Muslim ibn al-Hadžadž

Abu al-Husajn Asakir ad-Din Muslim ibn al-HaDžadž ibn Muslim ibn Vard ibn Kavšad al-Kvušajri an-Najsaburi[note 1] (arap. أبو الحسين عساكر الدين مسلم بن الحجاج بن مسلم بن وَرْد بن كوشاذ القشيري النيسابوري; nakon 815 – maj 875) ili Muslim Najšapuri (pers. مسلم نیشاپوری), široko poznat kao Imam Muslim, islamski učenjak, posebno poznat kao muhadit (učenjak hadisa). Njegova kolekcija hadisa, poznata kao Sahih Muslim, jedna je od šest glavnih kolekcija hadisa u sunizmu i smatra se jednom od dve najautentičnije (sahih) kolekcije, zajedno sa Sahih Buhari.

Imam Muslim
Muslim ibn al-Hadžadž
ImamMuslim1.png
Puno imeMuslim ibn al-Ḥajjāj
مسلم بن الحجاج
Datum rođenjanakon 815.
Mesto rođenjaNišapur, Horasan
 današnji Iran
Datum smrtimaj 875
Mesto smrtiIran
Mesto ukopaNasarabad
(predgrađe Nišapura)
PrebivališteIran
Državljanstvoiransko
Zanimanjeislamski učenjak, muhadit
EraZlatno doba islama
Abasidski kalifat
RadoviSahih Muslim
Stilsunizam
PrethodnikIšak ibn Rahvej,[1] Muhamed al-Bukari[2]

BiografijaУреди

Muslim ibn al-Hadžadž je rođen u gradu Nišapuru u Abbasid provinciji Horasan, u današnjem severoistočnom Iranu. Istoričari se ne slažu u pogledu datuma njegovog rođenja, mada se obično uzima da je to 202 AH (817/818),[5][6] 204 AH (819/820),[3][7] ili 206 AH (821/822).[5][6][8]

Az-Zahabi je izjavio, „Kaže se da je rođen 204. godine AH”, mada je on isto tako izjavio, „Ali, ja mislim da je rođen pre toga”.[3]

Ibn Halikan nije mogao da nađe izvještaj o datumu Muslimovog rođenja ili starosti u vreme smrti, kod bilo kojeg od hafaza (hadiskih majstora), osim njihovog slaganja da je on rođen nakon 200 AH (815/816). Ibn Kalikan navodi Ibn al-Salaha, koji citira Ibn al-Bajijev rad Kitab Ulama al-Amsar, u tvrdnji da je Muslim imao 55 godina kada je umro 25. radžeba 261 AH (maja 875),[8] i stoga njegova godina rođenja bi morala biti 206 AH (821/822).

Ibn al-Bajiʿ navodi da je on sahranjen u Nasarabadu, predgrađu Nišapura.

Prema naučnicima, on je bio arapskog ili persijskog porekla.[9][10] Nisba „al-Kušajri” označava Muslimovu pripadnost arapskom plemenu Banu Kušajr, čiji su pripadnici migrirali na novoosvojene persijske teritorije tokom širenja Pravednog kalifata.[7] Naučnik po imenu Šams al-Din al-Dhahabi uveo je ideju da je on možda bio mavla persijskog porekla, pripisan plemenu Kušajr putem vala (alijanse). Jedan Muslimov predak je možda bio oslobođeni kušajrski rob, ili je možda prihvatio islam iz ruku Kušajra. Prema dva druga učenjaka, Ibn al-Atiru i Ibn al-Salahu, on je zapravo bio arapski pripadnik tog plemena, pri čemu se njegova porodica doselila u Iran skoro dva veka ranije, nakon osvajanja.[3]

Procene o broju hadisa u njegovim knjigama variraju od 3.033 do 12.000, zavisno od toga da li su duplikati uključeni, ili samo tekst (isnad). Kaže se da je njegov Sahih („autentični”) ima oko 2000 hadisa koj su zajednički sa Buharijevim sahihom.[11]

Učitelji autora obuhvatali su Harmala ibn Jahja, Saida ibn Mansura, Abd-Alaha ibn Maslamah al-Kanabija, al-Dhuhalija, al-Buharija, Ibn Maina, Jahja ibn Jahja al-Nišaburi al-Tamimija i druge. Među njegovim učenicima su bili al-Tirmizi, Ibn Abi Hatim al-Razi i Ibn Kuzajmah, od kojih su svi takođe napisali dela o hadisu. Nakon njegovih studija na Arapskom poluostrvu, u Egiptu, Iraku i Siriji, nastanio se u svom rodnom gradu Nišapuru, gde se upoznao i postao doživotni prijatelj Buharija.

OstavštinaУреди

Sunski učenjak Išak Ibn Rahvajh prvi je preporučio Muslimov rad.[12] Išakovi savremenici nisu isprva to prihvatili. Abu Zura al-Razi je imao prigovor da je Muslim izostavio previše materijala koji je i sam Muslim priznao kao verodostojan; i da je uključio slabe prenosnike.[13]

Ibn Ebi Hatim (umro 327/938) kasnije je prihvatio Muslima kao „pouzdanog, jednog od hadiskih majstora sa poznavanjem hadisa”; ali to je u suprotnosti s mnogo servilnijim pohvalama Abu Zura i njegovog oca Abu Hatima. Slično je i sa Ibn al-Nadimom.[14]

Muslimova knjiga je postepeno je sticala sve veći ugled među sunitskim muslimanima, tako da većina njih smatra to najautentičnijom zbirkom hadisa, drugom jedino iza Sahih Buharija.

RadoviУреди

NapomeneУреди

  1. ^ The name of his father has sometimes been given as حجاج (Ḥajjāj) instead of الحجاج (al-Ḥajjāj). The name of his great-great-grandfather has variously been given as كوشاذ (Kūshādh[3] or Kawshādh), كرشان[4] (Kirshān, Kurshān , or Karshān), or كوشان (Kūshān or Kawshān).

ReferenceУреди

  1. ^ Isḥāq ibn Rāhwayh (1990). ʻAbd al-Ghafūr ʻAbd al-Ḥaqq Ḥusayn Balūshī, ур. Musnad Isḥāq ibn Rāhwayh (1st изд.). Tawzīʻ Maktabat al-Īmān. стр. 150—165. 
  2. ^ منهج الإمام مسلم بن الحجاج
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Salahuddin ʿAli Abdul Mawjood (2007). The Biography of Imam Muslim bin al-Hajjaj. Превод: Abu Bakr Ibn Nasir. Riyadh: Darussalam. ISBN 978-9960988191. 
  4. ^ 'Awālī Muslim: arba'ūna ḥadīthan muntaqātun min Ṣaḥīḥ Muslim (عوالي مسلم: أربعون حديثا منتقاتا من صحيح مسلم) (на језику: Arabic). Beirut: Mu’assasat al-kutub ath-Thaqāfīyah (مؤسسة الكتب الثقافية)‎. 1985. 
  5. 5,0 5,1 Abdul Hamid Siddiqui. „Imam Muslim”. Приступљено 2012-10-29. 
  6. 6,0 6,1 K. J. Ahmad (1987). Hundred Great Muslims. Des Plaines, Illinois: Library of Islam. ISBN 0933511167. 
  7. 7,0 7,1 Syed Bashir Ali (2003). Scholars of Hadith. The Makers of Islamic Civilization Series. Malaysia: IQRAʼ International Educational Foundation. ISBN 1563162040. 
  8. 8,0 8,1 Ahmad ibn Muhammad ibn Khallikan (1868) [Corrected reprint]. Ibn Khallikan's Biographical Dictionary. III. Превод: William McGuckin de Slane. Paris: Oriental translation fund of Great Britain and Ireland. стр. 349. 
  9. ^ R.N. Frye, ур. (1975). The Cambridge history of Iran. London: Cambridge University Press. стр. 471. ISBN 978-0-521-20093-6. 
  10. ^ al-Qushayrī, Muslim ibn al-Ḥajjāj; Shahryar, Aftab (2004-01-01). صحيح مسلم (на језику: енглески). Islamic Book Service. ISBN 9788172315924. 
  11. ^ Lu'lu wal Marjan says 1900; Abi Bakr Muhammad b. 'Abdallah al-Jawzaqi apud Brown, 84 counted 2326.
  12. ^ mardi keh in bud; al-Hakim, Ma‘rifat ‘ulum al-hadith, 98 apud Jonathan Brown, The Canonization of al-Bukhari and Muslim (Brill, 2007), p. 86
  13. ^ Brown, 91-2, 155
  14. ^ Brown, p. 88–89

Spoljašnje vezeУреди