samo kao skupljači bakterija, kako bi se smanjilo oštećenje tkiva, trebalo je bezmalo 100 godina da se shvati i dokaže da je uzrok uginuća životinja usled akutne bakterijske infekcije, nekontrolisano stvaranje medijatora koje započinje u ćelijama domaćina.[1]

Opšte informacije уреди

Zapaljenjski odgovor tela na prodor infekcije u organizam, opsežne traume, nekrozu tkiva, opekotine nastaje po ustaljenim principima. Ova reakcija je prilagodljiva funkcijama tela i ima za cilj uništenje agensa koji je izazvao proces i povraćaj oštećenih tkiva u prvobitno stanje.[1]

Kako uzroci sindrom sistemskog inflamatornog odgovora mogu biti infektivni agensi, kao i neinfektivni koji obuhvataju traumu tkiva, pankreatitis, opekotine, ishemiju, hemoragički šok, oštećenje tkiva izazvano imunskim mehanizmima, egzogenom primenom medijatora inflamacije (npr. citokina), treba razlikovati sindrom sistemskog inflamatornog odgovora uzrokovan dokumentovanom infekcijom ili postojanjem sumnje na nju — jer se tada govori o postojanju sepse.[4]

Patofiziologija уреди

Inflamacija je sredstvo kojim se održava zdravlje, ali je i potencijalni prouzrokovač ireverzibilnih tkivnih oštećenja. Kao i drugi fiziološki sistemi i inflamatorni odgovor mora da bude strogo kontrolisan, u protivnom od sepsi i septićkom šoku koji može okončati smrtnim ishodom.[5][6][7]

Fiziološki odgovor zdravog organizma na lokalizovane infekcije obuhvata aktiviranje mehanizama odbrane domaćina, koje dovode do:[1][8]

  • hiperprodukcije neutrofila i monocita,
  • oslobađanje inflamatornih medijatora,
  • lokalne vazodilatacije,
  • povećane propustljivost endotela i
  • aktiviranje koagulacije.

Sepsa ili septički šok nastaje kao posledica prenaglašenog sistemskog inflamatornog odgovora, uslovljena medijatorima sepse.[9][10][11][12][13][5]

Pod uticajem medijatora dolazi do oštećenja ćelijske membrane i povećane njene propustljivosti, što dovodi do napred navedenih poremećaja koji se odviju u organizmu bolesnika u različitim fazama septse i zato septički šok ima očigledne sličnosti sa hipovolemijskim i kardiogenim šokom. U ovim formama šoka, cirkulatorna insuficijencija prethodi poremećajima ćelijskog metabolizma, dok se u septičkom šoku poremećaji ćelijskog metabolizma rano javljaju i mogu da prethode insuficijenciji.

Odbrambeni imunološki mehanizmi koji se uvek aktiviraju kod bolesnika izloženih infekciji, mogu se svrstati u lokalne i sistemske odbrambeni mehanizme:

Lokalni odbrambeni mehanizmi

Lokalni mehanizmi su sadržani u koži i sluznicama, i reaguju sekretornim, trepljastim i fagocitnim ćelijama.[14][6]

Sistemski odbrambeni mehanizmi

Sistemski mehanizmi obuhvataju humoralni i celularni imunitet. Humoralni imunitet zasniva se na stvaranju odgovarajućih klasa imunoglobulina, IgM i IgG, koji se nalaze u telesnim tečnostima i IgA na površinama sluznica. Celularni imunitet odnosi se na određene supstance, zvane medijatori, koje se produkuju u određenim ćelijama. Medijatori koji su odgovorni za nastanak brojnih kliničkih manifestacija sepse, produkuju se u makrofagima, polimorfonuklearnim leukocitima i T limfocitima.[13][14]

Najčešći medijatori sepse уреди

Kao najčešći medijatori sepse pominju se:[1][7]

  • kahektin (faktor nekroze tumora (TNF)),[2]
  • interleukini (IL1, IL2, IL6, IL8),[2][15]
  • sistem komplemenata (C3a, C4a, C5a, C5b),[2]
  • metaboliti arahidonske kiseline: prostaglandini (PG), tromboksani (TX) i leukotrijeni (LT),[2]
  • faktor aktivacije trombocita (PAF),
  • miokard-depresivni faktor (MDF),
  • azot-monoksid (NO),
  • β endorfini, histamin,
  • serotonin,
  • bradikinin,
  • slobodni kiseonični radikali...[14]

Vidi još уреди

Izvori уреди

  1. ^ а б в г д „Which inflammatory mediators are involved in the pathogenesis of sepsis?”. www.medscape.com. Приступљено 31. 1. 2021. 
  2. ^ а б в г д Cinel I, Opal SM. Molecular biology of inflammation and sepsis: a primer. Crit Care Med. 2009 Jan;37(1):291-304.
  3. ^ Fink M. P. (2008) Animal models of sepsis and its complications. Kidney Int. 74, 991–993
  4. ^ Pang S. S., Le Y. Y. (2006) Role of resistin in inflammation and inflammation-related diseases. Cell. Mol. Immunol. 3, 29–34
  5. ^ а б Gvozdenović Lj, Gavrilović S: Shock update, Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski fakultet Novi Sad, 2000
  6. ^ а б Zhi-Yong Peng,  Hong-Zhi Wang,  Melinda J Carter, Morgan V Dileo,Jeffery V Bishop, Fei-Hu Zhou, XiaoYan Wen, Thomas Rimmelé, Kai Singbartl, William J Federspiel, Gilles Clermont and John A Kellum. Acute removal of common sepsis mediators does not explain the effects of extracorporeal blood purification in experimental sepsis. Kidney International 2012; 81, 363-369
  7. ^ а б Aziz, Monowar; Jacob, Asha; Yang, Weng-Lang; Matsuda, Akihisa; Wang, Ping (2013). „Current trends in inflammatory and immunomodulatory mediators in sepsis”. Journal of Leukocyte Biology. 93 (3): 329—342. ISSN 0741-5400. PMC 3579020  . PMID 23136259. doi:10.1189/jlb.0912437. 
  8. ^ Wu Z., Lauer T. W., Sick A., Hackett S. F., Campochiaro P. A. (2007) Oxidative stress modulates complement factor H expression in retinal pigmented epithelial cells by acetylation of FOXO3. J. Biol. Chem. 282, 22414–22425
  9. ^ Schuetz P, Jones AE, Aird WC, Shapiro NI. Endothelial cell activation in emergency department patients with sepsis-related and non-sepsis-related hypotension. Shock.Aug 2011;36(2):104-8. 
  10. ^ Cetinbas F, Yelken B, Gulbas Z. Role of glutamine administration on cellular immunity after total parenteral nutrition enriched with glutamine in patients with systemic inflammatory response syndrome. J Crit Care. Dec 2010;25(4):661.e1-6.
  11. ^ Mayr FB, Yende S, Linde-Zwirble WT, Peck-Palmer OM, Barnato AE, Weissfeld LA, et al. Infection Rate and Acute Organ Dysfunction Risk as Explanations for Racial Differences in Severe Sepsis. JAMA. Jun 2010;303(24):2495-2503.
  12. ^ Andrew B. Peitzman, Brian G. Harbrecht, and Timothy R. Billiar: Shock, Shwartz, s Principles of Surgery, Night Edition, 2010: 56-78.
  13. ^ а б Gvozdenović Lj: Šok. „Informatika” i “Zora”, Novi Sad, 1999.
  14. ^ а б в Atefi G,  Zetoune FS,  Herron TJ,  Jalife J,  Bosmann M,  Al-Aref R,  Sarma JV,  Ward PA. Complement dependency of cardiomyocyte release of mediators during sepsis. FASEB J. 2011 Jul;25(7):2500-8
  15. ^ McNamara M. J., Norton J. A., Nauta R. J., Alexander H. R. (1993) Interleukin-1 receptor antibody (IL-1rab) protection and treatment against lethal endotoxemia in mice. J. Surg. Res. 54, 316–321

Spoljašnje veze уреди

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Medijatori_sepse&oldid=27448402”