Milenko Božić

Milenko Božić (rođen 1958. godine u Šapcu) je istaknuti srpski estradno-muzički umetnik, poznat po svom dugogodišnjem radu na očuvanju nacionalne kulture i tradicije.

2023. godine je dobio najviše priznanje nacionalnog estradno-muzičkog umetnika Srbije, koje dodeljuje Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije (SEMUS).

Rani rad i uticaji

Božić je već sa šesnaest godina započeo profesionalnu muzičku karijeru, a prve veće uspehe postigao je sa osamnaest godina snimajući trajne snimke za Radio Beograd.

Osamdesetih godina prošlog veka ga je Velja Milošević, značajna figura u Božićevoj karijeri, pozvao na audiciju u RTS-u. Tada je, među 400 harmonikaša, muzički urednik Doca Ivanković izabrao Božića. Ovi snimci su imali za cilj očuvanje srpske kulture i tradicije.

Tako je dobio priliku da radi sa jednim od najboljih tonskih snimatelja bivše Jugoslavije, Aleksandrom Radojičićem, sa kojim će nastaviti saradnju kroz čitavu karijeru.

Profesionalna karijera

Božić je sarađivao sa mnogim poznatim muzičarima kao instrumentalista, kompozitor, aranžer i producent. Iza sebe ima preko dve hiljade snimljenih nosača zvuka i hiljade koncerata širom Srbije, Evrope i Amerike.

Kao instrumentalista je pratio brojne izvođače, među kojima se ističu Bora Spužić Kvaka, Predrag Gojković Cune, Snežana Đurišić, Ana Bekuta, Dragan Kojić Keba, Merima Njegomir, Šaban Šaulić, Ljuba Aličić i Sinan Sakić. Zajedno sa Zoranom Starčevićem, Dragišom Stojanovićem, Nikolom Stefanovim Koljom i Aleksandrom Radojičićem je bio deo ekipe, koja je snimila neke od najvećih hitova domaće narodne muzike devedesetih i dvehiljaditih.

Početkom dvehiljaditih, bio je član Morava River Benda, zajedno sa Ivicom Mitom.

Kao kompozitor se bavio i filmskom muzikom. U Parizu je 1984. godine komponovao muziku za TV seriju i film  ‚‚Chateau Vallon” za francusku televiziju ‚‚Societe Telfrance”.

U vreme buđenja nacionalne svesti srpskog naroda 1989. godine, snima nekoliko kaseta sa tada zabranjenim srpskim pesmama i himnama. Na jednoj od tih kaseta se našao i snimak himne - Bože Pravde, današnje zvanične himne Republike Srbije, i to je prvi put da se ta pesma našla na nosaču zvuka nakon drugog svetskog rata.

Ove kasete su prodavane u milionskim tiražima, a Božić se honorara odrekao u korist izgradnje hrama Svetog Save na Vračaru, za šta je dobio odlikovanje od patrijarha Germana.

Kroz karijeru je sarađivao sa kulturnim ustanovama, kao što su RTS, Radio Beograd, Narodni orkestar radio Beograda, Radio Šabac, Glas Podrinja, TV AS, Radio Vladimirci, kao i raznim kulturnim i turističkim organizacijama.

Već više od 35 godina, Božić je predsednik Estradno-umetničkog udruženja Šabac. Takođe je bio potpredsednik Saveza estradno-muzičkih umetnika Srbije i Samostalnog sindikata estradnih umetnika i izvođača Srbije. Bio je jedan od osnivača Sindikata zajedno sa Dragišom Golubovićem.

Nagrade i odlikovanja

Kao kompozitor i aranžer, učestvovao je i osvajao nagrade na brojnim festivalima, kao što su:

• Raspevana Jesen
• Prvi Glas Srbije
• Mlava Peva Julu
• Takovo Peva
• Kolubarsko Poselo
• Sabor Narodne Muzike

2023. godine je odlikovan priznanjem za Estradno-muzičkog umetnika od nacionalnog značaja, koje dodeljuje Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije (SEMUS).

Pedagoški rad

Pored promocije nacionalne kulture, Božić je posvećen edukaciji mladih talenata. Kroz njegovu privatnu školu prošlo je više od 3.000 učenika, od kojih su mnogi danas angažovani u umetnosti, rade kao profesori ili su postali univerzitetski profesori nakon završetka doktorskih studija.

Studio AMB

Od devedesetih godina, Božić vodi svoj studio, gde komponuje, aranžira, producira i svira muziku za popularne pevače.

Ranih dvehiljaditih mu se, nakon prakse u radio Beogradu, u ovom poslu pridružuje i njegov sin - Aleksandar.