Кинеска метасеквоја

(преусмерено са Metasequoia glyptostroboides)

Кинеска метасеквоја (лат. Metasequoia glyptostroboides) врста је дрвета из породице чемпреса (Cupressaceae). Листопадни је четинар. Најближи сродници су: обална секвоја и велики мамутовац. Заједно чине потпородицу Sequoioideae.

Кинеска метасеквоја
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Врста:
M. glyptostroboides
Биномно име
Metasequoia glyptostroboides
Hu & W.C.Cheng
Синоними
  • Metasequoia glyptostroboides var. caespitosa Y.H.Long & Y.Wu
  • Metasequoia glyptostroboides subsp. caespitosa (Y.H.Long & Y.Wu) Silba
  • Metasequoia glyptostroboides subsp. neopangaea (Silba) Silba

Метасеквоја је откривена у шумама Кине тек 1941. године, а до тада је била позната и описана само као фосилна врста те се веровало да је одавно изумрла.[1]

Опис

уреди
 
Кинеска метасеквоја у калифорнијском граду Окланду

Има високу пирамидалну форму, кратке и меке иглице које обликују прозрачну крошњу, која због своје светлозелене боје даје контраст тамнијим четинарима. Одликује се брзим растом, па за годину дана може да нарасте и до два метра, а стабло може досећи до 35 метара висине[2]. Главне гране су хоризонталне или лагано расту у страну с` много избојака. Кора је прво црвенкасто-смеђа и глатка, а касније постаје груба и на крају дубоко испуцала. Пупови су унакрсно распоређени на избојку и смеђи. Иглице су мекане и имају удубљење на врху. Светлозелене су боје на обе стране. Коренов састав састоји се од дубоког главног корена и бројног бочног корења, које се грана.

Кинеска метасеквоја расте у брдима у средишњој кинеској провинцији Сечуан. Расте углавном у мешовитим шумама бјелогорице и црногорице и на влажном тлу богатом минералима. Цењено је украсно дрвеће и налази се у парковима и арборетумима широм света.

Извори

уреди
  1. ^ „Botanički vrt” (на језику: хрватски). Приступљено 5. 10. 2019. 
  2. ^ „Metasekvoja iz Kine u novosadskom rasadniku”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 5. 10. 2019. 

Спољашње везе

уреди