Википедија

Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama

Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama (NSDR-URVS) u Beogradu predstavlja je republičko, neprofitno udruženje, osnovano na neodređeno vreme, radi ostvarivanja ciljeva koji se odnose se na unapređenje postojećeg fonda teorijskog znanja iz oblasti upravljanja rizicima u vanrednim situacijama, sprovođenje kvantitativno-kvalitativnih istraživanja, organizovanje nacionalnih i međunarodnih koferencija, edukacije građana, uspostavljanje časopisa, sprovođenje obuka i procena rizika i drugih akademskih aktivnosti iz spomenute oblasti. [1].

Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama
Naučno-istraživačka organizacija
Делатностnaučna istraživanja iz oblasti vanrednih situacija, Inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje, kvantitativna i kvalitativna istraživanja iz oblasti katastrofa
СедиштеDimitrija Tucovića
11000 Београд, Србија
ПроизводиObuke, seminari, kursevi, procene rizika
ПриходPrivredna delatnost
ПрофитNeprofitna organizacija
Веб-сајтhttp://upravljanje-rizicima.com/


Ciljevi уреди

  • Sprovođenje naučnih istraživanja utemeljenih u kvantitativnoj ili kvalitativnoj istraživačkog tradiciji u zemlji i u inostranstvu iz oblasti upravljanja rizicima u vanrednim situacijama[2][3][4]
  • Uspostavljanje međunarodnog naučnog časopisa ,,International Journal of Disaster Risk Management“[5][6][7][8][9][10][11][12] na engleskom jeziku iz oblasti vanrednih situacija koji će prevashodno biti namenjen za publikovanje originalnih kvantitativih i kvalitativnih istraživanja zainteresovanih akademskih građana u zemlji i inostranstvu;
  • Pripremanje, konkurisanje i realizacija nacionalnih i međunarodnih projekata o različitim aspektima upravljanja rizicima u vanrednim situacijama;
  • Promovisanje, osmišljavanje, implementacija i unapređenje preventivnih mera sa ciljem jačanja institucionalnih i neinstitucionalnih kapaciteta za reagovanje u vanrednim situacijama. Na temeljima sprovedenih istraživanja osmišljava kampanje, programe i planove podizanja svesti građana o neophodnosti unapređenja njihove pripremljenosti;
  • Organizacija nacionalnih i međunarodnih naučnih konferencija iz oblasti upravljanja rizicima u vanrednim situacijama;
  • Sprovođenje stručnih procena rizika i izrada planova zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama na nivou pravnih lica, preduzeća, lokalnih zajednica iz oblasti vanrednih situacija prema Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama; izrada Akta o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja prema Zakonu o privatnom obezbeđenju.
  • Organizacija i sprovođenje različitih vidova usavršavanja građana, studenata i zaposlenih u zainteresovanim institucijama radi osposobljavanja kadrova koji se bave poslovima upravljanja rizicima u vanrednim situacijama;
  • Vrši i druge poslove u skladu sa zakonom ovim Statutom.

Delatnost уреди

  • Organizuje i sprovodi terenska istraživanja radi prikupljanja primarnih podataka neophodnih radi realizacije naučno-istraživačke delatnosti u oblasti upravljanja rizicima u vanrednim situacijama[13][14][15][16][17]
  • Uspostavlja naučne baze podataka zasnovane na prikupljanju primarnih i sekundarnih podataka (analiza domaće i svetske literature, kao i istraživanja)iz oblasti studija katastrofa [18][19][20][21][22][23];
  • Objavljuje naučne monografije, zbornike radova sa nacionalnih i međunarodnih konferencija, zbirke propisa, časopise i druge publikacije iz oblasti upravljanja rizicima u vanrednim situacijama[24][25][26];
  • Uspostavlja saradnju sa svim relevantnim subjektima i organizacijama (držani organi, fakulteti, pravna lica) koje se bave upravljanjem rizicima u vanrednim situacijama u zemlji i inostranstvu;
  • Okuplja zainteresovanu naučnu i stručnu javnost radi unapređenja teorijskog promišljanja iz oblasti upravljanja rizicima u vanrednim situacijama, kao i unapređenja postupanja nadležnih subjekata i snaga sistema zaštite i spasavanja[27][28][29];
  • Organizuje kampanje sa ciljem promovisanja kulture smanjenja rizika od vanrednih situacija; izrađuje akte o proceni rizika iz oblasti vanrednih situacija i privatnog obezbeđenja, kao i planove zaštite i spasavanja;
  • Sprovodi edukaciju građana[30][31][32][33], studenata i učenika u skladu sa usvojenim programima edukacije u okviru naučnog-stručnog društva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama;
  • Utiče na donosioce odluka u državi da svoja rešenja u pogledu smanjenja rizika od vanrednih situacija zasnuju na rezultatima najnovijih istraživanja i preporukama relevantnih međunarodnih organizacija iz oblasti upravljanja rizicima u vanrednim situacijama.

Članovi naučnog društva уреди

Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama u svom sastavu ima više od 500 članova koje čine profesori koji se direktno ili indirektno bave istraživanjima iz oblasti vanrednih situacija i katastrofa[34][35][36][37], pripradnici internventno-spasilačkih službi, građani i svi zainteresovani studenti sa različitih Fakulteta.[38] Član Udruženja ima pravo da:

  • ravnopravno sa drugim članovima učestvuje u ostvarivanju ciljeva Udruženja;
  • neposredno učestvuje u odlučivanju na Skupštini, kao i preko organa Udruženja;
  • bira i bude biran u organe Udruženja;
  • bude blagovremeno i potpuno informisan o radu i aktivnostima Udruženja.

Pored spomenutih prava, članovi Udružena imaju i sledeće obaveze:

  • aktivno doprinosi ostvarivanju ciljeva Udruženja;
  • učestvuje, u skladu sa interesovanjem, u aktivnostima Udruženja;
  • obavlja druge poslove koje mu poveri Upravni odbor.

Međunarodni časopis уреди

Naučno-stručno društvo je formiralo međunarodni časopis International Journal of Disaster Risk Management koji izlazi dva puta godišnje na engleskom jeziku sa apstraktima na sprskom jeziku. Međunarodni uređivački odbor čini više od 50 profesora sa različitih Fakulteta iz regiona i sveta. Glavni i odgovorni urednik časopisa je prof. dr Vladimir M. Cvetković.[39]

Predsednik, Upravni odbor, sekretar уреди

Na sednici upravnog odbora za predsednika je izbran prof. dr Vladimir M. Cvetković, Fakultet bezbednosti, Univerzitet u Beogradu, dok je za zamenika izabran prof. dr Slavoljub Dragićević, Geografski Fakultet, Univerzitet u Beogradu. Sekretar društva je Marina Filipović sa Univerziteta u Beogradu, Fakulteta bezbednosti. Upravni odbor se sastoji od 12 članova od kojih su 11 sa različitih Fakulteta kao što su Geografski fakultet, Kriminalističko-policijski univerzitet, Šumarski fakultet, Fakultet bezbednosti itd.

Reference уреди

  1. ^ Statut udruženja |
  2. ^ Cvetković, V. (2020). Upravljanje rizicima u vanrednim situacijama. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama
  3. ^ Cvetković, V., Martinović, J. (2021). Upravljanje u nuklearnim katastrofama. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.
  4. ^ Cvetković, V. (2021). Bezbednosni rizici i katastrofe. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.
  5. ^ Cvetkovic, V., & Martinović, J. (2021). Innovative solutions for flood risk management. International Journal of Disaster Risk Management, 2(2), 71-100. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2020.2.2.5
  6. ^ Hussaini, A. (2020). Environmental Planning for Disaster Risk Reduction at Kaduna International Airport, Kaduna Nigeria. International Journal of Disaster Risk Management, 2(1), 35-49. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2020.2.1.4
  7. ^ Jha, D., Bhattacharyya, R., Shyam, S., & Ratnayke, U. (2021). Indicator-based assessment of integrated flood vulnerability index for Brunei Darussalam. International Journal of Disaster Risk Management, 2(2), 47-70. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2020.2.2.4
  8. ^ Kaur, B. (2020). Disasters and exemplified vulnerabilities in a cramped Public Health Infrastructure in India. International Journal of Disaster Risk Management, 2(1), 15-22. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2020.2.1.2
  9. ^ Perić, J., & Cvetković, V. (2019). Demographic, socio-economic and phycological perspective of risk perception from disasters caused by floods: case study Belgrade. International Journal of Disaster Risk Management, 1(2), 31-43
  10. ^ Chakma, U., Hossain, A., Islam, K., Hasnat, G. T., & Kabir, M. H. (2021). Water crisis and adaptation strategies by tribal community: A case study in Baghaichari Upazila of Rangamati District in Bangladesh. International Journal of Disaster Risk Management, 2(2), 37-46. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2020.2.2.3
  11. ^ Kumiko, F., & Shaw, R. (2019). Preparing International Joint Project: Use of Japanese Flood Hazard Map in Bangladesh. International Journal of Disaster Risk Management, 1(1), 62-80
  12. ^ Thennavan, E., Ganapathy, G., Chandrasekaran, S., & Rajawat, A. (2020). Probabilistic rainfall thresholds for shallow landslides initiation – A case study from The Nilgiris district, Western Ghats, India. International Journal of Disaster Risk Management, 2(1), 1-14
  13. ^ Cvetković, V. (2017). Metodologija naučnog istraživanja katastrofa – teorije, koncepti i metode. Beograd: Zadužbina Andrejević
  14. ^ Cvetković, V., Filipović, M., & Gačić, J. (2019). Zbirka propisa iz oblasti upravljanja rizicima u vanrednim situacijama. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u oblasti vanrednih situacija
  15. ^ Cvetković, V. (2016). Policija i prirodne katastrofe. Beograd: Zadužbina Andrejević
  16. ^ Jakovljević, V., Cvetković, V., & Gačić, J. (2015). Prirodne katastrofe i obrazovanje. Beograd: Fakultet bezbednosti, Univerzitet u Beogradu.
  17. ^ Cvetković, V., Gačić, J. (2016). Evakuacija u prirodnim katastrofama. Beograd: Zadužbina Andrejević.
  18. ^ Cvetković, V., Roder, G., Öcal, A., Tarolli, P., & Dragićević, S. (2018). The Role of Gender in Preparedness and Response Behaviors towards Flood Risk in Serbia. International Journal of Environmental Research and Public Health, 15(12), 2761
  19. ^ Cvetković, V., Noji, E., Filipović, M., Marija, M. P., Želimir, K., & Nenad, R. (2018). Public Risk Perspectives Regarding the Threat of Terrorism in Belgrade: Implications for Risk Management Decision-Making for Individuals, Communities and Public Authorities. Journal of Criminal Investigation and Criminology/, 69(4), 279-298
  20. ^ Cvetković, V., Kevin, R., Shaw, R., Filipović, M., Mano, R., Gačić, J., & Jakovljević, V. (2018). Household earthquake preparedness in Serbia – a study from selected municipalities. Acta Geographica, 59(1), 27-43.
  21. ^ Cvetković, V., Ristanović, E., & Gačić, J. (2018). Citizens Attitudes about the Emergency Situations Caused by Epidemics in Serbia – Stavovi građana o vanrednim situacijama izazvanim epidemijama: studija slučaja Srbije. Iranian Journal of Public Health, 47(8), 1213-1214.
  22. ^ Cvetković, V., Dragićević, S., Petrović, M., Mijaković, S., Jakovljević, V., & Gačić, J. (2015). Knowledge and perception of secondary school students in Belgrade about earthquakes as natural disasters. Polish journal of environmental studies, 24(4), 1553-1561.
  23. ^ Gačić, J., Jović, J. S., Terzić, N., Cvetković, V., Terzić, M., Stojanović, D., & Stojanović, G. (2019). Gender differences in stress intensity and coping strategies among students – Future emergency relief specialist. Vojnosanitetski pregled Military-medical and pharmaceutical review, 78(5)
  24. ^ Ivanov, A., Cvetković, V. (2016). Prirodni katastrofi – geoprostorna i vremenska distribucija. Univerzitet „Sv. Kliment Ohridski“- Bitola, Fakultet za bezbednost, Skopje.
  25. ^ Bošković, D., Cvetković, V. (2017). Procena rizika u sprečavanju izvršenja krivičnih dela eksplozivnim materijama. Beograd: Kriminalističko-policijska akademija.
  26. ^ Cvetković, V., Bošković, D., Janković, B., & Andrić, S. (2019). Percepcija rizika od vanrednih situacija. Beograd: Kriminalističko-policijska akademija.
  27. ^ Miladinović, S., Cvetković, V., & Milašinović, S. (2017). Upravljanje u kriznim situacijama izazvanim klizištima. Beograd: Kriminalističko-policijska akademija.
  28. ^ Cvetković, V., Filipović, M. (2017). Pripremljenost za prirodne katastrofe – preporuke za unapređenje pripremljenosti. Beograd: Zadužbina Andrejević.
  29. ^ Cvetković, V. (2013). Interventno-spasilačke službe u vanrednim situacijama. Beograd: Zadužbina Andrejević.
  30. ^ Cvetković, V. (2016). Fear and floods in Serbia: Citizens preparedness for responding to natural disaster. Matica Srpska Journal of Social Sciences, 155(2), 303-324.
  31. ^ Cvetković, V., & Jovanović, M. (2020). Examination of the factors that influence public perception of mythically-based human behavior in disaster conditions. Glasnik Srpskog geografskog društva, 100(2), 161-179
  32. ^ Cvetković, V. (2017). Prepreke unapređenju spremnosti građana za reagovanje u prirodnim katastrofama. Vojno delo, 69(2), 132-150
  33. ^ Cvetković, V., & Filipović, M. (2018). Ispitivanje stavova učenika o uvodjenju nastavnog predmeta bezbednosna kultura u srednjim školama – Examination of students’ attitudes about the introduction of a course “safety culture” in secondary schools. Kultura polisa, 15(35), 277-286.
  34. ^ Cvetković, V., Nikolić, N., Nenadić, R. U., Ocal, A., & Zečević, M. (2020). Preparedness and Preventive Behaviors for a Pandemic Disaster Caused by COVID-19 in Serbia. International Journal of Environmental Research and Public Health, 17(11), 4124
  35. ^ Janković, B., & Cvetković Vladimir, M. (2020). Public perception of police behaviors in the disaster COVID-19 – The case of Serbia. Policing: An International Journal, 43(6), 979-992. . doi:10.1108/PIJPSM-05-2020-0072.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). (2020). . doi:10.1108/PIJPSM-05-2020-0072.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  36. ^ Ocal, A., Cvetković, V. M., Baytiyeh, H., Tedim, F., & Zečević, M. (2020). Public reactions to the disaster COVID-19: A comparative study in Italy, Lebanon, Portugal, and Serbia. Geomatics, Natural Hazards and Risk, 11(1), 1864-1885. . doi:10.1080/19475705.2020.1811405.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  37. ^ Cvetković, V. M., Öcal, A., & Ivanov, A. (2019). Young adults’ fear of disasters: A case study of residents from Turkey, Serbia and Macedonia. International Journal of Disaster Risk Reduction, 101095.
  38. ^ Članovi |
  39. ^ „Aim and Scope |”. Архивирано из оригинала 18. 12. 2018. г. Приступљено 17. 12. 2018. 

Literatura уреди

Spoljašnje veze уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Naučno-stručno_društvo_za_upravljanje_rizicima_u_vanrednim_situacijama&oldid=27532675”